PRVA ŽRTVA NEREDA U FRANCUSKOJ! NASILJE KAKVO ZEMLJA NIJE VIDELA DECENIJAMA! Horor scene sa ulica, gradovi u plamenu, oglasio se drugi čovek SAD! (FOTO/VIDEO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U gradovima širom Francuske izbili su neredi tokom protesta protiv rasta troškova života i loših javnih usluga, a mirna okupljanja su na više mesta prerasla u nasilje
- Zapaljene su gradske zgrade u Limožu i Marseju, a u Lionu je izgoreo turistički centar, dok su demonstranti pljačkali prodavnice i napadali policiju
- Premijer Sebastijan Lekornu i predsednik Emanuel Makron poručili su da država neće popustiti pred nasiljem, a uhapšeno je oko 1.200 ljudi
U gradovima širom Francuskeu subotu su izbili neredi, pošto su demonstracije protiv rastućih troškova života i sve lošijih javnih usluga na pojedinim mestima prerasle u nasilje kakvo zemlja nije videla decenijama.
Dok su stotine hiljada ljudi mirno učestvovale u uličnim marševima u desetinama gradova, manje grupe nasilnih demonstranata napadale su javne zgrade, pljačkale luksuzne butike i supermarkete i napadale policijska vozila i pripadnike policije.
Prva žrtva
Jedan demonstrant preminuo je tokom protesta u Parizu nakon što mu je pozlilo na bulevaru Maženta, kojim je prolazila povorka, saopštila je francuska policija.
Prema navodima BFMTV-a, drugi demonstranti preneli su ga do medicinskog centra, gde je preminuo ispred samog ulaza.
Policijska prefektura u Parizu naknadno je saopštila da je uzrok smrti kardiorespiratorni zastoj.
U Limožu je zapaljena gradska kuća, dok su u Marsejudemonstranti obučeni u crno upali u gradsku kuću i išarali njene zidove anarhističkim grafitima. U Lionu su demonstranti zapalili turistički centar.
Francuski premijer, Sebastijan Lekornu izjavio je da vlada neće dozvoliti da je nasilje zastraši i za nemire okrivio krajnju levicu i kriminalce, nekoliko meseci uoči predsedničkih izbora naredne godine.
- Onima koji očigledno žele da iskoriste ovo nasilje kao pripremu za predsedničke izbore poručujem da se nećemo dati zastrašiti. Niko neće nametati svoju političku agendu nasiljem - napisao je Lekornu na društvenoj mreži Iks.
Tokom večernje posete mestima na kojima su izbili neredi, premijer je rekao da je uhapšeno oko 1.200 ljudi.
Ministar unutrašnjih poslova, Loran Nunez izjavio je da je širom zemlje demonstriralo oko 550.000 ljudi. Sindikat CGT saopštio je Rojtersu da procenjuje da je na ulicama bilo 800.000 demonstranata.
Predsednik Emanuel Makron obećao je da će počinioci napada biti procesuirani i kažnjeni.
- Svi ćemo biti ujedinjeni protiv onih koji seju haos, a čiji je jedini cilj da potkopaju naše institucije i spreče ljude koji mirno izražavaju svoje zahteve da to čine - napisao je Makron na Iksu.
Nasilje i u Albaniji, Belgiji, Portugalu i Italiji
I Belgija, Portugal i Italija suočili su se u subotu sa manjim protestima zbog rasta troškova života širom Evrope. U Albaniji su demonstranti ponovo izašli na ulice zbog, kako smatraju, korupcije u vlasti, nedostatka radnih mesta i lošeg kvaliteta obrazovanja.
Demonstranti u Francuskoj tvrde da je većina ljudi protestovala mirno, a za veliki deo nasilja okrivljuju izgrednike koji su, kako navode, došli sa namerom da naprave štetu i sukobe se sa policijom.
Mnogi su nosili transparente protiv policije, predsednika i bogatih.
- Borimo se zato što su troškovi života postali nepodnošljivi, zato što je gorivo preskupo i zato što srednjoškolci širom zemlje bivaju nasilno napadani i povređivani samo zato što pokušavaju da protestuju i traže više nastavnika i pristojne uslove za učenje - rekla je Lola, 19-godišnja demonstrantkinja iz Pariza.
Suzavac, požari i pljačke
Većina protesta počela je oko podneva, a pojedini su krenuli i pre zvaničnog početka demonstracija.
U nekim delovima Pariza policija je ispaljivala suzavac dok se povlačila pred uglavnom mladim demonstrantima, od kojih su mnogi nosili crnu odeću, kapuljače, maske i zaštitne maske kako bi se zaštitili od suzavca.
Izgrednici su pokušali da upadnu u robnu kuću "Galeries Lafayette", razbijali su banke, opljačkali prodavnicu "Lakost" i druge butike, kao i prodavnicu mobilnih telefona operatera SFR.
Tokom dana su palili različite predmete, uključujući brojne automobile.
U Briselu je nekoliko stotina uglavnom mladih ljudi učestvovalo u protestu delimično inspirisanom demonstracijama u Francuskoj, a pojedini su se sukobili sa policijom.
Belgijske studentske grupe saopštile su da protestuju zbog rastućih troškova obrazovanja i reformi za koje strahuju da će otežati pristup visokom obrazovanju.
U Albaniji je policija tokom petog dana masovnih studentskih demonstracija, na kojima se zahteva ostavka premijera Edija Rame, ispaljivala gumene metke.
U Portugalu je desetine hiljada ljudi izašlo na ulice Lisabona posle višednevnih nemira, protestujući zbog troškova stanovanja i drugih životnih izdataka. Cene stanova u toj zemlji udvostručile su se od 2017. godine, što je doprinelo jednoj od najtežih kriza pristupačnog stanovanja u Evropi.
U Italiji je marš protiv visokih troškova života u Milanu prerastao u nerede, a policija je suzavcem rasterivala okupljene sa centralnog trga kod katedrale.
U Bolonji je policija upotrebila vodene topove kako bi razbila demonstracije koje su postale nasilne, a prema izveštaju agencije ANSA, uhapšeno je sedam osoba.
Postupanje francuske policije pod lupom
Protesti u Francuskoj počeli su prošlog meseca u srednjim školama u siromašnijim severnim predgrađima Pariza. Nezadovoljstvo zbog nedostatka nastavnika i loših uslova u školama brzo se pretvorilo u širi pokret usmeren protiv nejednakosti, nedovoljnog izdvajanja za javne usluge i pada životnog standarda.
U Parizu su demonstranti u fluorescentnim prslucima blokirali ulice, podsećajući na pokret Žutih prsluka koji je obeležio prethodni predsednički mandat Makrona.
Subotnji protesti po brojnosti su nadmašili okupljanja na vrhuncu pokreta Žutih prsluka, iako su bili znatno manji od demonstracija iz 2023. godine protiv Makronove reforme penzionog sistema.
Makron ulazi u završnu fazu svog predsedničkog mandata u uslovima političke rascepkanosti i sve većeg pritiska zbog stanja u privredi.
Napori Francuske da smanji javni dug nisu umirili investitore, a troškovi zaduživanja države dostigli su najviši nivo za više od dve decenije.
Taktika policije takođe je izazvala kritike nakon povređivanja demonstranata, među kojima je i tinejdžer koji je ostao bez šake pošto je podigao šok-bombu.
Policijski nadzorni organ istražuje najmanje dvadesetak prijava zbog navodnog policijskog nasilja.
Lekornu je izjavio da je tokom subotnjih protesta povređeno više od 150 policajaca, ali nije rekao da li je bilo povređenih među demonstrantima.
Nunez je potvrdio izveštaje da je jedna osoba tokom sukoba sa policijom ostala bez šake. Francuski mediji objavili su da je ta osoba pokušala da podigne šok-bombu.
Policijski sindikat UNSA objavio je na Iksu snimak na kojem se vidi kako okupljeni na više lokacija napadaju policijska vozila palicama i ciglama. Sindikat je upozorio vladu da su policijske snage na ivici izdržljivosti.
Džej Di Vens okrivio imigracionu politiku za nasilje u Francuskoj
Potpredsednik SAD, Džej Di Vens optužio je zapadne liberalne vlade da su svojom imigracionom politikom i insistiranjem na raznolikosti doprinele nasilju tokom protesta u Francuskoj.
- Zapadni liberali su, u ime raznolikosti i saosećanja, uvezli Treći svet u Francusku i druge zemlje. Zanemarili su ključna pitanja integracije i kompatibilnosti. Upozoravali su ih da će se ovo dogoditi, ali nisu slušali - napisao je Vens na društvenoj mreži Iks.
Uz snimak požara u gradskoj kući u Limožu, poručio je da se nada da će Francuska zaustaviti nasilje pre nego što budu uništene i druge znamenitosti.
Vens je proteste iskoristio i za kritiku američkih demokrata, upozorivši građane SAD da je nasilje u Francuskoj, prema njegovim rečima, slika budućnosti koju žele demokratski članovi Kongresa.