KO JE ŠEF CIA KOJEG JE TRAMP POSLAO U MOSKVU? Jedini držao 2 ključne špijunske funkcije, rukovodstvu Kube lično predstavio KOMANDOSA koji je pobio njihove ljude
Dodajte Kurir u vaš Google izborDonaldu Trampu, predsedniku SAD, bilo je dovoljno samo nedelju dana nakon pobede na izborima 5. novembra 2024. i osvajanja drugog mandata u Beloj kući, da shvati da za novog direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA) želi Džona Retklifa, čoveka koji je juče privukao pažnju celog sveta neočekivanom posetom Moskvi.
Retklifov boravak u Kremlju bila je prvo putovanje šefa američke špijunske službe u prestonicu Rusije od početka invazije ove zemlje na Ukrajinu u februaru 2022.
Pre Retklifa u Moskvi je u novembru 2021, oko četiri meseca pre početka najkrvavijeg sukoba u Evropi od kraja Drugog svetskog rata, boravio Vilijam Berns, tadašnji šef CIA, koji je Putina očigledno uzaludno upozoravao da ne napada susednu državu.
Zbog čega je Retklif bio u Moskvi i kakva je upozorenja uputio još uvek predmet nagađanje, uključujući i ono da se jedan od tri strogo poverljiva dekreta koje je šef Kremlja potpisao juče odnosio na pomilovanje Amerikanca Čarlsa Cimermana, koji je u Rusiji osuđen za šverc oružja, uz tvrdnju Putinovog portparola Dmitrija Peskova da je Retklifova poseta uključivala "kontakte između bezbednosnih službi", ali ne i sastanak sa ruskim predsednikom.
Retklif (61) je pre obaveštajne karijere od 2015. bio republikanski kongresmen, a Tramp ga je u julu 2019. prvi put imenovao za funkciju direktora nacionalnih obaveštajnih službi (DNI), ali su demokrate tvrdile da će ovaj kandidat zloupotrebiti poziciju u korist predsednika.
Tom protivljenju izboru Retklifa pridružili su se i neki republikanci koji su dovodili u pitanje njegovo stručno znanje o nacionalnoj bezbednosti.
Branio Trampa od prvog pokušaja opoziva
Umesto da postane DNI, Retklif je na zahtev Trampa krajem te godine ušao u tim za odbranu predsednika u prvom pokušaju impičmenta koji su pokrenule demokrate, što nije bilo čudno pošto je u Kongresu Retklif stekao reputaciju jednog od najglasnijih branilaca republikanskog šefa Bele kuće.
Samo četiri meseca kasnije, Tramp je nagradio Retklifa drugom nominacijom za direktora nacionalnih obaveštajnih službi, a Senat predvođen republikanskom većinom progurao ga je uz relativno malo drame na tu funkciju, koju je Retklif obavljao do okončanja prve Trampove administracije.
Nakon što je 23. januara 2025. izabran za 25. direktora CIA, Retklif je postao prvi Amerikanac u istoriji koji je obavljao i tu funkciju i bio DNI.
Retklif je došao na mesto šefa CIA kao jedan od Trampovih najpoverljivijih savetnika, a njegov uticaj je samo porastao tokom proteklih godinu i po dana.
Trampov čovek za Iran, Venecuelu, Kubu...
Američki Politiko piše da se od povratka u Belu kuću Tramp uvek obraćao Retklifu, a ne Tulsi Gabard, sada već bivšoj direktorki nacionalnih obaveštajnih službi, kad god mu je bilo potrebno mišljenje špijunske zajednice o glavnim prioritetima spoljne politike, uključujući vojne operacije u Iranu i Venecueli.
Predsednik SAD se takođe obratio šefu CIA kada je došlo vreme da u martu ove godine obavesti Kongres o ratu protiv Irana.
CBS njuz je krajem maja objavio, pozivajuči se na izvore upoznate sa Retklifom posetom Havani tog meseca, da je šef CIA na sastanak sa visokim kubanskim zvaničnicima poveo jednog od operativaca uključenih u američku misiju hvatanja bivšeg venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura početkom ove godine.
Venecuela i Kuba su bile saveznice pre Madurovog hapšenja, a vlada je saopštila da je 32 njenih vojnih i policijskih oficira ubijeno u januarskoj operaciji.
- Retklif je posebno naglasio Kubancima da je vođa paravojnih snaga upravo onaj koji je ubio njihove ljude u Venecueli - rekli su izvori američke televizije.
Prisustvo komandosa koji je bio uključen u hvatanje ključnog partnera kubanske vlade, samo nekoliko meseci nakon što je Maduro odveden u Amreriku, očigledno je imalo za cilj slanje signala vođstvu u Havani da bi mogli da budu sledeći.
(Kurir.rs/Nemanja Vlačo)