"OVO JE JOŠ JEDAN DOKAZ O NOVOM FENOMENU U JADRANU!" Stručnjak objašnjava najezdu ajkula u moru - šire se dramatični snimci, ovo je najveći primerak viđen dosad
Ribar koji je lovio tunu nedavno je u moru kod ostrva Žirja doživeo dramatičan susret sa ajkulom, koji je zabeležen kamerom mobilnog telefona.
Na snimku se vidi ajkula duga više od tri metra koja i dalje grize napola pojedenu tunu dok je ribar izvlači štapom, što je izazvalo veliku medijsku pažnju. Prema viđenom, reč je o odraslom primerku vrste poznate kao mako, ili plava ajkula, koja na sebi ima nekoliko udica od parangala, deo ribarske mreže i tragove povreda – što znači da joj ovo nije prvi susret sa ribarskom opremom. Takvi susreti najčešće kobno završe po ajkulu, ali ne i po čoveka, pa je ribareva izjava da je prizor bio „kao iz Ralja“ prilično preuveličana.
Mako sa snimka, koji vrlo agresivno napada plen na udici, u jednom trenutku je čak zagrizao brod, ali je odmah odustao od napada – to je njihov način da „testiraju“ nepoznate pojave u okruženju. Prema podacima ISAF-a (International Shark Attack File), od 1580. godine do danas u svetu je zabeleženo tek desetak napada mako ajkula na ljude, od čega je samo jedan bio smrtonosan. Dakle, statistički je verovatnije da će čovek nastradati od pčela, osa, stršljena, konja ili pasa nego od ajkule.
Mako je jedna od tridesetak vrsta ajkula koje žive u Jadranu i spada u tri vrste koje potencijalno mogu biti opasne po čoveka. Među te tri ubraja se i velika bela ajkula, koja je ovog leta viđena u Crnoj Gori, gde je ribar parangalom ulovio veoma mlad primerak. Srećom, odgovorni ribar ga je vratio u more – kao i mako, i velika bela je zaštićena vrsta koja ima ključnu ulogu u krhkom jadranskom i mediteranskom ekosistemu.
Takve sreće nije imao mladi primerak velike bele ajkule ulovljen pre dve godine kod Rogoznice u Hrvatskoj, kojeg su ribari prodali. Poslednji napad u Jadranu zabeležen je 2008. kod Visa, kada je ajkula ugrizla slovenskog ronioca za nogu – ali on tada nije bio plen, već je ajkulu privukla velika riba gof koju je ronilac imao vezanu za pojas. Da joj je čovek zaista bio na jelovniku, ronilac ne bi preživeo.
Iako mediji svaki susret s ajkulom u Jadranu predstavljaju kao dramatičan, njihovo prisustvo je zapravo dobar znak – pokazuje da nisu potpuno istrebljene i da još postoji nada za očuvanje jadranskog podmorja.
Dr. Branko Dragičević, viši asistent u Institutu za okeanografiju i ribarstvo u Splitu, navodi da se mako poslednjih godina ponovo pojavljuje u Jadranu.
– Nakon 30 godina bez viđenja, u poslednjih 5–6 godina zabeležili smo desetak primeraka. Na osnovu snimka ne mogu tačno da procenim veličinu, ali sigurno je da je ovo najveći primerak koji smo videli. To je dokaz da mako sve češće zalazi u Jadran. Ne znamo tačno zbog čega, ali moguće je da ribari danas više obraćaju pažnju i da je zbog kamera veća verovatnoća da se ovakvi susreti zabeleže. Povećala se i brojnost tune, kojom se bolje upravlja, a ona je vrlo hranljiva i atraktivna ajkulama, što se lepo vidi na ovom snimku. Kako tuna jača, tako i ajkule imaju više hrane, pa verovatno i njihova populacija raste – objašnjava Dragičević.
U prošlosti su ribari ajkule, kao i delfine i sredozemne medvedice, doživljavali kao konkurenciju, što je mnoge od tih vrsta gotovo dovelo do istrebljenja.
– U poslednjih stotinu godina brojnost velikih pelagičnih vrsta, poput velike bele i mako ajkule, smanjena je za 98–99 odsto. A upravo su vršni predatori ključni za ravnotežu ekosistema. Mako u Mediteranu, pa i u Jadranu, ima status ugrožene vrste i strogo je zaštićen. To znači da je nameran ulov ili ubijanje strogo kažnjivo – kaže morski biolog.
Mako je kosmopolitska vrsta i oduvek je bio prisutan u Jadranu.
– Ajkule su se razvijale zajedno sa svojim plenom više od pola milijarde godina, što znači da su prilagođene lovu na tune i morske sisare, a čovek nije deo njihovog prirodnog okruženja – zato nas ne doživljavaju kao plen. To, naravno, ne znači da ne mogu biti opasne, ali napadi su izuzetno retki. A i kada se dese, obično se radi o testiranju, strahu ili provokaciji. Ribari danas imaju ključnu ulogu u njihovom očuvanju, svest je podignuta i mogu da kažem da dobro sarađujemo – zaključuje Dragičević.
Kurir.rs/Jutarnji list