TANKOM ŽICOM POPUT KONJSKE DLAKE PRESEKLI REŠETKU! Bivši upravnik otkrio šok detalje o bekstvu iz srpskog zatvora: Stražar nije mogao da reaguje, već su pobegli
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Trivun Ivković kaže da se ženama sudi za delo, ali da teška krivična dela često planiraju suptilnije i lukavije, uz primere iz svoje prakse.
- Muškarci se, prema njegovim rečima, češće vraćaju kriminalu, a povratništvo je često povezano s nemogućnošću da nakon izlaska nađu posao i normalno žive.
O zatvorskom sistemu, ponašanju osuđenika, razlikama između muškaraca i žena iza rešetaka, povratnicima, ali i spektakularnim bekstvima iz zatvora govorio je Trivun Ivković u emisiji "Puls Srbije" kod voditeljke Teodore Borozan.
Žene zločine planiraju drugačije
Na pitanje da li žene koje budu osuđene za najteža krivična dela imaju drugačiji tretman od muškaraca, Trivun Ivković je istakao da se, kada je krivično delo u pitanju, pre svega sudi samom delu, bez obzira na to ko ga je počinio.
- Krivično delo je krivično delo. Može da ga učini muškarac, žena, pa čak i dete. Sudi se delu. Međutim, iz mog iskustva, žene teška krivična dela često izvršavaju na drugačiji način. One umeju da budu mnogo suptilnije i lukavije, dugo trpe, razmišljaju i kada odluče da nešto urade, često unapred isplaniraju način na koji će to učiniti. Kod ubistava se dešavalo da žena sačeka trenutak kada žrtva spava, pa tada izvrši zločin. To je nešto što sam kroz praksu imao prilike da vidim - rekao je Ivković.
Ispričao je i slučaj žene koja je u trenutku nasilja ubila supruga.
- Imali smo slučaj žene koja je ubila muža nakon što ju je više puta tukao. Rekla mu je: "Ako me još jednom udariš, ubiću te". On je ponovo nasrnuo na nju, a ona je uzela pušku i ubila ga. Kada je došla u zatvor, rekla mi je da je ubila muža. Ja sam tada gledao njenu situaciju i video da je reč o mladoj ženi koja ima dvoje male dece.
Pitao sam se šta će ta žena u zatvoru i kako će njena deca bez nje. Zato sam predložio da se pokrene peticija i da ljudi iz njenog mesta napišu kakva je ona bila kao žena, majka i domaćica. Iz tog mesta stiglo je oko 3.500 potpisa podrške. Sa tim sam otišao kod tadašnjeg ministra i pitao šta možemo da uradimo, jer je žena imala dvoje male dece i ubila je čoveka koji ju je, kako je tvrdila, zlostavljao. Posle razgovora, ona je puštena da se brani sa slobode - ispričao je Ivković.
Ivković je naveo i slučaj iz jednog sela u okolini Inđije i Stare Pazove, gde je žena učestvovala u ubistvu muškarca.
- Žena je učestvovala u ubistvu čoveka sekirom. Imali smo i slučaj mog komšije pekara, koji je počeo da se viđa sa ženom iz Divoša. Njen muž je saznao za to, a ona ga je, kako se kasnije pokazalo, nagovorila da zajedno namame tog čoveka. Kada je došao u selo, žena ga je uhvatila za noge, muškarac ga je udario sekirom, vezali su ga i zajedno izvršili zločin. Oboje su kasnije odgovarali pred sudom.
To su konkretni primeri iz mog iskustva i zbog toga kažem da žene krivična dela čine drugačije, a često se dešava da muškarac bude taj koji neposredno izvršava ono što je žena prethodno osmislila - ispričao je Ivković.
Muškarci se češće vraćaju u zatvor
Govoreći o tome ko se nakon izdržane kazne češće vraća kriminalu, Ivković je ocenio da su muškarci češći povratnici.
- Povratnika ima i među muškarcima i među ženama, ali mislim da se muškarci češće vraćaju. Ja sam u svoje vreme mogao gotovo da procenim ko će se vratiti. Obično se vraćaju nasilnici, razbojnici, narkomani, a sličnih problema ima i među ženama. Kod njih se, naravno, struktura krivičnih dela razlikuje. Kada govorimo o muškarcima, povratništvo je moglo da bude između 55 i čak 70 odsto - rekao je on.
Kako je objasnio, jedan od razloga zbog kojih se bivši osuđenici ponovo vraćaju kriminalu jeste činjenica da po izlasku često ne mogu da pronađu posao i obezbede osnovne uslove za život.
- Neki se vraćaju zato što nemaju sredstva za život. Izađu iz zatvora, traže posao, ali čim poslodavac čuje da je čovek bio u zatvoru, vrata se zatvaraju. Nije lako čoveku koji iza sebe ima zatvorsku kaznu da ponovo počne normalan život. Ako nema posao i nema od čega da obezbedi doručak, ručak i večeru, onda se ponovo vraća onome što poznaje. To je jedan od velikih problema sa kojima se osuđenici suočavaju nakon izlaska - objasnio je Ivković.
Govoreći o osuđenima za seksualne delikte, posebno je istakao težak položaj takvih zatvorenika unutar samog zatvorskog sistema.
- Kada takvi ljudi dođu u zatvor, oni imaju ozbiljne probleme sa drugim osuđenicima. Uprava onda mora da ih štiti i odvaja, jer među zatvorenicima postoji poseban odnos prema onima koji su počinili takve zločine. Imao sam slučaj čoveka iz okoline Šapca koji je bio osuđen na 20 godina jer je ubio stariju ženu i seksualno je napao.
Bio je odličan majstor, strugar, čovek koji je na strugu mogao da napravi gotovo sve. Ali ono što je uradio bilo je nešto sasvim drugo. Pred kraj kazne, kada mu je ostalo svega desetak dana, upozorio sam ga da ide kući i da mora da pazi šta radi. Međutim, ponovo je napao stariju ženu na groblju, udario je i pokušao da ponovi isto. Policija ga je pronašla i vratila. Kada sam ga pitao šta mu je to trebalo, rekao mi je da to ne može da kontroliše i da je jače od njega. Takvi ljudi su, po mom mišljenju, nepopravljivi ako se takvo ponašanje ne zaustavi - ispričao je Ivković.
Bekstvo je moguće ako sistem zakaže
Ivković je govorio i o bekstvima iz zatvora, nakon što se u javnosti pojavila informacija o bekstvu Srbina iz zatvora u Nemačkoj.
- Svejedno je da li je čovek Srbin, Rus, Grk ili Turčin. Ako je pobegao iz zatvora, pitanje je kako je uspeo da nadmudri sistem i ljude koji su zaduženi za njegovo čuvanje. Nije problem samo u kamerama. Kamere mogu da se prevare. Mnogo je važnije da stražari rade svoj posao, da obilaze ćelije, vrše pretrese i proveravaju rešetke. Ako toga nema, onda zatvorenik dobija prostor da planira bekstvo - rekao je Ivković.
Prema njegovim rečima, zatvorska bezbednost podrazumeva stalne kontrole, jer zatvorenici mogu da naprave ili pronađu različite načine za bekstvo.
- Ne možete da se oslonite samo na kamere. Stražari moraju da obilaze, da kontrolišu ćelije, da pregledaju rešetke i da rade pretrese. To mora da se radi stalno. Zatvorenik može da ima najobičniju stvar, kašiku ili viljušku, pa da od nje napravi nešto što ne očekujete. Zato su kontrole ključne. Kada bi se redovno proveravalo stanje rešetki i ćelija, mnoge stvari bi bile sprečene - istakao je.
Govoreći o tome ko češće pokušava da pobegne, muškarci ili žene, Ivković je rekao da su muškarci skloniji klasičnom bekstvu, dok se kod žena češće dešava da se ne vrate sa odsustva.
- Muškarci češće pokušavaju da pobegnu. Mnogi razmišljaju o tome, pričaju, daju jedni drugima ideje, ali samo jedan ima dovoljno hrabrosti da to zaista sprovede. Kada odluči da beži, on počinje da posmatra stražare, da prati njihovo ponašanje i da traži način da iskoristi trenutak. Kod žena je drugačije. One ređe beže preko zida ili iz samog zatvora, ali se dešava da budu puštene na dopust i da se jednostavno ne vrate. To se vodi kao udaljenje - objasnio je.
Koristili tanku žicu za bekstvo
Ivković je na kraju ispričao i jedan od slučajeva bekstva iz KP doma u Sremskoj Mitrovici koji mu je, kako kaže, ostao posebno upečatljiv.
- Kada su iz KP doma Sremska Mitrovica pobegli Veber, vozač kamiona koji je na Sremskom putu ubio saobraćajnog policajca, i jedan Hrvat, Palada, oni su bekstvo planirali puna dva meseca. Koristili su tanku žicu, praktično poput konjske dlake, kojom su polako testerili rešetku. Nisu je presekli do kraja, već su ostavili samo toliko da kasnije mogu da je pomere. U međuvremenu su skupljali čaršave i pripremali sve što im je potrebno.
Kada je došla noć, oko četiri sata ujutru, samo su pomerili rešetku, pomoću čaršava se spustili, došli do daske koju su ranije pripremili i u naletu preskočili zid. Stražar nije ni stigao da reaguje, a oni su već bili napolju. Sakrili su se na jednom groblju i tamo proveli nekoliko dana. Palada je kasnije preko Rumunije otišao u Nemačku, gde je uhapšen i osuđen na 12 godina, dok se drugi čovek nikada nije vratio i nije mu ni suđeno - ispričao je Ivković.
Kako je zaključio, bez obzira na nivo obezbeđenja, ljudska domišljatost uvek predstavlja izazov za zatvorski sistem.
- Ljudi su čudo. Nema zatvora iz kog neko nije pokušao da pobegne i koji nije na neki način pokušao da nadmudri. Možete da imate zidove, kamere, stražare i najmoderniju tehniku, ali ako čovek odluči da pronađe način, on će mesecima posmatrati, planirati i čekati trenutak. Zato je ljudski faktor u zatvorskom sistemu i dalje presudan - zaključio je Ivković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs