"Svaki dan je gledao kroz prozor i opisivao raj, a onda je umro": Beseda srpskog sveštenika slama srca! Kad je cimer pogledao kroz staklo, doživeo je šok života
Dodajte Kurir u vaš Google izborU vremenu u kojem se često zaboravlja koliko jedna reč može značiti drugom čoveku, postoje priče koje nas podsete da dobrota ne mora biti velika da bi nekome promenila život. Ponekad je dovoljno samo malo pažnje, razgovora ili reči ohrabrenja.
Upravo o tome govori priča koju je ispričao sveštenik Slobodan Čavka, starešina hrama Svetog Mateja u Surčinu, a koja je na poseban način podsetila koliko naše reči mogu značiti drugom čoveku.
"Postoji jedna priča koju sam skoro negde pročitao. Kaže se da su u jednoj bolničkoj sobi bila dva teška pacijenta", ispričao je ljudima sveštenik u besedi nakon liturgije.
Kako je ispričao, jedan od dvojice pacijenata ležao je na krevetu pored prozora. Zbog svog zdravstvenog stanja mogao je samo kratko vreme tokom dana da se uspravi, dok drugi pacijent nije mogao da ustaje iz kreveta.
Ipak, čovek pored prozora svakodnevno je svom cimeru pričao šta se navodno dešava napolju.
"Taj koji je bio do prozora sve vreme mu je opisivao šta vidi napolju. Pričao mu je o jezeru, gde su deca puštala brodiće, gde su zaljubljeni parovi šetali, o prelepom drveću, labudovima i tako dalje", ispričao je sveštenik.
Vremenom je čovek koji nije mogao da ustane počeo da čeka upravo te trenutke.
"Ovaj drugi počeo je da živi samo za te trenutke kada će mu on opisivati šta se to dešava napolju", rekao je Čavka.
Priče su mu, kako navodi, postale svojevrsni prozor u svet koji nije mogao da vidi. Jednog dana ispod bolničkog prozora održavala se i parada, a njegov cimer mu je sve detaljno opisao.
"On mu je to tako detaljno opisao da je ovaj imao osećaj kao da je bio na toj paradi, iako ništa nije čuo."
A onda se jednog dana sve promenilo.
Medicinska sestra je, prilikom obilaska pacijenata, primetila da je čovek koji je ležao pored prozora preminuo. Njegov cimer odmah je zatražio da bude premešten na njegov krevet.
Želeo je da konačno svojim očima vidi sve ono o čemu mu je čovek nedeljama pričao.
"Kada je došao tu do prozora, iako mu to nije bilo dozvoljeno po nekom bolničkom protokolu, nekako se izdigao na svoje laktove i pogledao kroz prozor da konačno vidi taj prizor o kome sluša nedeljama", ispričao je sveštenik.
Ali ono što je ugledao bilo je potpuno drugačije od onoga što je očekivao.
Umesto jezera, dece, labudova i šetača, pred njim je bio samo - prazan zid susedne zgrade.
Zbunjen, pozvao je medicinsku sestru i upitao je zašto mu je njegov pokojni cimer sve vreme opisivao predele koji zapravo nisu postojali.
Odgovor ga je ostavio bez reči.
"Znate šta, gospodine, taj vaš cimer je bio slep. On nije mogao da vidi ni taj zid", rekla mu je sestra, prema priči koju prenosi Čavka.
Čovek koji je svakodnevno opisivao prelepe prizore zapravo ih nikada nije mogao videti. Sve ih je izmislio samo da bi svom bolesnom cimeru dao nadu i razlog da nastavi da se bori.
"Hteo je samo da vas ohrabri, da vam da snage za život. To je žrtva za drugoga, koja može biti na ovaj ili na onaj način", poručio je sveštenik želeći da ovom pričom podseti na snagu koju čovek može imati nad drugim čovekom - upravo kroz ono što govori.
"Da podigneš nekoga svojom rečju, a ne da ubiješ drugoga svojim rečima."
Nekada ne možemo da promenimo nečiju situaciju, ali možemo da promenimo način na koji je taj čovek doživljava. A ponekad je upravo jedna dobra reč dovoljna da nekome bude lakše.