MISTERIOZNA RUPA U ATLANTIKU UKAZUJE NA VELIKU GREŠKU Otkriveno šta se dešava u dubinama - Ovo je loš znak
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Nova studija povezuje hladnu mrlju južno od Grenlanda i Islanda sa slabljenjem Atlantske meridionalne cirkulacije, a ne samo sa atmosferskim uslovima.
- Istraživači navode da se hlađenje vidi i u dubinama okeana, što pojačava sumnju da AMOC slabi zbog klimatskih promena i topljenja leda.
- Upozorava se da bi dalji pad AMOC-a mogao da donese ozbiljne posledice: rast nivoa mora, hladnije evropske zime i promene monsuna u Africi.
U severnom delu Atlantskog okeana, južno od Grenlanda i Islanda, ogromna površina vode ponaša se veoma neobično. Dok se ostatak okeana zagreva, ovaj deo postaje sve hladniji. Nova studija tvrdi da je pronašla odgovor na ovu misteriju, a rezultati predstavljaju zabrinjavajući znak da se svet približava jednoj od najopasnijih klimatskih prelomnih tačaka.
Ovaj deo okeana, poznat kao "hladna mrlja" ili "rupa u zagrevanju", ohladio se za skoro jedan stepen Celzijusa od 1900. godine.
Naučnici već dugo raspravljaju o tome šta izaziva ovu anomaliju. Jedna mogućnost je da okean gubi toplotu sa površine zbog promena vetrova i oblaka, dok druga teorija kaže da je hlađenje posledica slabljenja ključnog sistema okeanskih struja koje prenose toplotu.
Novo istraživanje zaključuje da je u pitanju upravo drugi scenario, a rezultati ukazuju na zabrinjavajuću budućnost.
Ogromna "pokretna traka" u Atlantiku slabi
Atlantska meridionalna cirkulacija, poznata kao AMOC, funkcioniše poput ogromne okeanske pokretne trake. Ona prenosi toplu vodu iz tropskih oblasti prema severnoj hemisferi, gde se voda hladi, tone i zatim ponovo teče prema jugu.
Brojna istraživanja ukazuju na to da ovaj sistem slabi dok globalno zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima dovodi do topljenja leda i priliva velikih količina slatke vode u okean. Time se narušava osetljiva ravnoteža temperature i saliniteta od koje zavisi funkcionisanje AMOC-a.
Pojedini naučnici upozoravaju da se AMOC približava prelomnoj tački, potencijalno već tokom ovog veka, nakon koje bi njegov budući kolaps mogao da postane neizbežan.
Prestanak funkcionisanja AMOC-a imao bi katastrofalne posledice širom sveta. Mogao bi da ubrza rast nivoa mora duž istočne obale Sjedinjenih Američkih Država, izazove drastično zahlađenje evropskih zima i promeni monsunske obrasce u Africi, što bi moglo da dovede do dugotrajnih suša.
Neki naučnici već dugo smatraju da je "hladna mrlja" svojevrstan otisak promena AMOC-a, jer se upravo u taj deo Atlantika preko ovog sistema prenosi veliki deo toplote.
Kako bi bolje utvrdili šta se događa u ovom delu okeana, autori nove studije kombinovali su podatke o temperaturi okeana prikupljene instrumentima i satelitima sa klimatskim modelima.
Otkrili su da se hlađenje ne događa samo na površini "hladne mrlje", već i duboko u okeanu, gde atmosferski faktori poput vetrova i oblaka imaju znatno slabiji uticaj.
Rezultati, prema autorima istraživanja, ukazuju upravo na AMOC.
"Promena u prenosu toplote kroz okean" izaziva hlađenje ove zone, rekao je Stefan Ramštorf, jedan od autora studije i profesor fizike okeana na Univerzitetu u Potsdamu u Nemačkoj.
On je dodao da postoje i brojni drugi dokazi o slabljenju AMOC-a koji ne zavise od postojanja "hladne mrlje". Pojedina istraživanja ukazuju na to da je ovaj sistem trenutno najslabiji u poslednjih približno 1.000 godina.
Naučnici upozoravaju da još postoje neizvesnosti
Prethodna istraživanja pokazala su da je "hladnu mrlju" moguće izazvati i samo promenama atmosferskih uslova, rekao je Rene van Vesten, istraživač mora i atmosfere sa Univerziteta u Utrehtu, koji nije učestvovao u novoj studiji.
Međutim, činjenica da su autori novog istraživanja dobili slične rezultate koristeći različite skupove podataka "povećava pouzdanost zaključaka", rekao je on.
Dejvid Tornali, profesor okeanskih i klimatskih nauka na Univerzitetskom koledžu u Londonu, koji takođe nije učestvovao u istraživanju, rekao je da studija dodatno potkrepljuje dokaze o vezi između "hladne mrlje" i slabljenja AMOC-a.
Ipak, upozorio je da je količina stvarnih podataka iz okeana ograničena, zbog čega dostupne skupove podataka treba posmatrati kao "dobre približne procene, a ne savršene prikaze stvarnosti".
Neizvesnosti i dalje postoje, rekao je za CNN.
"Ne mislim da će ova studija biti poslednja reč o ovom pitanju", poručio je Tornali.
Džonatan Bejker, viši klimatski naučnik britanske Meteorološke službe, složio se sa tom ocenom.
"Ovu studiju bih posmatrao kao dodatni dokaz da AMOC doprinosi nastanku hladne mrlje, a ne kao nešto što definitivno rešava to pitanje", rekao je Bejker za CNN.
(Kurir.rs/CNN)