Beba od 6 meseci ne jede bez reklama, devojčica grokće kao Pepa Prase: Dr Panović o lečenju dece zavisne od ekrana
Neke bebe u Srbiji pre nego što nauče da puze, hodaju i govore već ovladaju tehnikom korišćenja pametnog telefona i tableta! Posebno zabrinjava to što je najmlađi zavisnik od ekrana u Srbiji devojčica stara svega šest meseci, koja je pristajala da jede samo kada gleda reklame!
Roditelji često nesvesno prave grešku poturajući mališanima ekrane ne bi li imali vremena da završe obaveze, skuvaju ručak, rašire veš... Dete je mirno, ali postaje zavisno već u pelenama.
- Dete do treće godine, a najbolje do pete, ne treba da prisustvuje nijednom ekranu. To jeste teško izvodljivo, ali je moguće. Kada dete stavite ispred bilo kog ekrana, ono je prinuđeno da fokusira pogled, kao što ga fokusira samo na lik majke, a istovremeno imamo jake čulne nadražaje koji dolaze od ekrana, svetlosne i zvučne, a sve to podiže nivo uzbuđenja i prisiljava dete da se fokusira na taj izvor informacija. S obzirom na to da su to neiscrpni izvori informacija, dete s vremenom postane zavisno - objasnio je za Kurir klinički psiholog dr Vlajko Panović.
Istakao je da je devojčica od šest meseci, koja mu je bila pacijent, isključivo htela da jede kada gleda reklame.
- U reklamama imate iznenadni i povišeni zvuk, te se dete bukvalno hipnotiše, to srećemo i kod video-igara. Ne leči se tu dete, pomaže se roditeljima da nađu zamenu za izvor zadovoljstva. Konkretno, savetovao sam da puštaju Mocartovu muziku, koja daje efekte smirenja. Zatim da detetu ponude jake mirisne senzacije, a to znači da se u dečje okruženje stavi hrana koja jako miriše (pržena slanina, crni luk, vanilin šećer), dete na taj način ima nadražen želudac i ima potrebu za hranom - naveo je on i dodao:
- Potrebno je da se pažnja skrene na prostor koji nije sužen kao što je ekran, konkretno izvođenje na terasu, bez pritiska, bez nuđenja, pustiti dete da se adaptira na taj široki ugao posmatranja. To znači da vidi mačku, pticu, auto, neke druge ljude i tako će dečiji opažaj izgubiti onaj kvalitet fokusiranog i jednog trenutka mu se ponudi hrana koja jako miriše, ne mora da se daje, ali će dete imati manje otpora. Ovoj porodici je trebalo pet-šest dana da pomognu detetu da se ugasi ta potreba za reklamama.
Dr Panović se osvrnuo i na slučaj dvoipogodišnje devojčice, koja je 2019. završila na "odvikavanju" od gledanja crtanog filma "Pepa Prase".
- U ranom uzrastu dečji mozak je plastičan i dete uglavnom uči po modelu, njegov saznajni aparat nije razvijen da ima kritičku percepciju i razlikuje dobro od zla. Ta devojčica je nekoliko sati dnevno provodila ispred ekrana gledajući "Pepu Prase" i razumljivo je da je počela da je oponaša. Dete se ponašalo prilično bizarno, mirisalo stopala gostima, zavlačilo se ispod stola i groktala kao prase. Roditelji su mislili da s detetom nešto nije u redu, a ja sam odmah rekao o čemu se radi, odnosno da isključe televizor. Da dete izvedu na livadu, daju štapiće, prazne flaše i čaše i da ne ostavljaju dete gde je imalo potrebe za oponašanjem.
Posle nekoliko dana roditelji su pozvali dr Panovića s konstatacijom da je problem rešen.
- Molim roditelje da se bave svojom decom, ne bi deca trebalo da imaju većeg prijatelja od roditelja, ne prepuštati decu bilo kakvim ekranima. Pre nego što razvije ličnost, mi moramo detetu da ponudimo mogućnost smirenog bavljenja, bez prevelikih uzbuđenja. Zato je moj savet - ne zatrpavajte decu igračkama. Roditelji moraju da stave dete na prvo mesto i pomognu mu da razvija spontano svoje kapacitete - upozorio je on.
Satima pred ekranom
Dete htelo da poleti s terase kao Supermen
Dr Panović se prisetio i jednog bizarnog slučaja od pre 15 godina:
- Imao sam dete koje je pokušalo da skoči s terase, da leti kao Supermen, gledao je satima Supermena i Betmena. Mi živimo u vremenu gde se agresivnost podstiče, neguje, čak forsira, i ne treba da čudi što se iz toga razvija nasilje. Ako ovako nastavimo, u budućnosti ćemo imati sve više nasilnika mlađeg uzrasta s beskrupuloznim ponašanjem. Zato je važno da, kao što je nekada bilo, pre razvoja informatičke revolucije, obrascima vaspitanja i obrascima iz kulture kod dece izgraditi tri tabua ili zabrane. Pre polaska u školu, na prvom mestu, tabu ili zabrana agresivnog ponašanja prema drugome, zabrana autoagresivnog prema sebi i treći je zabrana incesta. Kada su usvojene te tri zabrane, deci je lakše bilo da se socijaluizuju.
Dečji psiholog Rastko Zekić naveo je za Kurir da je radio s mnogo dece koja su razvila zavisnost od ekrana.
- Sada imam jednog dečaka koji ima tri godine, a koji upotrebljava samo 10 reči sa značenjem, i to retko, na zahtev i intenzivnu stimulaciju. Verbalni kontakt je ograničen, on nema još uvek formiranu rečenicu. To dalje implicira i problem socijalizacije. Kod takve dece strada pažnja, najčešće je potrebno uključiti dete u psihološke, defektološke i logopedske tretmane, a prvenstveno je najvažnije edukovati roditelje kako bi stekli uvid koliko je to zaista štetno - upozorava Zekić.
Kaže da je i sam viđao bebe na ulici i po restoranima s tabletom i telefonom.
- Posledice zavise i od uzrasta, ali to je celokupno kašnjenje u psihomotornom razvoju, to podrazumeva pažnju, razvoj govora, finu i krupnu motoriku, socijalizaciju. Zavisnost se primeti, jer bi dete samo to da radi, e sad, da li to roditeljima bude dovoljan razlog da potraže pomoć, najčešće ne, razlog je najčešće posledica. To se leči potpunim ukidanjem svih ekrana i edukacijom roditelja šta da rade i kako da vežbaju s decom. To je najvažnije - zaključio je.
Činjenice/ Simptomi zavisnosti
- razdražljivost
- nervoza
- loš san
- oslabljena pažnja
- igračke su im dosadne
- kašnjenje u razvoju i govoru
- problem socijalizicije
- nedovoljno razvijena motorika