LEPI DŽO ČAK IZ AMERIKE DOŠAO DA VOLONTIRA U SRPSKOJ ŠTALI! Toliko mu se dopalo da želi ovde da čuva ovce! A domaćin kod kog je bio, tek ima priču za film VIDEO
"Prvi put sam u Srbiji i obožavam je! Ja sam iz Zapadne Virdžinije, u SAD, ima nas šestorica braće i sestra! A sad razmišljam da se ovde preselim jer je veoma... slobodno kad ti hrana na stolu potiče ili iz tvoje bašte ili od tvoje stoke", kaže Džo koji je čak iz Amerike zapucao u Srbiju da volontira u srpskoj štali.
Džo je tri meseca boravio u seoskom domaćinstvu kod domaćina Strainovića, koji se bavi organskom proizvodnjom, i upravo je tu naučio kako se gaje domaće životinje. Toliko mu se svidelo kod nas u Srbiji da razmišlja da se preseli ovde i napravi svoju farmu.
San mu je, veli, da jednog dana ima farmu ovaca!
- Bio sam ovde tri meseca i sad idem kući, kaže Džo koji je sve to ispričao za Jutjub kanal Izazovi avanturu.
Kako se Džo obreo u Srbiji i kod koga je bio
Amerikanac Džo tri meseca je proveo u domaćinstvu porodice Strainović, kod domaćina Srđana, koji se posle 25 godina u Frankfurtu, gde je imao građevinsku firmu sa 17 radnika, preselio u selo Lopatnicu, u okolini Kraljeva, na imanje svoje majke i svojih predaka.
Srđanova supruga je Iranka, živeli su urbani život, posedovali građevinsku firmu, a danas su farmeri koji dočekuju volontere iz celog sveta. Volonteri im pomažu u obavljanju seoskih poslova.
Kad ga pitaju kakav je život u Nemačkoj, gazda Srđan kaže:
- Novac je tu, život nije. Izgoriš od tog posla, moraš da budeš psihički medved... Ne viđaš decu u Nemačkoj, ne viđaš suprugu, mnogo se radi, stres, pare, sve imaš, ništa nemaš... Taj Zapad ti nekako sve da, a sve ti uzme... Srđan je oženjen suprugom Nasim, koja je poreklom Iranka koja se rodila u Španiji a odrasla u Nemačkoj.
Lepa Nasim izrodila je sa Srđanom dvoje dece - Milana i Minu i za svoje kršteno ime uzela je ime Jelena. Veli, dala joj kuma...
- Može na srpskom, engleskom, nemačkom, farsiju, nabraja Nasim sve jezike koje razume i govori.
I ona se seća kako im je izgledao život u Nemačkoj...
- Srđan je mnogo radio, ja sama s dvoje dece, mora mnogo da se radi da imaš pare... Bio je u haosu. Ovde živimo već tri i po godine i ovde mi je više kuća nego što mi je Nemačka bila 25 godina, kaže Nasim.
Srđan na imanju od nekoliko desetina hektara počinje da gradi bazene, smeštaj i restoran za domaći, seoski turizam sa domaćom hranom - za čist seljački život!
Sada drži buše, moravke, ovce, koze, sve naše stare autohtone rase i od toga njegova porodica sada živi - od gotovog proizvoda a za komšije, prijatelje uvek ima prase.
- Sejemo sve sami, ništa ne kupujemo, veli Srđan i dodaje da su sve njegove životinje na slobodi, slobodno se kreću, trčkaraju, pasu, kljucaju pa do gotovog proizvoda treba triput više vremena, ali je kvalitet 20 puta bolji. Ima, kaže, i dva konja - Skaja i Munju.
Koliko dnevno mora da radi
Srđan kaže da mora da se radi 3-4 sata dnevno efektivno, a ako radiš osam - još bolje! Kaže da je to za potrebe jednog domaćinstva dovoljno. Kod Srđana dolaze i volonteri iz celog sveta kako bi mu pomagali u seoskim poslovima.
Volonteri su stranci i Srbija im se dopada, priroda je lepa, komšije dobre, stalno se posećuju.
Mladi Volfgang iz Nemačke, koji je poreklom delom Nemac, Mađar i Rus kaže da je dosad obišao 10 zemalja ali da mu je Srbija najdraža i u našoj zemlji je već treći put jer mu se dopadaju i ljudi i hrana i kultura.
Gazda Srđan proizvodi sve sam - kulen, sudžuk, suvo meso, sir - kozji, kravlji i sve to prodaje uglavnom našim ljudima iz inostranstva, deo ide i u Španiju, ali i u Novi Sad, Beograd, Niš.... zatim Nemačka, Italija...
Nema zemlje iz koje mu volonteri nisu bili, a Švajcarci koji su tu bili kod njega molili su da im proda jedan komad zemlje da se iz Švajcarske presele u Srbiju.
A ono što strance najviše i začudi i osvoji jeste naš narod i komšije kod kojih svakog dana idu da posede, da piju kafu..
- A to je u svetu nemoguće, kaže Srđan i dodaje:
- Sad u Nemačkoj da pokucaš na vrata i da kažeš da si gladan, on će da pozove policiju.
Švajcarac koji se sa porodicom i dvoje mlađe od ukupno troje dece došao u srpsko selo da volontira kaže da se u Švajcarskoj živi s puno stresa i da mora da se radi puno i stalno.
- A ja više volim da imam više vremena nego para, kaže Švajcarac čija se deca druže sa Srđanovom dok su svi tu zajedno u Srbiji.
Strainovići za Amerikanca Džoa imaju samo reči hvale, mlad, dobar, vredan dečko, tri meseca je bio kod njih, radili su zajedno barabar u štali, na njivi, na imanju...
- Mnogo će mi nedostajati, kaže Srđanova supruga i dodaje da je život u Lopatnici dobar jer je porodica svaki dan na okupu a deca znaju da su im majka i otac tu.
Rastanci s volonterima porodici teško padaju, posebno kad se sklope dobri ljudi, jer rade zajedno, jedu zajedno...
- To mu prosto dođe kao familija, kaže Srđan.
Kako se Džo provodio u Srbiji
Kurir.rs/Youtube printscreen Izazovi avanturu
