"NE ZNAM DA LI POSTOJIM, OSTAO SAM POLA ČOVEKA..." Žika Nikolić slomljen zbog smrti supruge, otvorio dušu: Ona je bila moja snaga
Dodajte Kurir u vaš Google izborŽika Nikolić suočava se sa najtežim periodom u životu nakon smrti supruge Zorane, s kojom je proveo čak 40 godina. Iako ga publika decenijama pamti po osmehu i vedrini, iza kamera se krije velika tuga zbog gubitka žene koja mu je bila najveća podrška, prijatelj i životni saputnik.
Žika Nikolić slomljen nakon smrti supruge
Na pitanje kako se oseća nakon velikog gubitka, Žika ne pokušava da pronađe utešne reči niti da prikrije ono što proživljava.
- Dobro sam, u principu. Ali, pošteno da vam kažem, imam utisak da sam pola čoveka. Ipak, obaveze koje smo nas dvoje preuzeli izgleda da sada moram ja da završim - započinje priču Žika Nikolić.
- Četrdeset godina zajedničkog života nije samo broj, već čitav jedan svet koji su izgradili. O svojoj supruzi govori sa posebnom nežnošću, ističući da je njihov odnos bio ispunjen ljubavlju, razumevanjem i zajedničkim radom.
- To je bio izvanredan život. Zaista svakome mogu da poželim takav brak, takvog bračnog druga, prijatelja i saradnika. Kada je pre petnaestak godina otišla u penziju, upisala je kurs za snimateljku i počeli smo zajedno da radimo. Ona je snimala, ja sam radio ovo što radim i tako smo desetak godina funkcionisali kao tim. To je bilo zaista izvanredno. Ona je bila moja snaga - iskreno priča Žika.
Njihova ljubavna priča počela je, kako kaže, prepoznavanjem koje se ne može lako objasniti.
- Našli smo se u određenom trenutku, nekako su nam se poklopile frekvencije. Bila je to ljubav na prvi pogled - priseća se on.
Na pitanje koliko se čovek promeni kada izgubi ženu sa kojom je delio sve, Žika zastaje. Još je rano da govori o tome kako će izgledati njegov život bez Zorane, a bol je, priznaje, i dalje prevelika.
- Teško mi je da odgovorim na to pitanje. Sada ne znam ni da li postojim... Nekako živim u lebdanju. Suviše je rano da bilo šta zaključujem. Samo znam da je teško, veoma teško. Ali, preuzeo sam neke obaveze koje smo zajedno dogovorili i pokušaću da uradim sve što smo planirali, ukoliko to bude moguće - kaže Nikolić suznih očiju.
Ni u trenucima najveće tuge ne želi da sudi ljudima koji se nisu pojavili na poslednjem ispraćaju njegove supruge. Pravi jasnu razliku između istinskih prijatelja i ljudi sa kojima se tokom karijere samo povremeno susretao.
- Nikome ne mogu ništa da zamerim. Prijatelji su bili tu. Ako mislite na ljude sa kojima sam se povremeno družio ili koji su gostovali u mojim emisijama, to je druga priča. Njih nisam ni računao. Ne mogu nikome da zamerim, jer i sam znam koliko je teško odlaziti na sahrane. Oni koje mnogo volim i koji su mi zaista dragi bili su tu - kaže Žika.
Među onima koji su bili uz njega je i Suzana Mančić, njegova i Zoranina dugogodišnja prijateljica. Ipak, Žika ne želi da se vraća na ono što je bilo, već pokušava da pronađe snagu za svakodnevicu i posao koji ga i dalje ispunjava.
Upoznali se na tramvajskoj stanici, a istog dana sreli još dva puta
Sve je počelo 24. jula 1988. godine, kada je Žika na stanici kod beogradske Železničke stanice čekao tramvaj za Kalemegdan. Zorana se tu zatekla nakon što je propustila odgovarajući tramvaj, ne sluteći da će joj taj trenutak promeniti život.
Ono što je njihovo upoznavanje učinilo posebno zanimljivim jeste činjenica da su se tog dana sreli čak tri puta. Žika je kasnije u jednom intervjuu otkrio kako je izgledao njihov prvi susret, ne skrivajući uverenje da ih je spojila sudbina.
„Upoznali smo se sasvim slučajno, 24. jula 1988. na tramvajskoj stanici. Dok sam ja čekao tramvaj za Kalemegdan na Železničkoj stanici, Zorana je promašila tramvaj sa Novog Beograda, pa je izašla na toj stanici. I ona je krenula na Kalemegdan, ali je sišla baš na ovoj stanici da bi upoznala mene. Kasnije smo se ponovo sreli na Kalemegdanu, gde sam ja radio 'Poselo', a ona je sa drugaricama bila u restoranu košarkaškog kluba Crvena zvezda. Jednostavno, bila je sudbina da se upoznamo, i to kada smo se videli treći put istog dana“, prisetio se Nikolić svojevremeno.
Kurir.rs/Blic