"KO NEĆE DIJALOG, TAJ NEĆE NI DEMOKRATIJU": Gosti emisije "Usijanje" o opoziciji u Skupštini: "To pokazuje njihov odnos prema građanima koji su ih birali"
Dodajte Kurir u vaš Google izborU Narodnoj skupštini Srbije otpočela je rasprava o nepoverenju Vladi premijera Đure Macuta, a na predlog narodnog poslanika Miroslava Aleksića, predsednika Narodnog pokreta.
Aleksić je četiri sata iznosio razloge za pad vlade i kritike koje su se odnosile na gotovo sve resore i aktere vlasti, tražeći izglasavanje nepoverenja i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Rekao je da mu je zadovoljstvo što u sali vidi premijera jer su, kako je istakao, "mnogi ljudi zaboravili da on postoji, kao što su zaboravili i ministre".
Ministri, međutim, nisu zaboravili na afere u kojima je bio umešan Aleksić kao predednik opštine Trstenik. Ministar finansija Siniša Mali je značajan deo svog govora iskoristio da kroz grafikonski prikaz pokaže da je Aleksić tokom svog mandata od 2012. do 2016. godine, navodno stvorio hobotnicu privatnih firmi, fondova i opštinskih preduzeća preko kojih su se, kako tvrdi ministar Mali, izvlačine stotine miliona dinara iz budžeta.
I ovo je tek početak, prvi dan paralemantarne debate, šta se očekuje da će biti u naredna tri dana - da li će Vlada biti odbranjena ili izglasano nepoverenje? U kojoj meri je to bitno, da li samo simbolično, s obzirom na to da će svakako biti uskoro izbori, u emisiji "Usijanje" govorili su Gordana Čomić, političarka, Veroljub Arsić, narodni poslanik i predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Radoslav Marjanović, predsednik opštine Stari Grad i član Glavnog odbora SNS.
- Pre svega, da podsetim gledaoce, uz malu ispravku - 62 narodna poslanika iz opozicije, odnosno, kako ja više volim da kažem, iz bivšeg režima, jer su svi na neki način bili deo vlasti, potpisala su predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi. Za obrazlaganje predloga pred Narodnom skupštinom ovlastili su Miroslava Aleksića. Koliko ozbiljno shvataju rad u Skupštini i odnos prema biračima, čak i prema onima koji su za njih glasali, pokazuje podatak da ih je danas bilo svega 48. Zbog toga je bilo neophodno da mi, kao vladajuća većina, na neki način pružimo tehničku podršku kako bi sednica uopšte počela - rekao je Arsić.
Opozicija i rad parlamenta
Ukazao je na problem nedovoljnog prisustva poslanika na skupštinskim sednicama i ocenio da to otvara pitanje njihove odgovornosti prema građanima koji su ih birali.
- Sličan problem imali smo i pre nekoliko meseci, govorim o 15. aprilu, kada su isti predlog podneli, ali ponovo nisu uspeli da obezbede dovoljan broj poslanika. Ali hajde da sagledamo stvari ovako - ako je 62 poslanika potpisalo predlog, očekivano je da ih makar 57 ili 58 bude prisutno. U tom slučaju bismo i mi ušli u salu. Međutim, to nije bio slučaj. Zamislite da ste vlast sa 126 ili 127 poslanika i da vam narodni predstavnici ne dolaze na sednice. Vi praktično ne možete da donesete nijedan zakon. To pokazuje njihov odnos, pre svega, prema građanima koji su ih birali, a na kraju i prema Srbiji - kaže on.
Dok je pratila skupštinsku raspravu o nepoverenju Vladi Srbije, Gordana Čomić se zapitala koliko je današnji parlament udaljen od suštine političkog dijaloga. Nekadašnja poslanica i ministarka je za Kurir televiziju govorila o tome šta nedostaje skupštinskom radu i zašto bez razgovora nema demokratije.
- Prva misao je bila da imam mandat i da sam ga zaslužila na izborima, jer se ovakav način rada opozicije u Skupštini ne bi praktikovao. To se jednostavno ne radi. Ali dobro, svako bira svoj način delovanja. Ja ne bih strateški birala da se traži nepoverenje vladi samo zbog toga da poruke opozicije postanu vidljivije, dostupnije ili zanimljivije. To jeste legitimno i legalno, ali ne mislim da je to suština parlamentarnog rada - navela je.
- Da imam mandat koji sam osvojila na izborima, a sada ga nemam, volela bih da u Skupštini postoji dijalog o konkretnim temama. To je ono što najviše nedostaje i što će nedostajati i posle narednih izbora, ukoliko se ne promeni odnos prema razgovoru. Ko ne želi dijalog, taj ne želi ni demokratiju. Sve ono što slušamo kao spisak zamerki ovoj vladi i prethodnim vladama moglo je da bude predmet ozbiljne rasprave kroz redovne sednice, javna slušanja ili posebne skupštinske odbore koji bi se bavili određenim pitanjima - kaže ona.
Marjanović je naveo da su izbori izvesni i da će naredni period doneti samo odluku o tehničkim detaljima njihovog održavanja.
- Suštinski, važno je da su izbori najavljeni i da će parlamentarni izbori biti održani do kraja godine, kako je najavio i predsednik Aleksandar Vučić, kao i Srpska napredna stranka. Način i metodologija, odnosno formalni koraci koji će uslediti, stvar su procene i tehničkih pitanja. Ne vidim da to može da utiče na sam termin izbora. Predsednik je već rekao da bi oni trebalo da budu održani krajem oktobra ili početkom novembra. Zbog toga je način na koji će do njih doći trenutno najmanje važan - kaže Marjanović.
- Ono što bih posebno istakao, gledajući današnju sednicu Skupštine, jeste da smo imali priliku da slušamo četiri sata govora ovlašćenog predstavnika opozicije, ali suštinski ništa novo. Pre svega mislim na kampanju koju sprovode Nova i N1, a koja je usmerena protiv predsednika Vučića i svega što radi Srpska napredna stranka. Tu bih izdvojio tri ključna elementa. Prvi je dehumanizacija predsednika, zatim relativizacija svih rezultata, odnosno poruka da ništa nije dobro urađeno i da ništa ne vredi. Treći element je kriminalizacija, gde se kroz različite afere pokušavaju povezati ljudi iz Vlade i visoki funkcioneri Srpske napredne stranke sa kriminalnim radnjama. Sve to, po mom mišljenju, dovodi do određenih posledica koje vidimo u poslednje vreme - za emisiju "Usijanje", zaključio je Marjanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs