MEGI IŠLA U RAT, GLEDALE SE MUĆKE I SLUŠAO BOUVI: Kako su Britanci živeli 1982. kada je inflacija dostigla istorijskih 9%

Banka Engleske procenjuje da će stopa inflacije dodatno porasti i dostići neverovatnih 10,25 posto u poslenjem kvartalu godine.

Britanska premijerka 1980ih, Margaret Tačer, stupila je na funkciju 1979. neposredno nakon nemira tokom "zime nezadovoljstva", koju su obeležili široko rasprostranjeni štrajkovi i rasprostranjeni zahtevi za povećanjem plata. Visoka stopa inflacije tih prvih godina vladavine "gvozdene lejdi" bio je posledica ekonomskog haosa iz 1970ih.

Inflacija je 1975. dostigla vrhunac od više od 25 procenata, što je dovelo do brzog rasta cena robe.

Tačer je izabrana zahvaljujući obećanju da će ukrotiti inflaciju. Ta cifra od 9,1 odsto iz 1982. godine – koja se pojavila u martu - bila je u stvari daleko niža od nivoa iz proleća 1980. godine. Zatim je dostigla ekvivalent po današnjim standardima od skoro 18 odsto.

Njen metod držanja inflacije pod kontrolom – povećanje kamatnih stopa na strašnih 17 odsto – bio je uspešan, i inflacija je sredinom osamdesetih pala na ispod pet procenata, ali je došla uz cenu - broj nezaposlenih je porastao na preko 4 miliona.

Premijerkina vlada takođe je uvela ograničenja javne potrošnje koja je, iako delotvorna u daljem smanjenju inflacije, takođe izazvala dodatne socijalne nemire.

Nasleđe visoke inflacije ranih 1980ih korene vuče iz prethodne decenije kada su rastuće cene nafte, međunarodna energetska kriza i štrajkovi i zahtevi za povećanjem plata sindikata izazvali ekonomska previranja.

Društveni istoričar Dominik Sendbruk je dokumentovao kako su nemiri 1970ih dostigli vrhunac "zimom nezadovoljstva" 1979. godine, kada su se vreće za smeće gomilale u centru Londona nakon što su đubretari stupili u štrajk.

U oktobru 1973. OPEK – kojim su dominirali arapski proizvođači – podigao je cenu nafte za 17 odsto u znak odmazde za podršku Zapada Izraelu u ratu Jom Kipur.

Inflacija je toliko skočila da je premijer Edvard Hit proglasio trodnevnu radnu nedelju, pošto su štrajkovi rudara doveli do drastične nestašice energije.

Kada je Hit smenjen sa funkcije nakon raspisivanja izbora na kojima je pitao "Ko vlada Britanijom?", njegov laburistički naslednik Harold Vilson se tada suočio sa još gorom situacijom.

Do proleća 1975. cene u Velikoj Britaniji su rasle pet puta brže nego u Evropi.

Sandbruk ističe kako je za samo godinu dana šećer poskupeo za 184 odsto, šargarepa za 137 odsto i struja za 66 odsto.

Ali, uplašeni daljim štrajkovima koji su već zaustavili zemlju, ministri su i dalje pristajali na velika povećanja plata za radnike, faktor koji je dodatno doprineo inflaciji.

Dok su Vilson i njegov naslednik Kalahan smanjili inflaciju na jednocifrene cifre 1978. ubeđujući sindikate da prihvate dogovore o smanjenim platama, situacija se još jednom pogoršala krajem te godine, kada su vozači kamiona stupili u štrajk zahtevajući veće plate.

Zima nezadovoljstva je paralisala luke, benzinske pumpe i supermarkete jer su lanci snabdevanja zaustavljeni.

Kako je Kalahan bio nesposoban da stavi situaciju pod kontrolu, Tačer je pobedila na izborima 1979. godine zahvaljujući programu koji je obećavao da će popraviti situaciju.

Ekonomski program Tačerove takođe je uključivao prelazak sa centralizovanih institucija pod državnom kontrolom na privatizaciju i ekonomske reforme. Tada su privatizovani Britiš telekom i Britiš ervejz.

Međutim, njena politika je dovela do brutalnih podela u zemlji, jer je podstakla uslužni sektor i vlasništvo nad kućama, ali je dovela do opadanja proizvodnje i industrija kao što su rudarstvo i proizvodnja čelika.

Uvođenje visokih kamata i oštrih ograničenja javne potrošnje na kraju su doveli do recesije i porasta nezaposlenosti po kojima su 1980te poznate.

Vlada se nadala da će istovremenim smanjenjem potrošnje i povećanjem indirektnih poreza smanjiti količinu novca u opticaju.

Inflacija jeste počela da opada, ali ne pre nego što je ekonomija Ujedinjenog Kraljevstva provela celu 1980. i početak 1981. godine u recesiji.

Godine 1982. stopa nezaposlenosti iznosila je 10,4 odsto, najviša u poslednjih 50 godina, u poređenju sa današnjim 3,7 odsto.

Osnovna stopa poreza na dohodak bila je 30 odsto, 10 procentnih poena viša od sadašnje, dok je standardna stopa PDV-a bila 15 odsto, pet poena niža od sadašnje.

Nezaposlenost je najteže pogodila Severnu Irsku, gde je jedan od pet ljudi bio bez posla početkom 1980ih.

Međutim, stradala su i industrijska područja severne Engleske i Škotske.

U 1982. godini, kada je inflacija iznosila 9,1 odsto, osoblje zdravstvenih službi je u septembru stupilo u štrajk zbog plata. Sa medicinskim sestrama koje vode kampanju za povećanje plata za 12 odsto, trodnevni štrajk je potresao zdravstvenu službu.

Tri meseca ranije, velški rudari spustili su alat u znak podrške zdravstvenim radnicima. Ukupno je oko 24.000 rudara prestalo da radi, a hiljade je marširalo kroz Kardif.

Popularnost Tačerove – koja je bila na opasno niskom nivou - sada je bila podstaknuta pobedom Britanije nad Argentinom u Foklandskom ratu.

Naciju je takođe ohrabrilo rođenje princa Vilijama, a princeza Dajana i princ Čarls su uslikani kako blistaju ispred bolnice Svete Meri u Londonu.

Brutalna bitka Tačerove sa Arturom Skargilom, liderom Nacionalne unije rudara, dogodila se 1984. godine, nakon što su ministri bili prisiljeni da pristanu na zatvaranje 20 neekonomičnih jama, čime je 20.000 rudara ostalo bez posla.

U roku od nedelju dana nakon što su prvi rudari stupili u štrajk, u martu, više od polovine rudara u zemlji je krenulo u bojkot.

Konzervativna vlada je izdržala i iako je spor trajao više od godinu dana, rudari su se na kraju vratili na posao i program zatvaranja jama je nastavljen.

Na kulturnom polju, 1982. ostaće upamćena po popularnosti pop grupe Bucks Fizz i sada već legendarne televizijske serije "Mućke".

Bucks Fizz je dva puta bio na vrhu top-lista sa svojim singlovima The Land of Make Believe i My Camera Never Lies, dok su pesme poput Don't You Want Me grupe The Human League takođe bile popularne.

Sve velike radnje su po zakonu bile zatvorene nedeljom, a mnoge su sredom bile zatvorene i po pola dana.

Britanski Telekom je tada još uvek bio u javnom vlasništvu, što znači da je čitavim telefonskim sisteomm upravljala država.

Industrija gasa, električne energije, uglja i vode u Velikoj Britaniji bila je u javnim rukama, zajedno sa Kraljevskom poštom, Britanskom železnicom, Britiš ervejzom, Britiš stilom, BP-om, Rols-rojsom.

Stanovništvo je imalo samo četiri radio stanice širom Velike Britanije za uživanje - Radio 1, 2, 3 i 4 - i samo tri televizijska kanala između kojih su birali, BBC1, BBC2 i ITV, iako će Kanal 4 biti pokrenut kasnije te godine u novembru.

Jutarnji programi je tek trebalo da se pojave, tako da BBC1 i ITV obično nisu počinjali da emituju radnim danom do ručka, dok je BBC2 većinu svog dnevnog rasporeda ispunio programima za Otvoreni univerzitet.

Oko 14 miliona domaćinstava je gledalo televiziju na kolor setovima, dok je četiri miliona i dalje gledalo crno-belu.

Pored "Mućki", najpopularniji TV programi u martu bili su "This Is Your Life" i "Coronation Street" koji su se emitovali na ITV-u i publikom od oko 17 miliona.

Čak i nakon radikalnih promena u ekonomiji Margaret Tačer, inflacija se i dalje popela na 8 procenata do poslednje godine njenog mandata 1990. godine.

Najogloglašeniji primer galopirajuće inflacije, u vajmarskoj Nemačkoj 1920ih, daleko nadmašuje nivoe koji se danas vide u Velikoj Britaniji. Troškovi ratnih dugova i reparacija plaćenih savezničkim snagama, uključujući Britaniju, doveli su do kolapsa ekonomije. Dok je vekna hleba 1922. koštala 160 maraka, godinu dana kasnije koštala je 200.000.000.000 maraka.

I dok je deset godina ranije bilo potrebno 12 maraka za par cipela, do novembra 1923. prosečnom Nemcu bilo je potrebno 32.000.000.000.000 maraka.

Inflacija je dovela do toga da je ušteđevina običnih Nemaca preko noći zbrisana.

Kurir.rs