Večeras u 21.36 pogledajte ka nebu! Jedinstvena prilika da iz Srbije vidimo "svemirskog džina": Proleteće brzinom od 28.000 kim/h
Dodajte Kurir u vaš Google izborMeđunarodna svemirska stanica (ISS) večeras će biti izuzetno dobro vidljiva iz Srbije i Hrvatske, a za njeno posmatranje neće biti potreban teleskop niti dvogled. Dovoljno je da pogledate ka nebu i videćete sjajnu belu tačku koja se ravnomerno kreće iznad horizonta.
Astronom i popularizator nauke Hrvat Ante Radonić objasnio je zbog čega će ISS večeras biti posebno uočljiva.
"Međunarodna svemirska stanica danas će biti veoma dobro vidljiva jer će preleteti tačno iznad Hrvatske, pa će nam biti najbliža. Iako će njena putanja voditi iznad Gorskog kotara, iz Zagreba će moći da se prati gotovo tokom celog preleta. Biće veoma visoko na nebu, pa će zbog povoljnog položaja u odnosu na posmatrače i ugla pod kojim Sunce obasjava njene solarne panele izgledati posebno sjajno", rekao je Radonić za Jutarnji, a prenosi Mondo.
Brzina od 28.000 km/h
"Takođe, da bi Međunarodna svemirska stanica bila dobro vidljiva, moraju da se poklope još neki uslovi. Na primer, na delu Zemlje sa kojeg se posmatra već mora da padne mrak, a stanica mora da bude obasjana Suncem, i upravo takvi uslovi biće večeras", dodaje Radonić.
Ali kako ćemo znati da je to baš Međunarodna svemirska stanica, a ne neki drugi satelit?
"Pa zbog reda letenja", kroz osmeh kaže Radonić i objašnjava da se tačno zna kojom putanjom će ISS proći i da nije verovatno da će baš istom putanjom u isto vreme proći i neki drugi satelit.
"Osim toga, Međunarodna svemirska stanica je prilično velika - duga je oko 110 metara, široka gotovo 100, a visoka oko 30 metara - i ima velike solarne panele, zbog čega može da bude sjajnija od svih zvezda na nebu", kaže Radonić.
ISS je zato lako prepoznati. Izgleda kao veoma sjajna zvezda koja se kreće potpuno ravnomerno, ne treperi i nema crvena ili zelena navigaciona svetla poput aviona.
Ceo prelet traje svega nekoliko minuta, a stanica se kreće brzinom od oko 28.000 kilometara na sat na visini od približno 400 kilometara iznad Zemlje.
Ako želite da vidite Međunarodnu svemirsku stanicu, večeras treba da pogledate ka jugozapadu, počev od 21.36 časova. Vreme preleta biće gotovo isto i za posmatrače u Srbiji i Hrvatskoj, pa će stanovnici obe zemlje moći da vide ISS u istom periodu.
"Biće nam tačno iznad glave. Početak preleta iznad Hrvatske biće u 21.36 i trajaće desetak minuta. Ako bude vedro, stanicu ćemo moći da vidimo ako pogledamo ka zapad-jugozapadu prema horizontu, a nestaće sa druge strane na istok-jugoistoku", kaže Radonić i dodaje da ovo neće biti jedini prelet ovog meseca.
"Još jedan prelet imaćemo u petak, 24. jula, u 21.40 na nešto manjoj visini i to je zasad sve kada je reč o večernjem nebu", kaže Radonić.
Planirano "penzionisanje" 2030.
Trenutno se na Međunarodnoj svemirskoj stanici nalazi deset članova posade iz NASA, Roskosmosa i Evropske svemirske agencije. Taj broj je privremeno povećan nakon dolaska nove tročlane posade, dok na ISS-u uobičajeno istovremeno boravi sedam astronauta i kosmonauta.
"Osim samog održavanja stanice, koje je izuzetno složeno, svi oni svakodnevno sprovode razne naučne eksperimente vezane za boravak u svemiru, u bestežinskom stanju, proučavaju kako mikrogravitacija utiče na ljudski organizam, biljke, bakterije i nove materijale, održavaju složene sisteme stanice i pripremaju dolazak i odlazak svemirskih letelica", opisuje Radonić posao na možda najlepšem radnom mestu na svetu, gde posada tokom jednog dana doživi čak 16 izlazaka i zalazaka Sunca.
Međutim, ni ova svemirska stanica neće zauvek ostati u orbiti.
"Plan je da bude penzionisana 2030. godine. Nakon toga njenu ulogu trebalo bi da preuzmu komercijalne orbitalne stanice koje razvijaju privatne kompanije, među kojima su Aksiom Spejs, Starlab i Orbital Rif. NASA pritom planira da od tih kompanija kupuje usluge za svoje astronaute i istraživanja, dok će se sve više usmeravati na program Artemis i buduće misije na Mesec, a jednog dana i na Mars. Međutim, ako te privatne kompanije budu kasnile sa svojim projektima, nije isključeno da će životni vek sadašnje Međunarodne svemirske stanice biti produžen", rekao je za kraj Ante Radonić.
Kada joj jednog dana dođe kraj, posebna letelica usmeriće stanicu ka Zemljinoj atmosferi, gde će najveći deo konstrukcije izgoreti, dok će preostali delovi pasti u nenaseljeni deo Tihog okeana.
Kurir.rs/Mondo