"Koristio sam 5 grama heroina dnevno": Naš glumac 20 godina bio u paklu droge: "Otac se više zabrinuo kad sam otišao u crkvu"

Glumac i muzičar Nikola Pejaković Kolja nikada nije krio da je godinama imao ozbiljnih problema sa narkoticima. Na tribini „O borbi sa pomislima“ otvoreno je govorio o svom iskustvu, prisećajući se trenutaka iz porodice koji oslikavaju koliko roditelji često ne primećuju ili ne razumeju težinu problema svoje dece.

Okretanje Bogu posle pada na dno

Pejaković je i ranije govorio o svom putu ka pravoslavlju, naglasivši da je vera bila ključni trenutak njegovog izlečenja.

– Okrenuo sam se Bogu kad sam pao na dno. Kad sam se našao u jarku.Srbin ide u crkvu kad počne kiša. To nije usamljen slučaj. Kažu da narkomani često odu u neku vrstu vere, ali mislim da to nije sasvim tačno. Čovek traži izlaz i lek za svoju boljku. Pravoslavlje je snaga kojom se to može savladati. Kad mi je ego bio stucan i kad sam shvatio da nemam izlaz, tada sam počeo da preispitujem svoj život i uverenja. Tek tada sam shvatio da grešim – rekao je glumac.

Dodao je da se kaje zbog svega lošeg što je učinio i naglasio značaj ispovesti i pričesti.

Podrška iz Kovilja i snaga pravoslavlja

 Pejaković je često posećivao manastir Kovilj i tadašnjeg vladiku, a današnjeg patrijarha Porfirija, koji mu je pomagao da prevaziđe zavisnost.

– Vera je spas i nada za ovo i za sva vremena. Kada kažem vera, mislim isključivo na pravoslavlje. Kod tako ozbiljnih stvari nema relativizacije ni prostora za labavi ekumenističko-humanistički pristup. Kao što svaka osoba ima samo jednog biološkog oca, koji ima ime i prezime, tako i moj Bog Otac ima ime i prezime. Zove se Isus Hristos. Slava Bogu!– poručio je glumac za Kurir.

Dve decenije u paklu droge

Pejaković priznaje da je dve decenije bio zavisnik od heroina. Otkrio je i razloge zbog kojih je posegao za drogom.

– Legao mi je kao budali šamar. Svako ima neke crne rupe koje pokušava da zatrpa dok ne nađe odgovore. Ja sam odgovore pronašao tek kad sam se vratio pravoslavlju. Tad sam shvatio da nemam pravo da se ubijam na taj način niti da zagorčavam život drugima. Heroin sam koristio 20 godina, a ne izgleda tako? – rekao je Kolja.

Govoreći o krizama kroz koje je prolazio, priznao je da su mu neretko nedostajala sredstva za drogu.

– Uglavnom sam bio u toj situaciji. Čovek tada nađe neki način da prebrodi problem. Nekad uspe, nekad ostane kao riba na suvom – ispričao je glumac.

Bjela i Kojo odveli ga na lečenje

Jedan od važnih trenutaka u njegovom životu desio se tokom snimanja kultnog filma „Lepa sela, lepo gore“.

Pogledajte u galeriji fotografije iz filma:

– Posle jednog dana snimanja, Dragan Bjelogrlić i Nikola Kojo odveli su me u bolnicu na lečenje. Ne znam da li je bio i Manda u toj grupi, ali bili su Bjela i Kojo, kao i još nekoliko ljudi. Svima je bilo jasno da mi je potrebna pomoć. Zanimljivo je da to nisu uradili samo jednom, već više puta – ispričao je Pejaković u emisiji „Una Due Tre“ na Una televiziji.

Preokret se dogodio kada ga je majka nagovorila da potraži pomoć od jedne žene.

- Ona se bavila akupunkturom i raznim nekim stvarima. Pre nego što sam otišao kod nje, bio sam kod mog dilera, on je zavio džoint sa heroinom. Izvrnem se ja kod njega iz cipela i krenem posle kod te doktorke. Dođem ja, pita me ona da li pušim, ja kažem da ne, a stojimo metar jedan od drugog i ona žena oseća. I opet me pita, ja kažem da ne, jer ja stvarno nisam pušio. Ja sam duvao, ali to me nije pitala.

"Vama samo Bog može pomoći"

Međutim, jedna rečenica mu je promenila budućnost i kako kaže "spasila život".

- I ona opet pita i ja isto kažem, ona vidi šta i kako i kaže mi ključnu rečenicu: „Izađite iz moje ordinacije, Vama samo Bog može pomoći, ja ne mogu". Ja u tom trenutku težak ateista, narkoman, glupan, nisam ni sad nešto pametniji, ali tad sam bio u zabludi i na pogrešnom putu.

Ona mi je na jednom papiriću napisala nazive tri knjiga, ja sam dao svojoj majci, ona ode jadna i kupi te knjige. Moja majka ima sada demenciju, a Bog mi je dao šansu da se brinem sada o njoj, da joj vratim to, da budem sin. Uglavnom, ona kupi te knjige, ja sam ih stalno šutirao, vikao sam: „Neću te popovske knjige da čitam, skloni to od mene" - iskren je bio Kolja, ni ne sluteći u tom momentu da ćeš mu baš vera pomoći.

Međutim, vera nije odmah našla put do njegovog srca. Tek posle nekog vremena se uhvatio crkve "kao pijan plota".

- Kada sam počeo da čitam knjige o pravoslavlju, i dalje sam konzumirao drogu. Stručno da kažem, „roknem se" i onda čitam. Ali sam nekako prao to malo duše što mi je ostalo. Sećam se, kupovao sam knjige kao lud, donosio kući, nisam čitao, samo sam nosio, ali ništa nisam čitao. Požalio sam se ženi u knjižari kako stalno kupujem, a ništa ne čitam, a ona mi je rekla: „Doći će vreme kad nećeš moći da kupuješ, a imaćeš vremena da čitaš". Držim se za crkvu kao pijan plota. Ja ništa drugo nemam. Ako Hrist nije vaskrsao, ja sam pukao. Ovo je život? Ako je tako, onda mi dajte heroin da se napucam i da idem odavde  - zaključio je.

 Bonus video: Nikola Pejaković o seriji "Tvrđava":