POSLALA JOJ JE PISMO U OBLIKU LEPTIRA I U NJEMU OVE REČI Isplivali šok detalji razgovora sa Kristom Pajk, novinarka je upoznala pre 20 godina
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Pajk je odrasla uz zanemarivanje i zlostavljanje, a tokom intervjua je govorila o kajanju i nadi da će izbeći pogubljenje.
- Nakon razgovora poslala je Roberts čestitku u obliku leptira, uz poruku zahvalnosti što ju je tretirala kao ženu.
Pre dve decenije, novinarka Helen Roberts upoznala je Kristu Pajk, zatvorenicu osuđenu na smrt u američkoj saveznoj državi Tenesi, kako bi pokušala da razume ženu koja stoji iza brutalnog ubistva Kolin Slemer.
Pajk je tada imala 30 godina i već je 11 godina provela čekajući izvršenje smrtne kazne. Bila je najmlađa žena u Sjedinjenim Američkim Državama kojoj je izrečena smrtna kazna kada ju je Roberts intervjuisala kao urednica rubrike o stvarnim životnim pričama u ženskom magazinu.
Pajk, koja danas ima 50 godina, trebalo je da bude pogubljena u sredu, ali je preživela dve smrtonosne doze pentobarbitala i nalazi se u kritičnom stanju.
Roberts, koja je pratila najnoviji razvoj događaja, prisetila se svog susreta sa Pajk i oprečnih osećanja koja su je pratila, kako kao novinarku, tako i kao čoveka.
"Ponekad je bilo veoma teško povezati ženu koja je sedela ispred mene sa zločinom koji je počinila", rekla je.
"Delovale su kao dve potpuno različite osobe. Nisam mogla da zamislim da je osoba koju sam upoznala mogla da bude tako užasno nasilna."
Kakva je bila Krista Pajk kada ju je novinarka upoznala u zatvoru?
Roberts je u decembru 2006. godine ušla u ženski zatvor sa maksimalnim obezbeđenjem u Tenesiju, danas poznat kao Rehabilitacioni centar Debra K. Džonson u Nešvilu.
"Nikada ranije nisam bila u zatvoru, a kamoli u zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem, tako da sam bila prilično nervozna i nisam znala kako će sve izgledati. Pretpostavljam da sam se osećala pomalo zastrašeno", prisetila se.
Roberts, koja je iz Konvija u severnom Velsu, tada je radila za magazin More i doputovala je u SAD zbog intervjua.
Nakon što je prošla bezbednosne provere i nekoliko vrata, srela je Pajk kroz staklenu pregradu, a razgovarale su preko zvučnika.
Bile su približnih godina, a Roberts kaže da je pokušala da razgovoru pristupi bez osude, iako je očekivala da će pred sobom zateći "veoma direktnu i brutalnu ženu".
Međutim, osoba koju je upoznala bila je sasvim drugačija.
"Tada sam bila u srednjim dvadesetim", rekla je Roberts. "Bile smo približno istih godina i postojale su neke stvari oko kojih smo se povezale."
Seća se da je Pajk izgledala veoma sređeno, imala je kovrdžavu kosu sličnu njenoj, a te male sličnosti dale su im određenu zajedničku osnovu.
Pajk je delovala srdačno i "željno da udovolji", rekla je Roberts. Smejala se, osmehivala i reagovala na signale sagovornice.
"Nisam želela da se oseća zastrašeno i, posle nekoliko minuta, popela se na prozorsku dasku sa svoje strane kako bi mogla da nam bude bliže."
"Nismo imale mnogo vremena. Ona je to znala, a morale smo mnogo toga da prođemo", rekla je Roberts.
"Odmah je prešla na stvar. Nije bila defanzivna, nije bila teška za razgovor, niti zatvorena. Na sva moja pitanja odgovarala je prilično artikulisano i, iskreno, veoma otvoreno."
Roberts kaže da je Pajk održavala kontakt očima i bila spremna da govori.
"Želela je da odgovara. Ponekad je delovala sasvim obično."
"Nisam došla sa neprijateljskim stavom prema njoj. Očigledno je mogla da oseti da ćemo jednostavno mirno razgovarati."
"Želela sam da upoznam Kristu Pajk kao ženu, da razumem njen život, lošu odluku koju je donela i kako se nosila sa životom koji je tamo vodila."
Zašto je Krista Pajk osuđena na smrt?
Pajk je 1995. godine imala 18 godina kada je zajedno sa tadašnjim dečkom Tadarilom Šipom pretukla, mučila i ubila Kolin Slemer (19), koju su upoznali u centru za obuku mladih sa problematičnom prošlošću.
Pajk je optuživala Slemer da ju je vređala i da pokušava da joj "preotme" dečka. Dvoje drugih štićenika centra kasnije je svedočilo da se Pajk hvalila ubistvom i pre i posle zločina, kao i da im je pokazala deo lobanje žrtve.
Pajk je 1996. osuđena na smrtnu kaznu, dok je Šip, koji je u trenutku ubistva imao 17 godina, osuđen na doživotni zatvor uz mogućnost uslovnog puštanja. On se i dalje nalazi u zatvoru.
Roberts kaže da joj je Pajk objasnila da tokom suđenja nije zaista shvatala razmere onoga što se događa, ali da je uživala u tome što je bila u centru pažnje "jer nikada ranije nije bila".
Kada je sa Roberts razgovarala o detaljima ubistva, Pajk nije oklevala.
"Nije pokazivala drugačije emocije", rekla je Roberts, dodajući da je o zločinu govorila veoma činjenično.
"Već je 11 godina bila na smrtnoj kazni i mnogo vremena provela je sama, razmišljajući i pokušavajući da prihvati ono što je uradila."
"Govorila je o sebi kao da je to bila potpuno druga osoba. Rekla je da je izgubila razum one noći kada je ubila Kolin. Opisala je to kao iskustvo izlaska iz sopstvenog tela, rekla je da nije bila svesna šta radi i da je izgledalo kao da je neko drugi preuzeo kontrolu nad njom."
Pajk je rekla Roberts da joj je duboko žao zbog onoga što je uradila, ali da smatra da ništa što bi mogla da kaže ne može da nadoknadi ono što se dogodilo.
Teško detinjstvo, zlostavljanje i nada da će izbeći pogubljenje
Pajk je odrasla u Bekliju, malom radničkom gradu na jugu Zapadne Virdžinije. Njeni roditelji, Karisa Hansen i Glen Pajk, bili su alkoholičari koji su je zanemarivali.
Robertsovoj je rekla da u detinjstvu nije imala "nikakvu ljubav", osim one koju joj je pružala baka. Baka je umrla od raka kada je Pajk imala 12 godina, što je, prema njenim rečima, u njoj izazvalo snažan bes i suicidalne misli.
"Silovao ju je komšija kada je imala 11 godina, a zatim ju je sa 17 godina ponovo silovao nepoznati muškarac za kojeg je rekla da ju je odvukao u šumu. Prošla je kroz različite periode zanemarivanja i zlostavljanja", rekla je Roberts.
Pajk je menjala škole, a sa 18 godina pridružila se programu Noksvil Džob Korp, što je trebalo da predstavlja novi početak.
Robertsovoj je rekla da se nadala da će postati medicinska sestra.
Advokati Pajk podneli su zahtev za pomilovanje na 226 stranica, nadajući se da će pogubljenje biti zaustavljeno u poslednjem trenutku, ali je zahtev odbijen. Eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava takođe su tražili da se izvršenje smrtne kazne obustavi.
"Definitivno je imala nadu", rekla je Helen, dodajući da se Pajk nadala da će neko intervenisati kada "shvati" kakav su uticaj njeno detinjstvo i mentalno zdravlje imali na njene postupke.
"Znala je da su mogućnosti smrtna kazna ili doživotni zatvor, ali je definitivno želela doživotni zatvor i mirnu smrt", rekla je Roberts.
Roberts je proteklu nedelju opisala kao "bizarnu", iako je znala da se pogubljenje približava.
"Tokom cele srede nisam mogla da prestanem da mislim na nju. Stalno sam razmišljala o tome šta joj se u tom trenutku događa."
"Pročitala sam da je odbila poslednji obrok. Ne mogu ni da zamislim o čemu je razmišljala, kako se osećala i kako se čovek priprema znajući da će umreti."
Vest da je Pajk preživela smrtonosne injekcije Roberts je opisala kao nešto nalik "gledanju horor filma".
"Ne mogu to da pojmim, ne mogu da razumem. To je apsolutno varvarski."
"A onda ironija da država pokušava da je ubije, a zatim je odvodi u bolnicu kako bi pokušala da joj spase život. To uopšte nema smisla."
Pismo koje je Krista Pajk poslala novinarki posle intervjua
U vreme kada je Roberts razgovarala sa Pajk, ona je najmanje 23 sata dnevno provodila zatvorena u ćeliji, a pojedinim danima bilo joj je dozvoljeno da izađe u jednosatnu šetnju.
Bila je jedina žena osuđena na smrt, pa nije mogla da se druži sa drugim zatvorenicama. Ipak, Roberts kaže da je Pajk uspela da uspostavi određenu rutinu i pronalazila utehu u čitanju, gledanju televizije i dopisivanju.
Nedugo nakon njihovog susreta Roberts je od Pajk dobila ručno napravljenu čestitku u kojoj joj je zahvalila na načinu na koji se prema njoj odnosila.
"Sećam se da je bila napravljena od ljubičastog papira u obliku leptira, a unutra je napisala: 'Hvala što ste bili ljubazni, hvala što ste me tretirali kao ženu.' To je bilo sve", rekla je.
"Bilo je veoma dirljivo."
Roberts je naglasila da svojim opisom susreta sa Pajk ni na koji način ne pokušava da umanji težinu njenog zločina.
"Bez obzira na sve što sam rekla o Kristi Pajk, ni na koji način ne umanjujem njen zločin", rekla je.
"Zaslužila je da bude u zatvoru, naravno da jeste. Počinila je zločin, oduzela je život drugoj ženi i morala je da bude kažnjena."
"Međutim, nemoguće je ne zapitati se: da je dobila pomoć onda kada joj je bila potrebna, da li bi uradila ono što je uradila?"
Roberts je dodala da ne može da zanemari ženu koju je lično upoznala, način na koji su se povezale i kako je Pajk reagovala na nju i njena pitanja.
"Ona je i dalje ljudsko biće. Nije bilo moguće da je upoznam, a da taj susret ne ostavi trag na meni."
"Mislim da zna da je protraćila svoj život i mislim da zna da je mogla da učini nešto dobro sa svojim životom, ali nije."
(Kurir.rs/BBC)