OVDE BI POČEO RUSKI NAPAD NA NATO? Analitičar: "Treba im samo jedan most"
Dodajte Kurir u vaš Google izborDžon Retklif, direktor CIA, ove nedelje je otputovao u Moskvu kako bi upozorio Vladimira Putina da ne napada nijednu članicu NATO-a, budući da noviji obaveštajni izveštaji sugerišu da takav scenario postaje sve privlačniji ruskom predsedniku.
Samo ovog leta, piše "Telegraf", Kremlj je bio osumnjičen da stoji iza eksplozija u fabrikama oružja u Italiji i Bugarskoj, kao i pokušaja napada dronom na ukrajinski teretni avion na aerodromu u Lajpcigu, koji je propao samo zbog kvara detonatora. Planiran je i atentat na nemačkog direktora kompanije koja posluje u industriji naoružanja.
Može se, stoga, zaključiti da je Moskva eskalirala svoje hibridne napade na Zapad. Iznenadna Retklifova poseta sugeriše da su obaveštajne službe ozbiljno zabrinute zbog mogućnosti još intenzivnijeg testiranja odbrane NATO-a. U julu su SAD upozorile Poljsku na potencijalnu invaziju, navodeći da bi se ona mogla dogoditi već u roku od nekoliko meseci.
Izvor upoznat sa Retklifovim putovanjem rekao je da je njegova svrha prvenstveno bila da upozori Moskvu na "bilo kakvu eskalaciju protiv baltičkih država". Letonija, Litvanija i Estonija potencijalno su atraktivne mete, kao bivše članice Sovjetskog Saveza koje su postale simbol širenja zapadne demokratije nakon Hladnog rata.
Geografski gledano, one takođe predstavljaju najizloženiji bok NATO-a jer se graniče sa Rusijom.
"Moramo ostati mirni, ali i oprezni", rekao je za "Telegraf" jedan baltički bezbednosni izvor upoznat sa odbrambenim i strateškim planiranjem.
Narva kao moguća tačka za testiranje NATO-a
Rasprava o potencijalnom ruskom napadu često se usredsređuje na Narvu, estonski pogranični grad veličine Pule, u kojem se govori ruski. Grad je često meta moskovske propagande. Tokom poslednjih nekoliko meseci, Telegram kanali počeli su da pominju "Narvsku Narodnu Republiku", navodnu nezavisnu državicu namenjenu ruskoj manjini u Estoniji.
Takvi nazivi podudaraju se sa onima koji su u prošlosti korišćeni prilikom uspostavljanja proruskih snaga u istočnoj Ukrajini. Moskva bi, hipotetički, mogla da izvede operaciju u kojoj bi estonske bezbednosne snage bile optužene za ubistvo ili ranjavanje građana ruskog porekla. Kremlj bi potom mogao da primeni taktiku korišćenu prilikom zauzimanja Krima 2014. godine, kada su se pojavili naoružani "mali zeleni ljudi".
Tvrdilo se da su to stanovnici Krima koji su preduzeli korake kako bi zaštitili stanovništvo ruskog porekla, ali kasnije se ispostavilo da je reč o ruskim vojnicima. Nadimak "mali zeleni ljudi" dobili su zbog zelenih uniformi bez oznaka, čime je trebalo prikriti njihovu vezu sa Moskvom.
Džastin Bronk, viši istraživač britanskog tink-tenka Royal United Services Institute (RUSI), smatra da napad na Baltik ne bi nužno morao da bude velika vojna operacija poput one za zauzimanje Krima. Objašnjava da bi Moskva potencijalno mogla da zauzme "prilično malu količinu teritorije na granici", tek toliko da testira jedinstvo NATO-a i spremnost za aktiviranje člana 5, koji predviđa da sve članice priteknu u pomoć napadnutoj državi.
Umesto zauzimanja celog grada Narve, kaže stručnjak, napad bi mogao da bude usmeren na most, pistu ili električnu trafostanicu. Mali broj ruskih snaga mogao bi da dobije podršku protivvazdušne odbrane i sistema za elektronsko ratovanje raspoređenih sa druge strane granice.
"Ako NATO ne bi aktivirao član 5, to bi bio ogroman i potencijalno fatalan udarac kredibilitetu saveza", dodaje Bronk za "Telegraf".
Odbrana bi u velikoj meri zavisila i od spremnosti SAD da vojno odgovore, jer samo Vašington poseduje precizne udarne sposobnosti potrebne za neutralisanje ruskih sistema protivvazdušne odbrane. Bez njih, Moskva bi mogla relativno lako da obara NATO avione.
"Nekoliko evropskih zemalja naporno radi na razvoju ili nabavci većih sposobnosti u toj oblasti, ali zasad je to i dalje pretežno američka specijalnost", objašnjava Bronk.
Talin bi u takvom hipotetičkom scenariju mogao da odluči da odmah odgovori na napad, ne čekajući odobrenje NATO-a. Estonska vlada uložila je ogromna sredstva u artiljeriju, uključujući američki sistem HIMARS i dronove.
"Mislim da bi njihova reakcija bila brza i oštra i zasnovana na nacionalnoj bezbednosti. Ne bi čekali da im NATO da 'zeleno svetlo'", rekao je za "Telegraf" bivši visoki oficir britanske vojske sa iskustvom u Estoniji.
Prema još jednom scenariju, Moskva bi mogla da se odluči za lansiranje dronova preko granice.
"Mogli bi lako da pogode neke prilično značajne ciljeve. Pogledajmo ovo iz još jedne perspektive: umesto ruskih Šaheda koji prelaze granicu, šta ako pošalju dron koji su zaplenili od Ukrajine? Mogu jednostavno da dignu ruke i kažu: 'Nije naš!'", dodaje bivši visoki oficir britanske vojske.
Direktan rat sa NATO-om ipak malo verovatan
Većina analitičara smatra da su ekstremniji oblici ruske invazije, poput direktnog vojnog napada na Baltik, malo verovatni. NATO je decenijama zabrinut zbog mogućeg napada na Suvalski koridor, pojas kopna između Litvanije i Poljske koji se nalazi između ruske enklave Kalinjingrad i ruske saveznice Belorusije.
"Bio bih pomalo iznenađen kada bi Rusija tamo pokrenula napad. To je klasični stari ruski ratni plan za pokušaj zauzimanja celog Baltika. Takav rat bi, po definiciji, bio velikih razmera. Zemlje započinju ratove jer misle da će biti brzi i laki ili zato što misle da nešto mogu da učine bez vojnog odgovora druge strane. Često greše. Ne verujem da bi Rusija napala Suvalski koridor jer bi to garantovalo potpuni rat sa NATO-om, a, iskreno, Rusija gubi taj rat osim ako uspešno ne upotrebi nuklearno oružje, što predstavlja sulud rizik, jer ako pogreše, i sami će umreti", rekao je Bronk za "Telegraf".
(Kurir.rs/TheTelegraph)