STRATEŠKI KOMPAS Kako izgleda BORELJOVA VIZIJA EVROPSKE VOJSKE? Sve se zna, ali ne i protivnik! O Rusima niko ne sme ni da zucne

Evropski komesar za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj ustalasao je poprilično administraciju u Briselu i 27 članica kada je na sastanku ministara spoljnih poslova prezentovao novi "Evropski strateški kompas", plan koji treba da poboljša kolektivnu bezbednost EU članica, omogući brzo preoznavanje pretnji i reakciju na njih. Plan je zapravo ažuriranje bezbednosne strategije EU u narednih pet do 10 godina.

"Evropa ne može sebi da prušti, da bude posmatrač u svetskom poretku, koji oblikuju drugi. Evropa je u opasnosti", dodao je Borelj i naglasio da je glvna prepreka za realizaciju ovog plana politička blokada pojednih država članica, kako bi Evropa bila sposobna da se brani.

Strateški kompas

Naime Boreljova vizija odbrane EU nazvana "Strateški kompas" je dokument na 28 strana, koji predviđa da EU do 2025 stvori snage EU za brzo reagovanje, koje če se sastojati od 5.000 vojnika, a od 2023. trebale bi da izvode već prve vojne vežbe iako nisu još ni formirane u kompletu?! Plan "Strateški kompas" predviđa i olabavljenje člana 44 ustava EU, na koji se niko ranije u Briselu nije pozivao, a koji će omogućiti da oni koji žele u ovom slučaju nazvani "koalicija voljnih" pošalju svoju vojsku i deluju u inetresu EU i u njeno ime bez konsenzusa, odnosno saglasnosti svih 27 članica.

"Strateški kompas" se smatra i putem ka novoj vojnoj doktrini EU, koju smatraju slično "Strateškom konceptu NATO".

Borelj u svojoj viziji naglasio značaj logistike, vazdušnog transporta za velike daljine (ovde je nedavno uzeto iskustvo augustovske masovne evakuacije civila i diplomata iz Kabula)

Ko je protivnik?

Ono što mnogi smatraju nedostatkom "Strateškog kompasa" jeste nedefinisan protivnik. A već tu je došlo do ne slaganja pojednih članica. Rusija? Za neke jeste pretnja, a za neke NE. U "Strateškom kompasu" nije ni spomenuta. Nema ni R od Rusije, pa čak ni kao problem u okruženju sa kojim bi se EU morala da se bavi! Evidentno je jedno da ni sama dvadesetisedmorka nema zajednički stav o Rusiji i kako voditi spoljnu politiku prema njoj.

Ako nema Rusije, ima Kine, koja se spominje u "Strateškom kompasu", koja je drugi najveći trgovinski partner EU posle SAD. Tu se spominje da je saradnja sa Kinom neophodna za rešavanje globalnih izazova, ali velika kočnica u normalizaciji odnosa po EU u ovom planu je agresivno regionalno ponašanje.

Što se tiče SAD prilikom rasprave o Boreljovoj izjavi stoji da neke vlade članica EU više veruju i ovakvim Sjedinjenim Državama, kakve su sad, nego samoj EU birokratiji u Briselu.

Uprsko svemu monogi ostaju pri stavu da je "Strateški kompas" mnogo bolji i konkretniji blan za bezbednost Evrope od onog iz 2016. godine, ali da bi bio realizovan potrebno je mnogo političke volje, i više ulaganja u vojsku i preduzimanje radikalnih koraka, jer se prema tvrdnjama onih koji su učestovovali u raspravi "Strateški kompas" iz godine u godinu povećanja eksponencijalno broj pretnji prema Evropskoj Uniji.

Borbene grupe EU put ka novoj Evropskoj armiji

Istorijat EU borbenih grupa, koje bi trebale da funkcionišau po sistemu "zatvorene školje" počinje sa početkom 21. veka. Konkreno sve je počelo daleke 2005 od IOC (initial operations capabilites) do FOC faze (final operations capabilites). Prvi plan predviđao je da svaka borbena grupa ima 1.500 vojnika , mobilnu komandu, strateški transport i logistiku. Već 2004. bio je dat predlog da se formira 13 borbenih grupa i da su u strogoj pripravnosti u šestomesečnom periodu dve borbene grupe koje je u zonu operacija moguće razmestiti 10 dana od donošenja oduke o njihovom angažovanju.

Interesantno je da je ovaj EU koncept od samog početka bio podudaran sa NAZO, jer većina članica EU je i članica NATO, ali ne sve poput Austrije, Finske, Švedske, Irske, a neke članice NATO nisu članice EU poput Albanije, Severne Makedonije, Crna Gora, Turska, SAD, Kanada, Island. U ovom slučaju NATO ima svoj zahtev o formiranju borbenih grupa, a EU svoj.. Nek vojske su prve unutar EU krenule u tom smeru. Konkretne pomake napravila je prva Švedska koja je prva počela da razvija mobilne jednice. Osim infrastrukture promenjena je vojna tehnologija i industrija.

Šta se zahteva od buduće EU vojske

Zadaci oružanih snaga EU su usklađeni sa Peterburškom deklaracijom ( koja je usvojena na Veću ministara Zapadnoevropske unije (WEU) u junu1992. godine. Tom su prilikom države članice ZEU-a izrazile svoju spremnost da stave na raspolaganje svoje vojne jedinice iz celog spektra njihovih konvencionalnih oružanih snaga ZEU-u, ali takođe NATO-u i EU).

Ti zahtevi se i danas nisu menjali: Veličina samostalne borbene grupe 1.500 pripadnika, koje uključuje borbenu podršku i snage za borbene operacije i pridodane module i operativnu komandu. Jedinica mora biti u desetodnevnoj pripravnosti, pre nego što EU odredi izakaže operaciju, samostalnost i izdržljivost na terenu najmanje 30, a najviše 120 dana, mogućnos transporta na daljinu 6.000 km od Brisela. istovremeno vođenje minimalno dve operacije, ali ne i istovremeno pomeranja na ratište ili delovanje snaga. Borbene grupe moraju da budu multinacionalne.

Kurir.rs/A.Mlakar