GENERAL OTKRIO PODMUKLU TAKTIKU KREMLJA Otkriveno kako Rusija vrbuje špijune za "jednokratnu upotrebu"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- General Marijus Kračun kaže da Rusija regrutuje i 'špijune iz prilike' preko društvenih mreža, često za male iznose i bez njihove pune svesti o tome šta rade.
Moskva intenzivira hibridni rat u Rumuniji. Rumunska obaveštajna služba SRI osujetila je jednu operaciju sabotaže, ali to nije jedini takav slučaj. Penzionisani general Marijus Kračun objašnjava kako se čak i građani Rumunije regrutuju da špijuniraju za Rusiju, ponekad a da nisu ni svesni šta zapravo rade.
Moskva je pokrenula sveobuhvatni hibridni rat protiv Evrope, a Rumunija, zemlja koja ima najdužu granicu sa Ukrajinom, direktno je na meti. Rusija intenzivira subverzivne aktivnosti u Rumuniji i drugim članicama NATO-a, a slučaj optuženog ruskog državljanina nije usamljen. General u penziji Marijus Kračun objašnjava kako deluju ljudi koje angažuje Moskva, od kojih su mnogi takozvani "špijuni iz prilike".
Ruski agenti po pravilu pokušavaju da prikupe informacije o vojnim bazama i kritičnoj infrastrukturi, ali pre svega o konvojima sa municijom i oružjem koji prolaze kroz zemlju na putu ka Ukrajini.
Lov na špijune: Kako je uhvaćen Ivan Kucenko
Informacije o takvim aktivnostima nedavno su dospele u javnost nakon što je SRI osujetio operaciju sabotaže pripremanu na teritoriji Rumunije. Ruski državljanin koji živi u toj zemlji, a koji je bio pod nadzorom od februara, dokumentovan je dok je fotografisao i snimao vojne objekte, komunikacione centre i kritičnu infrastrukturu, uključujući ukrajinske teretne avione.
Ivan Kucenko, 40-godišnji ruski državljanin, zadržan je na 24 sata, a Apelacioni sud u Bukureštu potom mu je odredio pritvor.
SRI nije delovao samostalno. Prema saopštenju objavljenom u utorak, 8. septembra, operacija je sprovedena u saradnji sa DIICOT-om, MAI-DCCO, MApN-DGIA i partnerskim stranim službama.
Kolumbijski slučaj: Sabotaže usmerene na energetsku infrastrukturu
Stručnjaci tvrde da ovo nije usamljen slučaj. Prošle godine kolumbijski državljanin, optužen da je delovao po nalogu agenta iz Rusije, osuđen je na šest godina zatvora pred Apelacionim sudom u Bukureštu, nakon što je uhvaćen dok je pripremao plan sabotaže strateških objekata u Rumuniji.
"Optuženi Muriljo Diosa Luis Alfonso, državljanin Kolumbije, osuđuje se na šest godina zatvora zbog pokušaja izvršenja dela sabotaže. U kaznu od šest godina zatvora uračunava se vreme zadržavanja od 1. avgusta 2024. do 2. avgusta 2024. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 1. avgusta 2024. do danas. Optuženi ostaje u pritvoru. Protiv odluke je moguće podneti žalbu u roku od 10 dana od dostavljanja", navodi se u odluci sudija koju prenosi Agerpres.
Prema navodima tužilaca DIICOT-a, Muriljo Diosa stigao je u Rumuniju u julu 2024. sa ciljem da dokumentuje i pripremi uništavanje objekata od strateškog značaja.
Među metama su bili skladište otpada za reciklažu, dve naftne bušotine i stanica za regulaciju prirodnog gasa u blizini industrijskog kompleksa u okrugu Ilfov.
Ruski i kolumbijski državljanin, prema javno dostupnim informacijama, bili su deo mreže sabotera kojom se koordinisalo iz Rusije. Obojica su dobijala informacije i instrukcije preko posrednika.
Ko su "špijuni iz prilike" koje regrutuje Rusija?
Ruske aktivnosti na prostoru NATO-a intenzivirane su poslednjih godina. General u penziji Marijus Kračun, jedan od osnivača rumunskih Snaga za specijalne operacije, tvrdi da u Rumuniji i drugim evropskim zemljama postoje i drugi ljudi koji rade za Rusiju.
Prema njegovim rečima, većina njih je pod nadzorom, a rumunske vlasti spremne su da ih uhvate na delu kako bi odgovarali pred zakonom.
Ruski agenti, od nekadašnjih pripadnika KGB-a do današnjih operativaca FSB-a, važili su za veoma sposobne. Tokom Hladnog rata delovali su širom sveta i svojoj zemlji dostavljali važne informacije.
Međutim, u većini slučajeva radi se preko posrednika, dok pravi ruski agenti ostaju u senci. Postoje i slučajevi u kojima su špijuni samo "iz prilike", odnosno rumunski, ruski ili državljani drugih zemalja koji se angažuju za manje složene operacije. Oni nemaju posebnu obuku i predstavljaju obične pione koje koriste FSB i druge ruske službe.
"Uveren sam da ih u Rumuniji ima još. Mislim da generalno dobro upravljamo situacijom. Ne pravimo veliku buku oko toga, ali obaveštajne strukture dobro rade. Ili ih hapse, ili izoluju, ili proteruju, kao što je uglavnom bio slučaj sa Arapima. SRI do sada nije pravio veliku buku, ali je, prema onome što se vidi u javnosti, radio svoj posao", rekao je general.
On je objasnio i kako se regrutuju takvi "jednokratni" špijuni, koji su ponekad plaćeni veoma malim iznosima. Neki od njih čak nisu ni svesni za koga rade niti razumeju značaj svojih postupaka, ali prihvataju novac koji im se nudi.
SRI je ranije naveo da ruske službe često ciljaju evropske građane, uključujući Rumune, koji pripadaju ranjivim društvenim kategorijama.
Regrutovanje preko TikToka i Fejsbuka
"U poslednje vreme ti ljudi se regrutuju preko interneta. Pronalaze ih na internetu, prvo ih posmatraju na TikToku, Fejsbuku i drugim društvenim mrežama. Rusi pažljivo prate kakve objave podržavaju, šta lajkuju, ko su im prijatelji i u kojoj meri imaju antiukrajinske stavove i deluje da simpatizuju Rusiju", rekao je Kračun.
Prema njegovim rečima, verovatno se koriste razvijeni softverski alati za psihološku analizu kako bi se izdvojio određeni broj potencijalnih kandidata.
"Oni se prvo prate, a zatim privlače različitim sumama novca. Uveren sam da se koriste i kriptovalute, videli smo da je to sada praksa", dodao je general.
Razmena agenata kao mogući scenario
U slučaju ruskog državljanina osumnjičenog za špijunažu u Rumuniji postoji nekoliko mogućih scenarija. On će, prema proceni generala, verovatno završiti u zatvoru, ali postoji i mogućnost da jednog dana bude oslobođen i vraćen u Rusiju u okviru razmene agenata.
"Razmena agenata se praktikuje. Ove godine smo već imali jednu razmenu agenata, dvojica agenata iz Republike Moldavije razmenjena su za onog izdajnika iz obaveštajnih službi. Verovatno bi isto moglo da se dogodi i sa ovim čovekom. Nemojmo se iznenaditi ako za nekoliko godina, nakon što završi u zatvoru, bude razmenjen za nekog našeg agenta. Takve stvari se rade i potpuno su normalne. Kao što oni imaju svoje, verovatno imamo i mi svoje", rekao je Kračun.
Ruski novac iza ekoloških protesta i uličnih pokreta
General je podsetio i na događaje u Pungeštiju, u okrugu Vasluj, gde postoje sumnje da je Rusija stajala iza antiameričkih protesta.
U događaju koji je bio gotovo jedinstven za Rumuniju, meštani i ekološki aktivisti iz Bukurešta i drugih velikih gradova, koji se prethodno nisu poznavali niti sarađivali i pripadali su različitim društvenim grupama, zajedno su protestovali protiv američke kompanije Chevron.
Zelene nevladine organizacije i seljaci koji, prema tvrdnjama autora, nisu imali ni osnovna znanja o životnoj sredini ili eksploataciji gasa iz škriljaca, navodno su bili koordinisani iz Moskve, a da većina njih toga nije bila svesna. U tekstu se tvrdi da su pojedine istrage New York Timesa ukazivale na rusku umešanost i usmeravanje novca ka zelenim nevladinim organizacijama koje se predstavljaju kao prozapadne.
General Kračun tvrdi da Rusija finansira takve proteste i u drugim delovima Evrope.
"Sećate se kada se i kod nas pojavila ideja da eksploatišemo gas iz škriljaca, negde kod Vasluja. Došli su Amerikanci, a onda su se odjednom pojavili ljudi koji, kada biste ih pitali šta znači eksploatacija gasa iz škriljaca hidrauličnim frakturisanjem, nisu imali pojma. Ali su odjednom protestovali. Moje mišljenje je da im je neki novac legao na kartice, jer Rusi na taj način finansiraju proteste širom Evrope. Takvi aktivisti protestuju i priključuju se onome ko ponudi više", rekao je Kračun.
Prema njegovim rečima, u isti obrazac mogle bi da se uklope i aktivnosti bivšeg plaćenika Horacijua Potre.
Proces u kojem se Potra, bivši predsednički kandidat Kalin Đorđesku i još 20 osoba terete za navodne aktivnosti protiv ustavnog poretka počeo je u sredu, 9. septembra, pred Apelacionim sudom u Bukureštu.
"Sećate li se aktivnosti Potre i slučaja kada je među prtljagom jednog od njegovih ljudi pronađeno 50.000 evra, novac pripremljen za distribuciju? To se radi! Radilo se i posle decembra 1989, a vidim da se radi i danas. Gotovina se koristi za demonstracije i za ljude koji treba da viču i protestuju, ali verovatno se koriste i uplate na kartice. Oni koji analiziraju transfere gledaju veće iznose, a ne 50 ili 100 evra", rekao je general.
"I za 50 evra neki su spremni da izdaju"
Prema Kračunovim rečima, ljudi često nisu svesni rizika, a u mnogim slučajevima ni ne shvataju da svojim postupcima pomažu Rusiji.
On smatra da bi vlasti trebalo efikasnije da komuniciraju sa stanovništvom i objasne rizike takvog delovanja.
"I kod nas siromašni, neobrazovani ljudi, bez ikakve obuke iz špijunaže i kontrašpijunaže, počinju da rade takve stvari, a neki to rade i za 50 evra. Za 50 evra, mada ponekad i za veće iznose, pojedinci su spremni da izdaju. Drugi nisu ni svesni da to rade", rekao je.
Kako je dodao, neki na kraju potroše više novca na advokata i završe u zatvoru, a da nisu ni razumeli zbog čega.
"Rekao sam da SRI radi svoj posao, ali mislim da druge institucije ne čine dovoljno da obrazuju stanovništvo i pomognu ljudima da shvate stvarnu situaciju i rizike kojima se izlažu. Verovatno bi trebalo češće predstavljati takve slučajeve izdaje i kazne koje slede, a možda prikazati i same počinioce, njihova lica i imena", istakao je Kračun.
Špijunaža i među saveznicima
Špijunaža se, međutim, često praktikuje i među saveznicima. Poznat je slučaj bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, za koju se saznalo da su je prisluškivale američke službe.
Skandal je dostigao vrhunac 2013. godine, kada je Merkel zatražila objašnjenje od tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame. Upozorila je da su američke aktivnosti ozbiljno narušile poverenje između dva saveznika.
"Mislim da su Amerikanci sa razlogom prisluškivali Merkel. Ako se setimo, Nemačka i Rusija imale su privilegovane odnose, a upravo sam danas video stariji snimak ceremonije iz 2011. godine, kada su Rusi i Nemci potpisivali sporazum o Severnom toku. Jasno je da operativni nadzor postoji i među saveznicima kako ne bi bilo strateških iznenađenja", zaključio je general Marijus Kračun.
Podsetimo, stanovnici severnog dela rumunskog okruga Tulča nedavno su dobili upozorenja na mobilne telefone nakon što su radari detektovali ruske dronove koji su napadali ciljeve u Ukrajini u blizini granice. Građani su pozvani da se sklone na bezbedna mesta zbog mogućnosti pada dronova ili njihovih delova na teritoriju Rumunije.
(Kurir.rs/adevarul.ro)