Tajna radne memorije: Zašto vaš Android i iOS telefon usporava dok spavate?
Dodajte Kurir u vaš Google izborUz pametne telefone se i dalje vezuje čitav niz priča i poluistina, od kojih neke potiču iz vremena kada su baterije funkcionisale drugačije, poput uverenja da je štetno držati uređaj stalno na punjaču. Druge, poput ideje da se telefon oštećen vodom može spasti stavljanjem u pirinač, nikada nisu imale realnu osnovu i ne bi trebalo ih praktikovati.
Tvrdnja da redovno gašenje i paljenje telefona ima smisla drži se mnogo bolje od ovih mitova. Iako se tehnički razlozi razlikuju u zavisnosti od operativnog sistema koji uređaj koristi, teško je zamisliti situaciju u kojoj bi restart naškodio. U najgorem slučaju reč je o placebo efektu, a u najboljem slučaju restart zaista rešava sitnije probleme u radu, dok u retkim situacijama može poslužiti i kao koristan bezbednosni potez.
Ono što ipak treba naglasiti jeste da ne postoji stvarna potreba za restartovanjem po strogom rasporedu. Savremeni operativni sistemi su dovoljno zreli i imaju ugrađene mehanizme koji podržavaju dugotrajan neprekidan rad. Uređaji sa jednim od operativnih sistema mogu imati nešto više koristi od redovnog restartovanja u odnosu na uređaje sa drugim sistemom, ali većini korisnika, bez obzira na izbor uređaja, restart jednostavno nije neophodan.
Kako ponovno pokretanje utiče na brzinu rada
Savremeni telefoni grade se na procesorima i operativnim sistemima projektovanim da izdrže nedelje neprekidnog rada bez ozbiljnijih problema. Tokom korišćenja, uređaj čuva privremenu memoriju podataka potrebnih za pokretanje aplikacija koje najčešće koristite. To je namerno rešenje: kada je neka zahtevnija aplikacija, poput one za deljenje fotografija, već učitana u tu privremenu memoriju, otvoriće se skoro trenutno, dok bi bez toga delovala sporo i trapavo.
Različiti operativni sistemi upravljaju ovom memorijom na svoj način, a neki su u tome agresivniji i efikasniji od drugih, što zavisi i od toga da li aplikacije rade direktno na hardveru proizvođača ili se izvršavaju kroz dodatni softverski sloj. Kada telefon dugo radi bez restarta, može doći do zastoja u aplikacijama, njihovog rušenja ili bržeg pražnjenja baterije, a restart tada jednostavno briše nagomilanu privremenu memoriju i omogućava uređaju da krene ispočetka.
Jedan sistem je poznat po agresivnijem sažimanju i izbacivanju aplikacija iz radne memorije kada je to potrebno, delom i zato što aplikacije uglavnom rade prirodno na hardveru za koji su i napravljene. Drugi sistem se, s druge strane, suočava sa dodatnim izazovom jer aplikacije prolaze kroz poseban virtuelni sloj, budući da postoji ogroman broj različitih konfiguracija uređaja koje programeri ne mogu pojedinačno da prate, a svaki proizvođač dodatno prilagođava sistem na svoj način.
Bezbednosne prednosti su skromne, ali postoje
Jedna od bezbednosnih agencija u SAD navodi da nedeljno restartovanje telefona može pružiti delimičnu zaštitu od takozvanog ciljanog fišinga i napada koji ne zahtevaju nikakvu akciju korisnika. Ciljani fišing, za razliku od masovnih prevara, usmeren je na konkretnu osobu, a najčešće mete su novinari koji se bave istraživačkim radom, politički aktivisti i imućni pojedinci - dakle, prosečan korisnik retko kada predstavlja metu.
Napadi koji ne zahtevaju akciju korisnika obično se oslanjaju na propuste u aplikacijama za razmenu poruka ili internet pregledačima, a takve ranjivosti se, iako retke, uglavnom brzo zakrpe. Pošto ovakav zlonamerni softver često živi u privremenoj radnoj memoriji uređaja, restart ga zaista može ukloniti zajedno sa ostalim keširanim podacima. Ipak, ako vas cilja neko sa ozbiljnim resursima, restart sam po sebi neće zaustaviti dalje pokušaje - daleko efikasnije je redovno ažurirati softver i pažljivo birati šta se instalira na uređaj.
Ovakvi propusti su se tokom godina pojavljivali u različitim popularnim aplikacijama za komunikaciju i pregledačima, a u jednom skorijem slučaju otkrivena je i ranjivost koja je pogodila korisnike jednog mobilnog operativnog sistema, mada je brzo zakrpljena. Bez obzira na to, realnost je da su ovakvi napadi po pravilu skupi za izvođenje i rezervisani za protivnike koji cilja državne aktere ili osobe od posebnog interesa, pa je za običnog korisnika mnogo važnije da prati bezbednosne izveštaje i redovno ažurira uređaj nego da se oslanja isključivo na restart.
Restart pre otključavanja pruža dodatnu zaštitu
Postoji jedna situacija u kojoj restartovanje zaista donosi opipljivu bezbednosnu prednost, a tiče se stanja uređaja neposredno nakon paljenja, pre nego što ga otključate unosom PIN-a ili lozinke. U tom trenutku telefon se nalazi u pojačanom bezbednosnom stanju, jer su podaci tada mnogo temeljnije šifrovani nego posle otključavanja, kada ključevi za šifrovanje prelaze u radnu memoriju i postaju dostupniji.
To praktično znači da ukoliko telefon dospe u ruke iskusnih lopova ili predstavnika vlasti, na primer prilikom granične kontrole, biće znatno teže izvući podatke sa uređaja u tom "zaključanom" stanju nego nakon što je već bio otključan. Zbog toga se preporučuje da telefon restartujete i ostavite neotključan pre prolaska kroz graničnu ili aerodromsku kontrolu, ukoliko želite dodatnu zaštitu ličnih podataka.
Forenzički alati koje koriste državni organi mnogo teže dolaze do sadržaja uređaja koji se nalazi u ovakvom zaključanom stanju, što značajno smanjuje šanse da pretraga uređaja uopšte da rezultat. Drugim rečima, ako želite da vaše lične fotografije, poruke ili, recimo, šaljivi sadržaj o poznatim političarima poput Džej Di Vensa ostanu privatni čak i ako vam neko oduzme telefon, dobra je ideja da ga restartujete i ne otključavate neposredno pre nego što prođete kroz bezbednosnu kontrolu.
Koliko često je potrebno restartovati telefon
Povremeno restartovanje telefona ima smisla radi stabilnog rada i povezanosti, uz zanemarljive, ali postojeće bezbednosne dobiti. Ako tražite konkretan savet, većina proizvođača i poznavalaca tehnologije slaže se da nema potrebe da to radite češće od jednom nedeljno - a mnogi uređaji uopšte ni ne zahtevaju fiksni raspored.
Neki proizvođači nude opciju automatskog, unapred zakazanog restartovanja u vreme koje sami odaberete, dok drugi uređaji automatski restartuju sami sebe nakon dužeg perioda neaktivnosti, što može ukazivati na to da su izgubljeni ili oduzeti. Ako vam ne odgovara redovno restartovanje, ne morate se time opterećivati - dugme za restart uvek je tu za slučaj usporenja ili privremene greške, i često je korisnije kao rešenje za konkretan problem nego kao deo redovne rutine održavanja.
Ako ove opcije nisu podrazumevano uključene na vašem uređaju, vredi ih ručno aktivirati, jer ih uglavnom nećete ni primetiti u svakodnevnom korišćenju, a dobićete i osećaj stabilnijeg rada uređaja i tu malu, ali realnu bezbednosnu prednost. Na kraju, sve se svodi na ličnu naviku - restart nikada neće naškoditi, ali ga ne treba doživljavati kao obavezan ritual, već pre kao koristan alat kada primetite da nešto sa telefonom ne radi kako treba.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.