Morava i Sava kritične za plovidbu, a ove načisto presušile: RHMZ upozorava da je većina reka u Srbiji na ivici opstanka
Tropske vreline i sušan period u Srbiji se nastavljaju, a vodostaji reka su u kontinuiranom opadanju. Iako plovidba za sada nije obustavljena, nadzor nad nivoima vode je pojačan. Zbog nedostatka padavina i visokih temperatura, čak 85 odsto reka je na biološkom minimumu, a pojedine su već potpuno presušile, upozorava Jelena Jerinić, šefica Odseka za hidrološke prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Sve duži i učestaliji periodi bez padavina, uz visoke temperature, doveli su do dramatičnog pada vodostaja u Srbiji. Prema rečima Jelene Jerinić, šefice Odseka za hidrološke prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), trenutno je čak 85 odsto reka u zemlji na biološkom minimumu, a neke su već u potpunosti presušile.
- Male reke u pojedinim krajevima već su presušile. Neke će tek presušiti, kao što je slučaj sa Jesenicom, a neke beleže novi istorijski minimum, poput Velike Morave kod Varvarina - navodi Jerinićeva.
Velike reke trenutno stabilne - Sava i Morava kritične za plovidbu
Prema rečima Jelene Jerinić iz RHMZ-a, vodostaji velikih reka u Srbiji su trenutno u granicama prihvatljivog, uprkos dugotrajnim sušnim periodima.
- Kada je reč o većim rekama, možemo biti relativno zadovoljni s obzirom na sve okolnosti. Vodostaji su u domenu srednje niskih do srednjih vrednosti, izuzev Velike Morave, koja je već nekoliko meseci na niskom nivou. Ono što je važno - plovidba nigde nije obustavljena - istakla je Jerinićeva.
Ipak, pojedine deonice i dalje predstavljaju kritične tačke za rečni saobraćaj, posebno za manja plovila.
- Kritična je Morava zbog malih plovila koja njom plove, kao i Sava uzvodno od Beograda, gde su plovidbeni nivoi izuzetno niski - naglasila je Jerinićeva.
Objašnjava da stabilnost vodostaja velikih reka u velikoj meri zavisi od dotoka iz inostranstva, odnosno od padavina u Evropi.
- Zahvaljujući padavinama na izvorištima velikih reka, trenutna situacija je relativno povoljna. Nigde nije obustavljena plovidba - dodaje ona.
Termoelektrane zavise od vodostaja, Đerdap u boljoj poziciji
Hidrološka situacija u Srbiji direktno utiče i na proizvodnju električne energije u hidroelektranama, posebno u letnjim mesecima kada je potrošnja visoka.
- Hidroelektrana Đerdap imala je korist od porasta vodostaja Dunava tokom prethodnih meseci, pa je trenutni protok oko 3.500 kubika u sekundi, što omogućava stabilnu proizvodnju struje - navela je Jelena Jerinić iz RHMZ-a.
Međutim, neke druge elektrane se suočavaju s izazovima.
- Za razliku od Đerdapa, hidroelektrane u Bajinoj Bašti i Zvorniku imaju problema, jer je vodostaj na Savi veoma nizak - upozorava Jerinićeva.
Bez većih padavina na vidiku
Iako je najavljena promena vremena, u narednim danima ne očekuju se značajnije padavine, upozoravaju iz RHMZ-a.
- Potreban nam je jak ciklon sa velikom količinom padavina, najmanje od 100 do 200 litara po metru kvadratnom, i to u kontinuitetu od nekoliko dana. Tek tada bi se mogli napuniti zemljišni rezervoari i pokrenuti oživljavanje slivova - objašnjava Jerinićeva.
Nadzor 24 sata dnevno
Sve hidrološke službe nalaze se na terenu i sprovode kontinuirano praćenje stanja na rekama, naglašavaju iz Zavoda.
- U ovakvim situacijama aktiviramo pojačan nadzor. Praćenje vodostaja traje 24 sata dnevno, a sve informacije se redovno razmenjuju između službi - zaključila je Jerinićeva.
Kurir.rs/ RTS