Trudnica ga preklinjala za milost, a onda je zverski izmasakrirana: Krvlju žrtava je pisao poruke, a kad je uhvaćen urezao je jeziv simbol na glavi
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Šeron Tejt je ubijena dok je bila pred porođajem, a na mestima zločina ostavljene su krvave poruke.
- Čarls Menson nije bio u kući, ali je osuđen kao organizator ubistava i vođa sekte 'Porodica'.
- Priča je ponovo aktuelna zbog Patricije Krenvinkel, koja je dobila novu preporuku za uslovnu slobodu.
Šeron Tejt imala je 26 godina i bila pred porođajem kada su u njen dom upali sledbenici Čarlsa Mensona. Prema svedočenju iznetom na suđenju, molila je da je poštede kako bi rodila dete. Napadači nisu pokazali milost. Te noći ubijeno je petoro ljudi, a naredne još dvoje. Na mestima zločina ostavljene su poruke ispisane krvlju.
Menson nije bio u kući glumice tokom napada, ali je osuđen zbog organizovanja ubistava. Njegova moć nad grupom koju je nazivao „Porodica“ bila je tolika da su sledbenici prihvatali njegove naredbe, proročanstva i opravdanja za nasilje. Za neke od njih bio je novi Hrist, za druge čovek koji im je pružio pripadnost koju ranije nisu imali.
Pogledajte u galeriji fotografije Šeron Tejt:
Ta priča ponovo je u središtu pažnje zbog Patricije Krenvinkel, jedne od osuđenih učesnica zločina. Ona je 6. oktobra ponovo dobila preporuku za uslovnu slobodu, ali izlazak iz zatvora još nije konačno odobren. Danas ima 78 godina; u vreme ubistava imala je 21.
Detinjstvo između napuštanja, krađa i popravnih ustanova
Čarls Mensonrođen je 12. novembra 1934. godine u Sinsinatiju, kao Čarls Mils Medoks. Njegova majka Ketlin imala je 16 godina, a prezime Menson dobio je po njenom suprugu Vilijemu. Detinjstvo mu je bilo nestabilno: majka je završila u zatvoru zbog pljačke, on je boravio kod rođaka, a kasnije se sa njom često selio.
Već kao dečak krao je i bežao iz škola i ustanova u koje je smeštan. U biografskom istraživanju novinara Toma O’Nila navodi se da je iz jedne popravne ustanove pobegao 18 puta tokom tri godine. Menson je kasnije tvrdio da je tamo bio žrtva seksualnog nasilja. Isto istraživanje beleži i njegov napad na drugog dečaka uz pretnju nožem u jednoj od narednih ustanova.
Godine koje su usledile donele su nove krađe automobila, prevare, kršenja uslovne slobode i zatvorske kazne. Oženio se Rozali Džin Vilis 1955. godine, ali je zajednički život ubrzo prekinuo novi odlazak u zatvor. Ona ga je napustila, a brak se raspao. Kasnije se oženio Leonom „Kendi“ Stivens, ali ni ta veza nije značila kraj njegovog kriminalnog života.
Kada je 1967. pušten iz zatvora, imao je 32 godine i više od polovine dotadašnjeg života proveo je pod nadzorom institucija. Prema zatvorskom izveštaju koji prenosi O’Nil, govorio je da nema gde da ode i tražio da ostane zatvoren.
„Porodica“ u kojoj se njegova reč nije dovodila u pitanje
Po izlasku je otišao u San Francisko, gde je počeo da okuplja mlade ljude. Među prvim sledbenicama bila je Meri Bruner, bibliotekarska pomoćnica sa kojom je živeo. Grupa se širila, putovala i menjala boravišta, a kasnije se nastanila na ranču Span, nekadašnjoj lokaciji za snimanje vesterna.
Menson je nudio zajedništvo, oslobađanje od društvenih pravila i život bez ograničenja. Međutim, iza te slike postojala je stroga hijerarhija u kojoj je njegova volja bila presudna. Religijske poruke mešao je sa rasizmom, pretnjama i sopstvenim tumačenjem muzike. Sledbenike je ubeđivao da spoljašnji svet propada i da jedino on razume ono što dolazi.
Linda Kasabijan, koja će kasnije postati ključna svedokinja optužbe, na suđenju je upitana da li je videla da neko odbije Mensonovu naredbu.
- Ne, niko nije. Uvek smo želeli da uradimo sve za njega - odgovorila je.
Droga, seks i strah kao sredstva kontrole
Mensonova kontrola zadirala je i u intimne odnose. Određivao je ko će sa kim biti, podsticao menjanje partnera i organizovao seksualne odnose unutar grupe. U takvom okruženju granice pojedinca sve više su ustupale mesto njegovim pravilima.
Droge, naročito LSD, bile su deo svakodnevice. Prema istorijskom prikazu objavljenom u časopisu „San Antonio Lawyer“, Menson je tokom zajedničkog uzimanja droge često uzimao manje od ostalih, zadržavajući veću kontrolu nad situacijom. Istovremeno je posedovao oružje i pretio onima koji bi mu se suprotstavili. Pripadnost grupi tako je bila povezana i sa strahom od njenog vođe.
Želeo je da ga Holivud prihvati
Pre nego što je postao poznat po ubistvima, Menson je pokušavao da napravi muzičku karijeru. Važnu vezu sa tim svetom dobio je preko Denisa Vilsona, bubnjara grupe Bič bojs. Vilson je jedno vreme u svom domu primao Mensona i njegove sledbenike, a upoznao ga je i sa ljudima iz muzičke industrije.
Među njima je bio producent Teri Melčer, sin glumice Doris Dej, koji nije želeo da sa njim potpiše ugovor. Bič bojsi jesu objavili preradu Mensonove pesme „Cease to Exist“, pod naslovom „Never Learn Not to Love“, ali uspeh kojem se nadao nije ostvario.
Melčer je ranije stanovao u kući na adresi Sjelo drajv 10050. Kada su Mensonovi sledbenici tamo došli u avgustu 1969, u njoj više nije živeo producent, već Šeron Tejt i Roman Polanski.
Pesmu Bitlsa pretvorio je u proročanstvo o rasnom ratu
Menson je postao opsednut „Belim albumom“ Bitlsa, naročito pesmom „Helter Skelter“. U njenom naslovu i stihovima pronalazio je navodne poruke namenjene njemu. Sledbenicima je govorio da predstoji rasni rat u kojem će crnci pobediti belce.
Njegova rasistička teorija imala je i nastavak: tvrdio je da pobednici neće umeti da upravljaju svetom, pa će im on i „Porodica“ biti potrebni. Grupa je, prema njegovoj zamisli, trebalo da preživi sukob skrivajući se u pustinji.
Tužilaštvo je kasnije tvrdilo da su ubistva bila pokušaj da pokrene taj rat i ostavi tragove koji bi odgovornost usmerili na crnačku zajednicu. To je bila centralna teorija optužbe, iako su pojedini osuđeni kasnije nudili drugačija objašnjenja motiva.
Menson je i lično potezao oružje
Često se ponavlja da Menson „nikada nije uprljao ruke“, jer nije bio među napadačima u kući Šeron Tejt. Međutim, takva slika izostavlja druge slučajeve njegovog nasilja.
Pre avgustovskih ubistava pucao je u Bernarda Kroua, posle sukoba povezanog sa prevarom koju je izveo Čarls „Teks“ Votson. Menson je verovao da je Krou povezan sa Crnim panterima i strahovao od odmazde. Krou je preživeo pucnjavu.
U slučaju Gerija Hinmana Mensonova neposredna uloga dokumentovana je i u sudskoj odluci.
Hinman je držan zatočen, a Menson ga je ranio mačem
Krajem jula 1969. članovi grupe otišli su kod muzičara Gerija Hinmana, verujući da od njega mogu uzeti novac. Držali su ga zatočenog, a Menson je tokom tog događaja došao u kuću i mačem mu zadao duboku povredu lica.
Hinmana je zatim smrtonosno izbo Bobi Bosolej. Na zidu su ostavljeni natpis „Political Piggy“ i trag nalik šapi, koji je trebalo da uputi na Crne pantere. Sud je utvrdio Mensonovu odgovornost za ubistvo, uprkos tome što je Bosolej zadao smrtonosni udarac.
Prvi ubijeni na imanju bio je mladić koji je odlazio kući
U noći između 8. i 9. avgusta Menson je na Sjelo drajv poslao Teksa Votsona, Suzan Etkins, Patriciju Krenvinkel i Lindu Kasabijan. Roman Polanski tada je bio u Londonu. U kući su bili Tejt, Džej Sibring, Vojčeh Frajkovski i Ebigejl Foldžer.
Prva žrtva bio je osamnaestogodišnji Stiven Parent, koji je posetio Vilijama Garetsona, zaposlenog na imanju. Parent nije bio deo društva u glavnoj kući: odlazio je automobilom kada ga je Votson zaustavio i ubio.
Napadači su potom ušli u kuću. Sibring je pokušao da zaštiti trudnu glumicu. Frajkovski i Foldžer pokušali su da pobegnu, ali su sustignuti i ubijeni. Kasabijan je ostala napolju i kasnije svedočila o onome što je videla i čula.
„Ne želim da umrem. Samo želim da rodim svoju bebu“
Jedan od najpotresnijih delova suđenja odnosio se na molbe Šeron Tejt. Virdžinija Grejem, zatvorenica kojoj je Suzan Etkins govorila o ubistvima, prenela je pred sudom njen opis poslednjih trenutaka glumice.
Prema tom svedočenju, Tejt je plakala i govorila:
- Molim vas, molim vas, nemojte me ubiti. Ne želim da umrem. Samo želim da rodim svoju bebu.
Grejem je svedočila da joj je Etkins ispričala kako je odbila njenu molbu i rekla joj da će umreti. To je iskaz o razgovoru sa optuženom, a ne neposredno svedočenje Grejem sa mesta zločina.
Sudski pregled obdukcionih nalaza navodi da je Tejt zadobila 16 ubodnih rana, Foldžer 28, a Frajkovski 51, uz prostrelne i druge povrede. Sibring je bio upucan i izboden. Na ulaznim vratima krvlju je ispisana reč „Pig“.
Sledeće noći Menson je ušao u dom Labjankovih
Posle pet ubistava grupa nije stala. Naredne večeri Menson je krenuo sa sledbenicima i ušao u dom Lenoa i Rozmeri Labjanka. Učestvovao je u njihovom vezivanju, a zatim otišao, ostavljajući Votsona, Krenvinkel i Lesli van Hauten da izvrše ubistva.
Labjankovi su pronađeni sa vezanim rukama i jastučnicama preko glava. Sudska odluka beleži 41 ubodnu ranu na telu Rozmeri. Na Lenovom telu pronađene su brojne povrede, ostavljena je viljuška za serviranje mesa, a na koži urezana reč „War“. Krvlju su po kući ispisane poruke, među njima i pogrešno napisan naslov „Healter Skelter“.
Još jedan čovek bio je na meti iste noći
Prema svedočenju Linde Kasabijan, Menson je posle toga tražio i ubistvo glumca Saladina Nadera, kojeg je ona poznavala. Dao joj je nož i uputstva za napad.
Kasabijan je pred sudom rekla da je odbila da ubije, ali je ipak odvedena do zgrade sa ostalim članovima grupe. Tamo je namerno pokazala pogrešna vrata. Planirani napad nije izvršen. Njeno svedočenje pokazuje da se te noći potraga za novim žrtvama nije završila u domu Labjankovih.
Donald Šej ubijen je zbog sumnje da sarađuje sa policijom
Krajem avgusta nestao je Donald „Šorti“ Šej, radnik na ranču i kaskader. Menson ga je optuživao da dovodi policiju i pokušava da izbaci „Porodicu“ sa imanja.
Barbara Hojt svedočila je da je jedne noći čula njegove krike. Drugi iskazi odnosili su se na Mensonovo naknadno prepričavanje ubistva. Sud je njegovu odgovornost utvrdio iako telo tada još nije bilo pronađeno.
Šejevi ostaci otkriveni su tek 1977. godine, kada je Stiv Grogan pokazao policiji gde je zakopan. Važno je da se Mensonove priče o načinu ubistva ne poistovećuju sa svakim kasnije potvrđenim detaljem: on je i sopstvenim prepričavanjem nasilja zastrašivao ljude oko sebe.
Razgovor u zatvoru pomogao je da se zločini povežu
Menson i deo grupe prvobitno su uhapšeni zbog drugih krivičnih dela, uključujući krađe i paljevinu. U pritvoru je Suzan Etkins počela da govori drugim zatvorenicama o ubistvima.
Prema svedočenju Virdžinije Grejem, Etkins nije pokazivala kajanje: govorila je o napadima, tvrdila da je probala krv žrtve i opisivala uzbuđenje koje je osećala. Njene izjave predstavljaju ono što je Grejem prenela sudu, a ne nezavisnu potvrdu svake izgovorene tvrdnje.
Etkins je pominjala i buduće mete među poznatim ličnostima, uključujući Elizabet Tejlor, Ričarda Bartona, Frenka Sinatru i Stiva Makvina. Informacije iz zatvora stigle su do policije i pomogle da se istraga usmeri na „Porodicu“.
Odanost Mensonu nastavila se u sudnici
Suđenje je počelo 1970. godine i postalo jedan od najpraćenijih procesa u Americi. Menson je na čelu napravio oznaku „X“, a isto su učinile i optužene sledbenice. Kasnije je tu oznaku pretvorio u svastiku.
Linda Kasabijan svedočila je 18 dana, uz imunitet od krivičnog gonjenja. Govorila je o naredbama, strahu da mu se suprotstavi i povratku napadača na ranč. Menson je nastojao da odgovornost prebaci na društvo i same izvršioce.
Tokom procesa pokušao je da nasrne na sudiju Čarlsa Oldera. Njegove sledbenice prekidale su postupak i podržavale ga, pokazujući da njegova kontrola nije prestala hapšenjem.
Osuđen je na smrt, ali kazna nije izvršena
Menson je 1971. osuđen zbog sedam ubistava i zavere radi izvršenja ubistva u slučaju Tejt–Labjanka. Posebno je osuđen i zbog ubistava Hinmana i Šeja. Nije, dakle, odgovarao samo za jednu noć u Holivudu.
Prvobitno mu je izrečena smrtna kazna. Ona je preinačena nakon što je kalifornijski Vrhovni sud 1972. proglasio tadašnju smrtnu kaznu neustavnom. Ostatak života proveo je u zatvoru. Umro je 19. novembra 2017. godine, u 83. godini.
Video: Obožavao ga je ceo svet a on je bio serijski ubica