Glumac, reditelj, scenarista i muzičar Nikola Kolja Pejaković ima karijeru dugu preko 30 godina i sa čim god da se uhvati ukoštac, od toga izvede nešto maestralno. Iako ga je, kako kaže, muka promenila, u svojim najgorim trenucima se smejao jer nije bio svestan kroz šta prolazi.
Uz pomoć dragih ljudi vratio se veri i sada na život gleda potpuno drugačije, objasnio je u emisiji "Realna priča" na Kurir televiziji.
- Zahvalan sam Bogu i svojoj majci što sam uspeo svojih poroka da se rešim. Imam cilj u životu da mirno živim. Samo da mi deca budu dobro. Poslednjih desetak dana je svim roditeljima to cilj. Najvažnije je da oni budu dobro, a kako će biti nama, to nije važno - kaže Pejaković.
Razgovor sa autorkom emisije Isidorom Lukić počeo je o odrastanju.
- Da bih pričao o detinjstvu, morao bih da gazim baš intimnim stazama. To ne bih, jer mi se menja stav prema roditeljima, pogotovo kada im se bliži kraj. U tom odrastanju je bilo puno ljubavi s njihove strane. Tokom odrastanja bilo je gorčine. Rođen sam sa četiri prsta na levoj ruci, zapravo sam invalid, ta ruka mi je manja i uža. Tako da sam imao ekstra ljubav. Recimo i u tuči, vršnjaci nisu hteli da me izvade iz cipela jer im je bilo žao. Te prednosti sam koristio - rekao je Pejaković.
Ipak, detinjstvo pamti kao lepo.
- Nemam traume zbog svog hendikepa. Na to sam gledao kao na svoju prednost, a ne manu - ispričao je.
Pejaković se osvrnuo i na to kako je u Beogradu upisao režiju.
- Kod mene je u životu sve išlo spontano. Znao sam oduvek da ću biti umetnik. Završio sam režiju. Čuveni profesor Belović mi je rekao još na konsultacijama da me neće primiti. Pokazao sam jednu silnu neobrazovanost u tehničkom smislu o poznavanju istorije drame, pozorišta i teorije književnosti. Nisam ni u tome kasnije briljirao. Niko nije mogao da me spreči da izađem na prijemni. Belović je bio bolestan i nije bio na prijemnom ispitu, pa su me primili - otkrio je Nikola, koji misli da je za to kriv njegov glumački dar.
- Gluma je bila logičan put. Primljen sam na režiju zbog glumačkog dara. Na prijemnom ispitu sam igrao kod Gorčina Stojanovića. Posle sam igrao na vežbama studenata filmske režije i dobio neke profesionalne angažmane. Godine 1987. sam igrao u TV drami "Apstinent", a kasnije i "Zasada bez dobrog naslova" Srđana Karanovića.
Nikola je odigrao mnoge male i velike uloge, ali kaže da nema omiljenu.
- Kad gledam sebe na ekranu, vidim uglavnom probleme i kako sam to mogao bolje da rešim - iskren je veliki umetnik.
Došle su na dnevni red i njegovi problemi sa alkoholom i drogama.
- Velika muka promeni ljude. Bog ne šalje bolest na čoveka da bi ga kaznio, već je to poziv da se promeni. Meni je to pomoglo u životu da shvatim sebe i da se vratim veri. Kad bih se ja vratio da nije toga bilo u mom životu?! Video sam da u tome što sam radio nema istine. Bez nevolje nema bogomolje. Uglavnom je to vezano za ego i taj neki demonski egoizam. Bog me je vratio na pravi put. On ima svoj način kako da to reši. Za njega niko nije budala, a ni manje vredan. Samo se mi ljudi bacamo tim izrazima - naglašava muzičar i glumac.
On kaže da sve ovo priča da bi pomogao sebi.
- Ispovedam se javno zbog svoje guzice, a ne tuđe. Bilo bi lepo da moja priča nekom pomogne. Moj žiro račun se puni samo ljubavlju. Došao sam javno da se pokajem. Sad sam malo i smršao, pa sam druga ličnost. Logično je da se ljudi menjaju. Ne mogu da mislim isto sa 18 godina i danas. Verujem da sam se promenio nabolje - zapazio je sagovornik Isidore Lukić.
O plakanju
Na kraju razgovora govorio je i o emocijama dece.
- Duša se jedino pere suzama. One su dar od Boga. Moja generacija je vaspitavana da suza nema. Verujem da je moj otac plakao, a to nije vidljivo. Svaki čovek koji se pravi jak je možda toliko plakao da nema više suza. Ja plačem non-stop - priznao je Pejaković.
A o svojoj porodici je otkrio da misli da nije dobar otac.
- Zakazao sam kao roditelj. Jedino sam uspeo da im kažem: "Idite u crkvu i molite se Bogu." Nisam zadovoljan svojim učinkom. Deca moja su bolja nego što sam ja zaslužio. Bolja su nego ja. Rastu i Bog se brine o njima. Bio bih najsrećniji da je Bog moje molitve prihvatio. Brinem se da moji gresi ne naude mojoj deci. Verujem da to Bog neće dopustiti - zaključio je Nikola Kolja Pejaković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
