Napustila Luksemburg i vratila se u Ivanjicu: Anđela posle 6 godina donela odluku da se vrati korenima, a evo i zbog čega
Šest godina života u Luksemburgu naučile su Anđelu Milutinović iz Ivanjice disciplini i tačnosti, ali su je i podsetile koliko topline i bliskosti nosi svakodnevica u Srbiji. Posle iskustva u jednoj od najuređenijih evropskih zemalja, odlučila je da se vrati kući, tamo gde osmeh i spontana reč znače više od pravila i sistema.
Život u Luksemburgu, ističe Anđela za portal Srpski ugao, ostavio je trag koji će nositi celog života. Anđela Milutinović iz Ivanjice, student završne godine Poljoprivrednog fakulteta, odlučila je da se oproba u ugostiteljstvu i da izbliza oseti kako izgleda život u jednoj od najuređenijih zemalja Evrope.
- Radila sam u restoranu, okružena ljudima različitih nacionalnosti i kultura. Kroz taj posao naučila sam koliko disciplina, tačnost i posvećenost mogu da oblikuju svakodnevicu - ističe Anđela.
Danas se i dalje bavi ugostiteljstvom, ali na svom terenu u Srbiji, gde se oseća kao kod kuće među svojim ljudima.
Šest godina boravka u Luksemburgu pokazale su kako izgleda sistem u kojem sve funkcioniše.
- Javni prevoz je tačan u minut, ulice su čiste, ljudi uredni i posvećeni poslu. Grad odiše sigurnošću i tišinom, a društvo je organizovano tako da svakome pruži stabilnost - navela je ona.
Ipak, ono što se na početku činilo kao prednost, kasnije je postalo teret.
- Ta tišina vremenom mi je postala preglasna. Ljudi su korektni, ali distancirani. Razgovori se retko preliju u bliskost, a prijateljstva se grade sporo i uz oprez - ističe Anđela i dodaje:
- Nedostajala mi je ona srpska spontanost, kada neznanac u redu za hleb prozbori šalu, kada se komšija seti da pita kako si, kada se razgovor vodi više srcem nego pravilima.
Za Ivanjčanku Anđelu, poređenje dve zemlje jasno je:
- Luksemburg ima red, ali Srbija ima toplinu. Možda ovde svakodnevica ume da bude neuredna, a život izazovan, ali naša srdačnost i iskrenost daju posebnu vrednost.
Svojim rečima, dodaje da odluka nije bila teška.
- Zato sam se vratila. Moj dom je tamo gde osećam da pripadam, među ljudima koji žive otvorenog srca, gde se svaki osmeh računa i gde svaki dan nosi smisao, u zemlji koja, uprkos svim manama, ima dušu - zaključila je.
Kurir/ Srpski ugao