ŠTA SRBIJI DONOSI STRATEŠKI DIJALOG SA SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA? Gosti Pulsa Srbije vikend o istorijskom sporazumu sa SAD i otvaranju novog poglavlja
Dodajte Kurir u vaš Google izborPotpisivanje prvog sporazuma o strateškom partnerstvu između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država predstavlja jednu od najznačajnijih prekretnica u odnosima dve zemlje. Ovaj potez otvara pitanja o ekonomskim, bezbednosnim i političkim posledicama, ali i o tome kakvu bi ulogu Srbija mogla da ima u novim geopolitičkim okolnostima na Balkanu i šire.
Šta ovaj istorijski iskorak suštinski donosi Beogradu, a šta Vašingtonu, za emisiju "Puls Srbije vikend", govorili su Petar Ivić - Pupin inicijativa, Dragoljub Kojčić - politički filozof i pukovnik i prof. dr Miloje Pršić - istoričar i srpski vojni arhivista.
- Mislim da je ovo epizoda koja bi se, kako bi Amerikanci rekli, mogla nazvati "gejm čejndžer". Do sada su međunarodni odnosi bili, rekao bih, atrofirani i sklerotični - svet je bio podeljen na dve strane, na politički Zapad, politički Istok i sve ono što je iz toga proisticalo. Zato bih rekao da Srbija nije samo korisnik te promene, već je na neki način i doprinela tome. Srbija se pokazala kao jedan od retkih međunarodnih aktera koji je učestvovao u promeni strateškog ritma u međunarodnim odnosima. Da je Srbija bila spremna na marionetsku poziciju, da se svrsta uz jednu, drugu ili treću stranu, bila bi tako i tretirana - kao jedna od zemalja koje samo prate tuđu politiku. Međutim, Srbija to nije uradila. To nije u njenom duhu, identitetu i politici koju vodi - rekao je Kojčić.
Srbija između velikih sila
Kojčić je ocenio da Srbiju od drugih zemalja regiona izdvaja samostalna politika i doslednost u zastupanju sopstvenih interesa.
- Uvek je bilo i onih snaga koje su, posebno posle 5. oktobra, smatrale da treba potpuno da se priklonimo jednoj strani, ali se pokazalo da od toga nije bilo velike koristi. Ako pogledamo samo ovu godinu, od posete predsednika Srbije Pekingu, u vreme kada su tamo bili i Vladimir Putin i Donald Tramp, vidimo da je Srbija tretirana na poseban način. Naravno, mi nismo demografska sila, nismo ekonomska velesila, nismo vojna ili nuklearna sila, ali imamo nešto što nas izdvaja. Ono što Srbiju čini drugačijom od ostalih zemalja Balkana jeste principijelnost. Ne samo principijelnost kao neka vrednost sama po sebi, već činjenica da se ona danas ponovo počinje ceniti - kaže on.
Pršić se osvrnuo na značaj očuvanja različitih međunarodnih partnerstava i nove mogućnosti za dijalog.
- Ako smo principijelni, stabilni i stameni, ako znamo šta hoćemo i ne povijamo se prema vetru, onda naši odnosi sa drugim državama mogu da budu zasnovani na poštovanju i interesima. Naši odnosi sa Ruskom Federacijom ne bi trebalo da budu narušeni, kao ni odnosi sa Kinom. Istovremeno, ovaj iskorak u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama predstavlja veliki pomak ka smirivanju situacije i otvaranju prostora za drugačiji dijalog - naveo je.
- Podsetio bih na neke događaje iz druge polovine 20. veka i početka 21. veka, koji nisu bili obojeni lepim odnosima prema Srbiji i srpskom narodu. Kada danas slušamo pojedine govore američkih zvaničnika iz tog perioda, vidimo koliko su neke poruke bile teške i koliko su opterećivale odnose dve zemlje. Tu ne mogu da preskočim ni 1999. godinu i bombardovanje Srbije, jer su to događaji koji su ostavili dubok trag. Ali ako pogledamo širu istorijsku sliku, Srbija je kroz istoriju uvek bila jasna, glasna i postojana. Nije težila da napada druge niti da ugrožava bilo koga, već je nastojala da bude na strani onoga što je smatrala pravednim u međunarodnoj politici - istakao je profesor.
Ivić je za Kurir televiziju ocenio da se odnosi Srbije i SAD nalaze pred novim poglavljem, uprkos istorijskim izazovima koji su ih opterećivali.
- Kada govorimo o budućnosti odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, važno je pomenuti i teret prošlosti. NATO agresija 1999. godine bila je izuzetno mračna i tragična mrlja koja je narušila više od jednog veka uglavnom pozitivnih odnosa između SAD i Srbije, odnosno tadašnje Jugoslavije. Međutim, istorija nije statična kategorija, ona se menja i razvija. Ono što se dogodilo ne treba zaboraviti, ali moramo biti okrenuti budućnosti. Dolaze nove generacije i, nakon gotovo tri decenije, odnosi dve zemlje počinju da se menjaju nabolje. Ovo zaista jeste uvod u novu eru srpsko-američkih odnosa - kaže.
- Strateški dijalog predstavlja značajnu prekretnicu, ali i svojevrsni katalizator odnosa koji već nekoliko godina idu uzlaznom putanjom. Ti odnosi možda nisu uvek vidljivi javnosti, ali u svojoj suštini jesu veoma produktivni. Oblasti koje će biti u fokusu tog dijaloga - energetika, ekonomija, tehnologija i odbrana - upravo su sektori u kojima saradnja Srbije i SAD već beleži napredak. Ovaj format može da stvori predvidljivije okruženje, poveća poverenje i omogući da se ne vodi samo reaktivna diplomatija, već da se unapred planiraju zajednički projekti i usklađuju interesi. Građani Srbije mogu imati konkretne koristi ukoliko ovaj strateški dijalog zaživi, a za sada ne vidim razlog da se to ne dogodi - za emisiju "Puls Srbije vikend", zaključio je Ivić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs