SLAVLJE U MOSKVI ZBOG TRAMPOVE ODLUKE! Američki predsednik povukao neočekivan potez prema Rusiji, Kremlj oduševljen
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Tramp je neposredno pre isteka roka suspendovao nove carine i kaznene mere protiv Rusije, što je produbilo razlike između Vašingtona, Moskve i Kijeva.
- Kremlj odluku vidi kao istorijski trenutak i signal za nastavak dijaloga, dok Ukrajina tvrdi da je Rusija pošteđena novog ekonomskog pritiska.
- Zelenski je tražio brzu primenu zakona o 'paklenim sankcijama', a Kongres bi mogao ponovo da otvori pitanje nakon izbora u novembru.
Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da neposredno pre stupanja na snagu suspenduje nove carine i druge kaznene mere protiv Rusije dodatno je produbila razlike između Vašingtona, Moskve i Kijeva. Dok Kremlj taj potez opisuje kao važan korak ka saradnji, Ukrajina i njeni saveznici smatraju da je Rusija pošteđena novog kruga ekonomskog pritiska, piše Dojče vele.
Nove mere bile su deo zakona koji je američki Kongres usvojio sa ciljem pojačavanja pritiska na Moskvu zbog ruske agresije na Ukrajinu.
Tramp je zakon potpisao sredinom septembra, ali je istovremeno imao mogućnost da pre isteka roka od 30 dana zaustavi automatsku primenu predviđenih carina i sankcija. Upravo je to učinio neposredno pre isteka roka.
Moskva govori o "istorijskom trenutku"
Kremlj je na ovu vest reagovao sa vidnim zadovoljstvom.
Kiril Dmitrijev, izaslanik ruskog predsednika za međunarodnu ekonomsku saradnju i jedan od ključnih pregovarača u kontaktima sa američkom administracijom, odluku je opisao kao "važan i zaista istorijski trenutak".
Prema njegovim rečima, zakon bi ozbiljno narušio ekonomske odnose Rusije i SAD i naneo štetu ne samo američkoj ekonomiji već i svetskim tržištima.
Dmitrijev tvrdi da bi ekonomska saradnja Rusije i SAD mogla da doprinese stabilnosti svetske ekonomije i pomogne u izgradnji poverenja neophodnog za postizanje trajnog mira.
Takva argumentacija odražava dugogodišnje nastojanje Moskve da sankcije predstavi kao prepreku političkom dijalogu i ekonomskom razvoju.
Njegova uloga pritom prevazilazi ekonomska pitanja.
Kao specijalni pregovarač Kremlja učestvuje u razgovorima sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom o mogućim načinima okončanja rata u Ukrajini.
Zbog toga se njegova reakcija u Moskvi tumači i kao politička poruka da Kremlj u Trampovoj odluci vidi signal spremnosti za nastavak dijaloga.
Da li je Rusija i dalje primorana na ustupke?
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zauzima potpuno drugačiji stav.
On je poslednjih nedelja pozivao na brzu primenu zakona koji je nosio ime senatora Lindzija Grejama, dugogodišnjeg Trampovog saveznika koji je preminuo u julu.
Zakon je predviđao ono što su njegovi zagovornici nazivali "paklenim sankcijama" protiv Rusije.
U Kijevu se računalo da bi nove mere mogle dodatno da otežaju finansiranje ruskih ratnih operacija i povećaju pritisak na Kremlj da pristane na ustupke.
Slična očekivanja postojala su i u Evropskoj uniji, gde se takođe verovalo da bi pojačani američki ekonomski pritisak mogao da doprinese zaustavljanju ruske agresije.
Novi sukob između Trampa i Zelenskog
Trampova odluka dolazi u trenutku novih napetosti između Vašingtona i Kijeva.
Pre nekoliko dana američki predsednik je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom dogovorio isporuke ruskog dizela, nakon čega je pojačao pritisak na ukrajinsko rukovodstvo.
Zelenski je tada optužio Trampa da Moskvi obezbeđuje dodatne prihode kojima može da finansira nastavak rata.
Prema njegovim rečima, novac od takvih poslova završava u ruskoj ratnoj kasi i omogućava nastavak invazije.
Više od četiri i po godine nakon početka ruske agresije, Ukrajina i dalje insistira na pojačavanju međunarodnog pritiska na Moskvu.
Kremlj, sa druge strane, Trampovu suspenziju novih carina vidi kao potvrdu da je saradnja sa SAD efikasnija od politike sankcija.
Šta sada može američki Kongres?
Formalno, američki predsednik ovom odlukom nije blokirao zakon koji je usvojio Kongres.
Naime, zakon je usvojen sa odredbom koja je bila prihvatljiva i Trampovim republikancima.
U odeljku 115 predviđena je mogućnost da predsednik suspenduje pojedine sankcije i carine ukoliko Kongresu potvrdi da je takva odluka "u nacionalnom interesu Sjedinjenih Američkih Država".
Upravo je tu mogućnost Tramp iskoristio.
Da takva odredba ne postoji, situacija bi bila znatno složenija.
Za poništavanje predsedničke odluke bila bi potrebna dvotrećinska većina u oba doma Kongresa, Predstavničkom domu i Senatu, što se trenutno ne smatra realnim.
Međutim, već 3. novembra u SAD će biti održani izbori za Predstavnički dom i deo Senata, a veliko je pitanje kakav će odnos snaga biti nakon glasanja, posebno u Predstavničkom domu.
Ukoliko opozicione demokrate osvoje većinu, što nagoveštavaju pojedine prognoze, Kongres bi mogao da usvoji novu verziju Grejamovog zakona, ali bez odredbe koja predsedniku omogućava da samostalno suspenduje sankcije.
(Kurir.rs/Index.hr)