Druga takva dijagnoza na svetu, šanse nikakve! Potresna ispovest sveštenika o borbi za dete u Tiršovoj: Posle 55 dana na respiratoru pobedilo smrt!

Postoje mesta gde su molitve najglasnije, a tišina najteža. To nisu uvek crkve. Ponekad su to hodnici dečjih bolnica, gde se vera i medicina prepliću u neprekidnoj borbi za svaki udah.

Dok je njegovo dete dva i po meseca ležalo u klinici u Tiršovoj, otac Slobodan je svakog drugog dana, poput stotina drugih roditelja, čekao izveštaj lekara.

U moru belih mantila, jedna žena postala je svetionik nade. Doktorka Svetlana.

Ona nije davala lažna obećanja. Govorila je surovu istinu, ali na način kojem čoveku daje nadu.

- Naše dete bilo je u bolnici dva i po meseca. Dakle, dete sa jednom teškom dijagnozom. Druga takva dijagnoza u svetu, možete da zamislite. I mi smo svakog drugog dana išli na kliniku u Tiršovu, gde nam je svaki put lekar koji je bio dežurni davao izveštaj. Stvarno su svi ti lekari bili predivni, međutim, nama je u sećanju ostala jedna doktorka - Svetlana. Uvek smo Boga molili da ona bude ta koja će nas sačekati i koja će nam dati izveštaj. Zašto? Zato što je ta žena imala jedan poseban dar od boga. Ona je saopštavala stvari na takav način da vas ne obmanjuje. Ona vam ne kaže: "Biće sve u redu, super je", nego vam saopšti vesti na takav način da vi ipak imate neku nadu. Saopštava najgoru moguću vest? Danas smo intubirali vaše dete. Vaše dete je na respiratoru. Ne može da diše. Ali znate, krvna slika je dobra" - priseća se sveštenik.

Iako svestan da u tom trenutku, pred zastrašujucom dijagnozom, krvna slika možda i nije bila ključna, otac Slobodan je razumeo nameru te žene.

Želela je da im pruži slamku za koju će se uhvatiti dok se voze kući u suzama.

Ta "dobra krvna slika" bila je jedina nada u mraku. Na kraju, upravo je ta nada pobedila. Dete je, nakon 55 dana na respiratoru, pobedilo smrt i danas stoji na svetoj liturgiji kao živi dokaz da čuda postoje.

- Imajući u vidu zastrašujuću dijagnozu, siguran sam da taj podatak uopšte nije bio toliko bitan, ali je ta žena želela da ohrabri ljude koji su u nevolji. I vi sednete u auto. Idete kući i razmišljate: "Strašno je, teško je, dete je na respiratoru, ali - dobra je krvna slika, možda ipak ima neke nade, možda se izvuče". I - izvuklo se to dete. Krvna slika je pobedila. To dete je izašlo, hvala bogu, iz bolnice i ovde je sa nama na svetoj liturgiji. To dete je pobeda božja nad crnim prognozama. To je i pobeda božja nad nemogućim, posle 55 dana na respiratoru - ispričao je.

Ova beseda oca, koja se poslednjih dana masovno deli među vernicima, podsetila je i na jedan raniji, podjednako potresan događaj.

Ispred ulaza u hram sreo je majku čija je beba rođena sa svega 670 grama. Bila je u inkubatoru, na ivici života.

Sveštenik je tada otišao na Institut za neonatologiju, prošao dezinfekcije i specijalna odela, i stao ispred inkubatora.

- Prilazi mi čovek i pita: "Je l' biste hteli, oče, da krstite i moje? Da mi ne umre nekršteno" - ispričao je ranije otac Slobodan.

- Krstićemo ga, ali ne da umre, nego da živi. I da se posle raduje i da ga venčamo i sve ono što uz to ide. I prilazi mi još jedna porodica i pita da li bi hteo da krstim i njihovo dete, ja kažem "naravno" - odgovorio je.

Tog dana, tri sićušna bića, primila su svetu tajnu krštenja.

Danas su sva ta deca - i ono iz Tiršove i one mrvice iz inkubatora - živa i zdrava.