GORE RUSKE NAFTNE RAFINERIJE! "Ukrajinska taktika na pragu da izazove krizu u Rusiji?!" (FOTO/VIDEO)
Dronovi su rano jutros pogodili ruske rafinerije nafte u Krasnodaru i Samari, izazvali veliki požar u Krasnodaru i veliku štetu na postrojenju u Sizranu, objavio je Kijev post.
Eksplozije su potresla Krasnodar oko 3:30 časova u subotu ujutru, a stanovnici su prijavili desetine detonacija i aktiviranje sistema protivvazdušne odbrane. Svedoci su rekli da su čuli dronove kako zuje iznad grada neposredno pre eksplozija, dok su korisnici društvenih mreža ubrzo prijavili požar u rafineriji.
Ruske vlasti su kasnije potvrdile da su ostaci napada drona oštetili tehnološki deo rafinerije u Krasnodaru, a požar se proširio na oko 300 kvadratnih metara. Radnici su evakuisani, a vatrogasci i službe hitne pomoći ubrzo su stigli na lice mesta. Nema prijavljenih žrtava.
U međuvremenu, ukrajinske snage su, prema izveštajima ukrajinskog Generalštaba, po drugi put napale rafineriju nafte u Sizranu, u Samarskoj oblasti. Postrojenje proizvodi benzin, dizel, mlazno gorivo, lož ulje i bitumen, a do avgusta 2025. godine prerađivalo je do 8,5 miliona tona godišnje.
Iako je ovo prilično jednostavna taktika, zadala je Rusima mnogo problema poslednjih dana. I ne na bojnom polju, gde takvi udari imaju sekundarni efekat (ako uopšte imaju ikakav efekat u ovom trenutku), u smislu sporijeg snabdevanja trupa gorivom, već Ukrajinci udaraju po svakodnevnom životu Rusa, kao i po zaradi od izvoza nafte.
Ova strategija je osmišljena da izvrši pritisak na Moskvu i pošalje poruku da Ukrajina i dalje ima prednost u mirovnim pregovorima koje predvodi američki predsednik Donald Tramp.
A scene sa ruskih benzinskih pumpi govore da ukrajinska taktika pokazuje uspeh.
Nestašica se najviše oseća u udaljenim regionima, uključujući Daleki istok, južnu Rusiju i anektirano poluostrvo Krim, gde su vozači primorani da pređu na skuplje vrste goriva zbog nedostatka običnog benzina.
Analitičari procenjuju da su nedavni ukrajinski napadi poremetili najmanje 17% ukupnih ruskih kapaciteta za rafiniranje, što je ekvivalentno 1,1 milionu barela dnevno. Između 2. i 24. avgusta, Ukrajina je izvršila najmanje desetak napada na rusku naftnu infrastrukturu, od kojih je većina pogodila objekte duž koridora Rjazan-Volgograd na jugozapadu zemlje.
„Ovo nije prva takva kriza“, rekao je Boris Aronštajn, nezavisni analitičar za naftu i gas. Međutim, dodao je da su napadi ukrajinskih dronova na rafinerije i skladišta učinili ovu krizu najtežom poslednjih godina.
„Napadi su masovni, koordinisani i ponavljajući; dolaze u talasima, a rafinerije jednostavno nemaju vremena da poprave štetu koju je izazvao prethodni napad pre nego što se dogodi sledeći“, objasnio je Aronštajn.
Ukrajinci su takođe prošle godine ciljali rafinerije, ali tada sa mnogo manjim intenzitetom.
Rusija je još uvek daleko od prave krize
„Još jedna važna razlika u odnosu na napade dronovima iz 2024. godine jeste to što je kampanja tada kulminirala u maju. Ove godine je počela u avgustu — periodu kada sistemski problemi na tržištu nafte tradicionalno dolaze do izražaja. Tada raste potražnja za benzinom: sezona je žetve, pa se povećava potražnja u poljoprivredi, a ljudi koriste automobile za odmore. Istovremeno, ponuda se smanjuje zbog redovnih godišnjih remontnih radova u rafinerijama“, piše The Moscow Times u svojoj analizi.
Ipak, Sergej Vakulenko, nezavisni energetski analitičar iz Nemačke, u članku za Moscow Times kaže da je Rusija još uvek daleko od krize.
„Trenutno, situacija izgleda izazovno, ali upravljivo. Većina rafinerija pogođenih ukrajinskim dronovima i dalje proizvodi benzin, iako u smanjenim količinama. Takođe je bilo moguće preusmeriti benzin iz nepogođenih regiona, a deo deficita je ublažen korišćenjem državnih rezervi.“
Rusija ima višak dizela, on je ključan za vojsku
Važno je napomenuti da mnoga ruska vozila i vojna oprema rade na dizel, a ne na benzin, i da Rusija ima višak dizela. Shodno tome, potpuna kriza goriva koja bi mogla da ugrozi funkcionisanje ekonomije - ili vojske - još je daleko“, piše on.
„Pored toga, godišnja proizvodnja benzina u Rusiji premašuje domaću potražnju i do 20 procenata, dok je proizvodnja dizela više nego dvostruko veća od potreba“, dodaje on.
„Međutim, ozbiljne nestašice mogle bi da primoraju vladu da preduzme radikalnije korake. Najjednostavnija opcija bi bila uklanjanje svih kontrola cena, što bi omogućilo tržištu da samo uravnoteži ponudu i potražnju — uključujući preusmeravanje goriva u regione pogođene deficitom.“
Iako bi ovo bilo efikasno, kratkoročno bi naštetilo običnim Rusima, posebno poljoprivrednicima, i protivi se sve dirižističkijim instinktima vlasti. Ali u vanrednim situacijama moguće je da se napravi izuzetak, baš kao što centralna banka sprovodi restriktivnu monetarnu politiku.
Druge opcije bi uključivale privremeno ublažavanje standarda za motorna goriva i dozvoljavanje mini-rafinerijama da prodaju goriva nižeg kvaliteta kao motorno gorivo. U najgorem slučaju, mera bi mogla da uključi i racionalizaciju benzina.
„Međutim, za sada ništa od toga nije na vidiku. Još je dug put pre nego što transportni, poljoprivredni i industrijski sektori — ili, što je najvažnije, vojska — dožive značajne nestašice goriva“, zaključuje Vakulenko.
(Kurir.rs/Kyiv post/The Moscow Times/Index.hr)