Konkurisala i dobila kuću: Ministar Krkobabić nam je promenio život, hvala mu na svemu!
U poslednjih nekoliko godina primećuje se zanimljiv trend, sve veći broj ljudi napušta gradski način života i seli se na selo. Umorni od buke, gužve i brzine svakodnevice, mnogi tragaju za mirom, prirodom i kvalitetnijim životom.
Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće koje sprovodi Ministarstvo za brigu o selu mnogima olakšava beg iz grada.
Tanja Paunović, samohrana majka, je jedna od onih koja je konkurisala i dobila kuću, a svoje iskustvo je ispričala za jutarnji program Kurir televizije.
- Do sada su se već slegli utisci jer je prošlo već godinu dana, pa mi je drago što ću podeliti sa gledaocima utiske koji su se već slegli. Moja tri sina i ja živimo u ne tako malom selu između Velike Plane i Požarevca. U ovom selu postoji škola, market, stanica, ali nije u rangu velikih sela, ali imamo sve. Mi nismo živeli u gradu, već smo u ovoj kući bili podstanari, a o odlasku u grad nikada nismo razmišljali. Međutim, ja sam medicinska sestra na 5 kilometara odavde, a moja deca su izabrala ovde život zbog škole i drugara. Čak i kada je bila mogućnost za stambeni kredit, nikada se za to nismo odlučili. Biramo ovakav život, konkurisali smo i hvala Ministarstvu za brigu o selu i ministru Krkobabiću na svemu, zaista nam je promenio život za ovih godinu dana.
Gosti u studiju Kurir televizije koji su pričali o pogodnostima života na selu u 2025. bili su prof.dr Ivan Arnautović, ekonomista, Zorica Mršević, sociološkinja, Miroslav Španović, pukonvik u penziji i vojnopolitički analitičar i Goran Gajić, novinar iz Minhena.
Arnautović je dao drugačiji pogled po pitanju života na selu, s obzirom na to da je dugo živeo u gradu, pa se odlučio na selo:
- Moj prelazak je bio takav da to prvobitno nije bio plan, već je ta kuća trebala da služi kao vikend varijanta. Međutim, kada čovek oseti neki mir i druge stvari koje pruža život sa strane teško mu mogu odoleti. Ljudi se sve više opredeljuju za takav život, deluje kao da smo prezasićeni ovim gužvama. Kada kažemo na selu, pričamo o nekom jeftinijem životu.
Mršević je iznela totalno suprotan stav:
- Kada bih se selila izabrala bih neki veliki svetski grad, Njujork, London ili Pariz. Ljudi kažu živi kako voliš, a ja bih baš ovako volela. Naravno da mi smeta gužva u gradu, ali sam dosta ograničila kretanje.
Španović živi na Fruškoj gori, pa je pričao kako to izgleda:
- Ministarstvo za brigu o selu je jedino ministarstvo koje je u svom imenu odredilo svoj cilj, a to je briga o selu, ali se brine o selu kako bi se ostvario generalni cilj. Život na selu je ogromna prednost, iza mene je voćnjak i ovo je Bogom dano. Ljudima u gradu je teško jer moraju tamo da žive, a najveća greška politike proteklih 70 godina jeste pokušaj da se selo urbanizuje i pokušaj da se ljudi sa sela nateraju za grad. Mi koji živimo na selu imamo veliku sreću, ovde je sve lepše, ljudi pričaju o svemu, a pravu politiku i pravu demokratiju možete pronaći samo na selu. Bog je odredio ovakav život, baš kakav je na selu.
Mršević se nadovezala, pa istakla kako njoj ovo izgleda:
- Upravo ta vrsta otuđenosti je benefit grada, zamislite da se svi poznajemo i da svako zadirkuje u vaš privatan život. Ja se veoma sigurno osećam kada zatvorim svoja vrata, pola komšiluka ni ne poznajem. Ono što mi na selu nikako ne bi odgovaralo jeste dosada, uvek isti prizor, isti ljudi, sve je usporeno. Grad je multifunkcionalan. U poslednje vreme se teže krećemo, ali smo navikli, imamo prijatelje svuda, pa se prilagođavamo nekakvim poluseoskim dimenzijama poput života u svom gradu ili opštini. Tačno je da smo zavisni da je samoposluga dobro snabdevena, da neko obezbedi struju i grejanje.
Gajić je otkrio kakva je situacija na zapadu kada je u pitanju život, ali i samo uređenje sela:
- Statistika pokazuje da postoji trend preseljenja iz urbanih gradskih sredina u neka druga područja. Nemci se trude da obezbede da ruralna područja funkcionišu nezavisno od infrastrukture i logistike. Činjenica jeste da najbogatiji ljudi u Nemačkoj ne živi u velikim gradovima, a kada pričamo o poljoprivredi, njihovo bogatstvo se meri po veličini poseda u ruralnom kraju. Uzrok toga je poljoprivredna proizvodnja koja je ovde neophodna, pa i sama država ima interes da se što više hrane proizvede u domaćem lancu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
ŽIVOT NA SELU POSLE GRADA: