Da li znate koje škole je završio Nikola Pejaković? Obeležen je od rođenja, a iz najvećeg pakla ga je izvukla vera
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Nikola Pejaković Kolja je gradio karijeru kao glumac, scenarista, reditelj i muzičar, uz uloge u filmovima i serijama poput "Lepa sela lepo gore", "Složna braća" i "Meso".
- Otvoreno je govorio o alkoholizmu i 20 godina korišćenja heroina, kao i o tome da su mu u lečenju pomagali Dragan Bjelogrlić i Nikola Kojo.
Nikola Pejaković Kolja pripada umetnicima čiju karijeru nije moguće predstaviti samo spiskom glumačkih uloga. Igrao je u nekim od najpoznatijih domaćih filmova, pisao scenarije, režirao pozorišne predstave i televizijske projekte, a kao muzičar izgradio zasebnu publiku. Od Halila u „Lepim selima lepo gore“ i Čorbe u „Složnoj braći“ do serija „Meso“ i „Kosti“, njegov rad obuhvata i likove koje gledamo i priče koje nastaju iza kamere.
Pogledajte u galeriji filmske uloge Nikole Pejakovića:
Uz takvu karijeru, Pejaković je otvoreno govorio i o drugoj strani svog života: problemima sa alkoholom, dvadesetogodišnjoj upotrebi heroina i pokušajima lečenja u kojima su mu pomagale kolege. U njegovim ispovestima nema skrivanja iza profesionalnog uspeha. Govorio je o postupcima zbog kojih se kaje, podršci roditelja i strahu da posledice njegovih grešaka ne pogode decu.
Od slikarstva u Banjaluci do režije na FDU
Nikola Pejaković rođen je 16. septembra 1966. godine u Banjaluci. Tokom srednjoškolskog obrazovanja usmerio se na slikarstvo, a istovremeno je pisao tekstove koje su objavljivali školski list „Orfej“ i dnevne novine „Glas“. Interesovanje za pozorište, međutim, odvelo ga je u drugom pravcu.
Godine 1985. upisao je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, gde je završio pozorišnu i radio režiju. Njegova ispitna predstava „Zoološka priča“, po komadu Edvarda Olbija, našla se na redovnom repertoaru Malog pozorišta „Duško Radović“. Tako je još tokom studija dobio priliku da rad predstavi publici van fakultetske scene.
Pozorište je ostalo važan deo njegove karijere. Sarađivao je sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem, Zvezdara teatrom, Beogradskim dramskim pozorištem i Bitef teatrom, a režirao je i u Narodnom pozorištu Republike Srpske. Njegov profesionalni put zato se od početka razvijao kroz više poslova: režiju, pisanje i glumu.
Prvu glavnu ulogu dobio je još kao student
Pejakovićeva glumačka karijera počela je na drugoj godini studija, kada mu je reditelj Dragan Veselinović ponudio glavnu ulogu u televizijskoj drami „Apstinenti“. Igrao je Ljubu, uz Gorana Radakovića, Vesnu Lončarević, Vladana Dujovića i druge kolege. Ostvarenje je prikazano 1988. godine na Televiziji Beograd.
Usledile su uloge po kojima ga je upoznala šira publika. U filmu „Mi nismo anđeli“ igrao je taksistu, u „Otvorenim vratima“ Zareta, Katarininog bivšeg dečka, a u komediji „Mrtav ’ladan“ Koleta, vozača kamiona. Pojavljivao se i u ostvarenjima „Rane“, „Nebeska udica“, „Rat uživo“, „Motel Nana“ i „Južni vetar“.
Različiti žanrovi omogućili su mu da pokaže i komičarski izraz i sposobnost da gradi ozbiljne dramske likove. Njegova svestranost vidi se i u tome što se na pojedinim projektima nije zadržavao samo na ulozi glumca.
„Složna braća“ i Halil u „Lepim selima lepo gore“
U seriji „Složna braća“, premijerno emitovanoj 1996. godine, učestvovao je kao jedan od autora i reditelja, a pred kamerom tumačio Čorbu i Saobraćajca. Taj projekat spojio je nekoliko njegovih profesionalnih interesovanja: pisanje, režiju i glumu.
Iste godine prikazan je film „Lepa sela lepo gore“ Srđana Dragojevića, u kojem je Pejaković odigrao Halila i učestvovao u pisanju scenarija. Odnos Halila i Milana, kojeg tumači Dragan Bjelogrlić, nosi jednu od ključnih priča filma: prijateljstvo iz detinjstva koje rat pretvara u sukob.
Pejaković je kasnije nastavio da radi i kao scenarista. Njegov potpis vezuje se za projekte „Rat uživo“, „Vratiće se rode“, „Meso“, „Kosti“ i „Hotel Balkan“. U „Mesu“ i „Kostima“ učestvovao je i kao glumac, potvrđujući da mu pisanje i izvođenje nisu odvojene karijere, već poslovi koji se često prepliću.
Kolja ima i svoju muzičku publiku
Muzika zauzima posebno mesto u njegovom radu. Osnovao je grupe Kolja i smak belog dugmeta i Grobovlasnici, a objavljivao je i samostalno. Muzičkoj publici poznat je kao Kolja, pod nadimkom koji nosi od detinjstva.
Dok su ga neki prvo upoznali kroz filmove i serije, drugi su njegov rad otkrili preko pesama. Ta paralelna karijera dodatno pokazuje širinu njegovih interesovanja: Pejaković se izražava kroz tekst, glumu, režiju i muziku, bez svođenja na samo jednu profesiju.
Rođen je sa četiri prsta: "Nisam osećao problem"
O privatnom životu govorio je jednako otvoreno kao i o poslu. U emisiji „Una, due, tre“ objasnio je da je rođen sa četiri prsta na desnoj ruci, ali da zahvaljujući roditeljima tu razliku nije doživljavao kao razlog da se povlači.
- Ja sam se rodio sa četiri prsta i imao sam na desnoj ruci specijalan tretman. Jedinac sam, tako da sam prilično razmažen. To vam je primer da ja to nisam prihvatio loše i nije mi smetalo. To je verovatno zasluga mojih roditelja. Ja sam to osećao kao neku vrstu prednosti, odnosno bio sam različit od drugih, pa sam na taj način davao malo više značaja sebi. Nisam osećao problem.
Jedino, recimo, kada se potučem, pa krene neko da mi daje baš velike batine, pa kad vidi da imam četiri prsta onda ih smanji (smeh). To je jedna prednost. Doživljavao sam to zaista kao neku vrstu moje male tajne i specijalne snage. Mojim roditeljima nije bilo lako da to prihvate kad sam se rodio jer nije samo da je nedostajao prst nego i manja i kraća ruka, defektna... Oni su uradili sve da ja prođem kroz to kao kroz puter - ispričao je.
Iza umetničkog rada trajala je borba sa zavisnošću
Profesionalne sposobnosti i prilike koje je dobijao nisu ga zaštitile od zavisnosti. Pejaković je govorio o periodu u kojem je mnogo pio, učestvovao u tučama i pravio probleme. U razgovoru se osvrnuo i na odnos sredine prema alkoholu.
- Nisam to tako shvatao (smeh). Kod nas, ali i ovde, puno se pije alkohol i tretira se kao „nije to ništa“. Svi piju i svi pijemo, ja sam samo prestao. Inače, da još pijem, verovatno ne bismo pričali o ovome - rekao je.
Svoje postupke nije pokušavao da opravda umetničkim pozivom.
- Ja se kajem zbog svega što sam uradio loše i to je normalno da se čovek pokaje, ispovedi i fino pričesti - kazao je.
„Heroin sam koristio 20 godina“
O zavisnosti od heroina govorio je kroz lično iskustvo, ističući da je u drogi tražio odgovore i olakšanje za probleme koje nije umeo da reši. Povratak pravoslavlju opisao je kao važan deo promene sopstvenog pogleda na život.
- Legao mi je kao budali šamar. Ne znam, jednostavno čovek ima neke svoje crne rupe koje zatrpava raznim stvarima dok ne nađe odgovore na to. Ja te odgovore nisam baš nalazio dok se nisam vratio pravoslavlju. Tek kad sam se vratio i pogledao život kroz te naočare, video sam da nemam baš prava da se ubijam na taj način, takođe nemam prava da zagorčavam život drugima. Heroin sam koristio 20 godina, a ne izgleda tako? - ispričao je Kolja.
Priznao je i da je često bio u situaciji da nema novca za drogu, dok prolazi kroz krizu.
- Uglavnom sam bio u toj situaciji. Čovek kad se nađe u tim situacijama, nađe neki način da savlada taj problem. Nekad ga ne savlada. Nekad ostane k’o riba na suvom - rekao je.
Bjelogrlić i Kojo pomagali su mu da ode na lečenje
Pejaković je istakao da kolege nisu okretale glavu od njegovog problema. Na pitanje da li su ga odbacivale zbog zavisnosti, odgovorio je da nisu, a zatim objasnio koliko mu je značilo što o svom stanju nije ćutao.
- Nisu i mislim da je to jedan razlog koji je zaslužan. Ja sam o tome otvoreno govorio i ljudi su to znali, nisam krio. Čak ima ljudi iz mog posla koji su pomagali da se lečim u par navrata. Važno je da čovek bude otvoren prema tom problemu i da ga ne skriva. U tom trenutku ne može čovek sam to da reši - istakao je.
Među kolegama koje su reagovale bili su Dragan Bjelogrlić i Nikola Kojo. Kako je ispričao, posle jednog snimajućeg dana filma „Lepa sela lepo gore“ odveli su ga u bolnicu.
- Ne znam da li je bio Manda u toj grupi, ali bili su Bjela i Kojo. Bilo je još par ljudi. Bilo je svima jasno da moram da odem. Nije bilo nikakve specijalne prisile. Njima je bilo jasno da je meni neophodna pomoć.Zanimljivo je što to nisu uradili samo jednom nego više puta - rekao je Pejaković.
O deci govori sa brigom i bez gotovih odgovora
Kada govori o roditeljstvu, Pejaković ne nastupa kao čovek koji je posle svega pronašao odgovor na svako pitanje. Priznao je da nije siguran kako da sina i ćerku sačuva od grešaka koje je sam pravio.
- Mogu nešto da nabacim, ali nisam ja dovoljno pametan da mog sina i ćerku posavetujem. Za sada mi ne zameraju - rekao je.
Otvoreno je odgovorio i na pitanje da li strahuje da bi njegova prošlost mogla da naudi deci.
- Da. Ne znam u kom smislu mogu da naude, ali plašim se. Da znam kako to da sprečim, ja bih sprečio, ali ne znam. Bojim se. Jedino što me teši je da smo u Božijim rukama i da moja molitva Bogu može to da zaustavi. I ovaj intervju može da im naškodi - zaključio je.
Video: Nikola Pejaković o seriji "Tvrđava"