PAD KOJI SE NE ZAVRŠAVA NA ŠANGAJSKOJ LISTI: Danas rejting univerziteta, sutra ekonomski problem i pad životnog standarda
Dodajte Kurir u vaš Google izborPad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi nije samo još jedan poraz na papiru, niti pitanje akademskog prestiža koje će se zaboraviti sa objavljivanjem naredne rang-liste. Iza pada najveće visokoškolske ustanove u Srbiji mogu da ostanu mnogo ozbiljnije i dugoročnije posledice - od slabijeg kvaliteta radne snage i manjka inovacija, preko sporijeg rasta produktivnosti i zarada, do manje kvalitetnih radnih mesta, slabijeg priliva investicija i, na kraju, sporijeg rasta BDP-a i životnog standarda, objašnjavaju sagovornici Kurira.
Udar na ekonomiju
Iako blokaderi predvođeni političarom Vladanom Đokićem, koji je direktno odgovoran za ovakvo stanje na univerzitetu, pokušavaju da političku uzurpaciju čitavog sistema obrazovanja predstave kao borbu za bolje društvo, egzaktni podaci govore o njihovom štetočinskom odnosu prema univerzitetu. Naši sagovornici ukazuju kako će to građani godinama kasnije početi da osećaju na svojim platama, radnim mestima i životnom standardu.
Stručnjak za državnu upravu Mihajlo Rabrenović kaže za Kurir da pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi nije samo pitanje akademskog prestiža.
- To je upozorenje za celo društvo , jer kvalitet visokog obrazovanja neposredno utice na kvalitet radne snage, inovacije i produktivnost, a dugoročno i na investicije, zapošljavanje i rast BDP-a. Cenu odsustva reformi danas najviše plaćaju studenti i nastavnici koji žele da se bave naukom i strukom, a sutra je plaća cela Srbija - kroz slabiji ljudski kapital, manje inovacija i investicija, nižu produktivnost i sporiji privredni rast. Kada univerzitet ne obrazuje dovoljno kvalitetne i savremeno osposobljene kadrove, posledice se postepeno prenose na čitavu ekonomiju. Privreda teže pronalazi stručnjake koji su joj potrebni, produktivnost i sposobnost preduzeća da uvode nove tehnologije rastu sporije, a zemlja postaje manje privlačna za investicije visoke dodate vrednosti - objašnjava Rabrenović.
On podseća i na okolnost da najtalentovaniji mladi ljudi sve češće obrazovanje i profesionalnu perspektivu traže u inostranstvu, čime država gubi deo ljudskog kapitala u koji je prethodno ulagala.
- Tako problem koji danas izgleda kao pitanje položaja univerziteta na jednoj rang-listi sutra postaje ekonomski problem: manje znanja i inovacija znači manju konkurentnost privrede, slabiji rast produktivnosti i zarada, manje kvalitetnih radnih mesta i, na kraju, sporiji rast BDP-a i životnog standarda. Posebno je apsurdno da se oni koji su učestvovali u urušavanju visokog obrazovanja i pretvaranju fakulteta u svojevrsne kasarne i političke ćelije danas predstavljaju kao spasioci čitavog društva. U ime političkih ciljeva mesecima su dovođena u pitanje osnovna prava drugih: sloboda kretanja, pravo studenata da studiraju i polažu ispite, ali i pravo nastavnika i drugih zaposlenih da rade i za svoj rad primaju platu - naglašava Rabrenović.
Opasan trend
Potpredsednik Centra za nacionalnu politiku Ljubomir Đurić upozorava za Kurir da posledice slabijeg obrazovanja ne moraju biti vidljive odmah, ali se one akumuliraju godinama.
- Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi ne treba posmatrati kao pitanje prestiža jedne istitucije. Lista prvenstveno meri naučnu i istraživačku snagu univerziteta, pa je njen pad signal da Srbija mora ozbiljno da razmisli o stanju svog naučnog i obrazovnog sistema. Veza sa ekonomijom je mnogo direktnija nego što na prvi pogled izgleda. Unapređenje obrazovanja i nauke povećava kvalitet ljudskog kapitala što dovodi do boljih investicija i radnih mesta, više produktivnosti i inovacija što direktno uvećava ekonomski rast. Srbija može da privlači investicije jeftinijom radnom snagom, subvencijama i infrastrukturom, ali da bi mogla da pređe na ekonomiju visoke dodatne vrednosti, potrebni su nam obrazovani ljudi koji mogu da razvijaju nove tehnologije, proizvode i procese. Zato posledice slabijeg obrazovanja ne moraju biti vidljive odmah, one se akumuliraju godinama - kaže Đurić.
On napominje da je ovo posebno važno za Srbiju zbog demografije.
- Ako imamo sve manje ljudi, svaki radnik mora da proizvodi više, što znači da dugoročni rast ne možemo zasnivati samo na većem broju zaposlenih već i na većoj produktivnosti. Ovogodišnji pad u nižu grupu nije dramatičan sam po sebi, ali jeste signal koji ne sme biti ignorisan, jer posledice koje nastaju iz pada postaju problem ako trend pada postane dugoročan.
Kurir Politika