Ovo su poslednje fotografije Vedrane Rudan: Tokom borbe sa opakom bolešću samo jednom je izašla u javnost, a njene reči će vas slomiti
Dodajte Kurir u vaš Google izborVest o smrti Vedrane Rudan odjeknula je danas širom regiona. Poznata književnica i kolumnistkinja preminula je nakon duge borbe sa teškom bolešću, a na njenoj zvaničnoj stranici objavljena je kratka poruka: „Vedrana je otišla na područje bez signala.“
Upravo te reči Vedrana je sama izgovorila više od godinu dana ranije. Od trenutka kada je u maju 2024. saopštila da boluje od raka, gotovo se potpuno povukla iz televizijskih emisija. Pred kamere je stala samo jednom – 2. marta 2025. godine, kada je bila gošća Aleksandra Stankovića u emisiji „Nedjeljom u 2“. Bio je to razgovor tokom kojeg nije pokušavala da ublaži ni dijagnozu, ni strah, ni pomisao na smrt.
Pogledajte u galeriji fotografije iz gostovanja:
Bolest otkrivena na vreme
Rudan je tada prvi put pred televizijskim kamerama detaljno govorila o dijagnozi i otkrila da je reč o veoma agresivnom obliku raka.
– Ja imam izuzetno agresivni rak koji se zove rak žučnih kanalića i jako se teško otkrije. Ja sam control freak, ja se često kontrolišem, dakle nije da se rak događa onima koji se ne kontrolišu – rekla je.
Bolest je, srećom, otkrivena u trenutku kada je operacija još bila moguća.
– Trebalo je da živim tri meseca da sam zakasnila, ali ja sam došla na vreme. Bio je operabilan.
Ni tada nije izgubila crni humor po kojem je bila prepoznatljiva. Kada je izdavaču rekla da zbog bolesti neće moći da promoviše novu knjigu, njegova reakcija ju je iznenadila.
– Izdavač mi je uplatio 10.000 evra kad sam mu rekla da imam rak. Rekla sam mu: „Imam novu knjigu, ne mogu na promocije, ali to vam je dobro – kad pisac umire, tiraž raste.“
Kasnije su se pojavile metastaze i počela je najteža faza njene borbe.
„Ne želim da umirem na rate“
U istom intervjuu Vedrana je bez uvijanja otkrila i da je razmišljala o eutanaziji. Nije ostalo samo na razmišljanju – raspitivala se o proceduri, poslala medicinske nalaze i bila prihvaćena kao kandidat.
– Ne želim da umirem na rate. Ja želim eutanaziju. Muž i ja smo kroz godine skupljali nešto sa strane. To košta 17.000 evra. Javila sam se, počeli smo da se dopisujemo, rekla sam deci i mužu. Poslala sam im nalaze, prihvatili su me, prošla sam, platila sam članarinu.
Kako je vreme prolazilo, njena odluka se promenila. Bolest ju je toliko oslabila da je put postao gotovo nemoguć, a porodica ju je istovremeno ubeđivala da nastavi lečenje. Od eutanazije je na kraju odustala.
Na onkologiji doživela nešto što nije očekivala
Vedrana je priznala da je na onkologiju prvi put otišla gotovo pomirena sa smrću. Međutim, upravo tamo je doživela nešto što joj je promenilo pogled na ljude.
– U bolnicu sam ušla da mi pomognu da umrem. I onda sam naišla na zid, oni su meni tamo zabranili smrt.
Posebno su je dirnuli mladi medicinski radnici koji su svakodnevno brinuli o teško obolelim pacijentima.
– Mlada medicinska sestra pričala je sa žilom u koju je trebalo da da infuziju. Ja gledam to dete kako priča s tom žilom kako bi toj ženi dala život. Jako me to potreslo.
Iz bolnice je, govorila je, ponela nešto što nije očekivala da će pronaći.
– Razveselilo me da ću umreti sa spoznajom da postoje dobri ljudi. Opet kažem, ta deca, oni su bedno plaćeni, ali divni.
Pisala je da bi ostala živa
Tokom razgovora nije dozvolila ni da se njen književni rad poistoveti sa privatnim životom. Posebno ju je ljutilo kada su ljudi njene priče napisane u prvom licu tumačili kao doslovne ispovesti o njenoj porodici.
– Ja sam sa svojim sinom jako bliska, on je moja leva i desna ruka, on me stvorio, napravio mi je blog. Ljudi ne znaju da razlikuju stvarnost od fikcije.
O suprugu, sa kojim je provela decenije, govorila je retko, ali je tada napravila izuzetak.
– Ja sam 38 godina s jednim muškarcem koji je moj život, ali ja ne želim o tome da pišem. On i moja deca su moja ljubav.
Bolest joj je vremenom otežala i pisanje. Prsti je više nisu slušali, suprug joj je pomagao da zabeleži ono što želi da kaže, a sin je tekstove postavljao na njen blog.
– Ja osećam potrebu da pišem jer sam tada živa. Kad vidim da se širi moj tekst, ja znam da sam živa i to me drži.
Rečenica koja je postala oproštaj
Na samom kraju tog gostovanja Aleksandar Stanković dao joj je prostor da pošalje poruku ljudima koji je čitaju.
Vedrana je odgovorila u svom stilu – bez patetike i bez velikog oproštaja.
– Želim da kažem da ima jako puno ljudi koji me vole i da ja volim njih. I da sam besmrtna. Neka moju smrt shvate kao odlazak na područje bez signala.
Video: Viralno gostovanje Vedrane Rudan kod Jovane Joksimović