Šotra im obezbedio karijeru, a oni se nisu udostojili da mu dođu na komemoraciju: Ovim glumcima je reditelj davao važne uloge
Na komemoraciji legendarnom reditelju Zdravku Šotri, koja je okupila porodicu, prijatelje i kolege, jasno se pokazalo koliko je njegova veličina kao umetnika bila potcenjena od strane mlađih glumaca. Iako je Šotra stvorio stotine karijera i otvorio vrata mnogim mladim talentima, od njih su došli samo Ljubomir Bulajić i Svetlana Bojković, dok su mnogi drugi, koji danas uživaju popularnost zahvaljujući njegovim projektima, izostali.
Bulajić je u svom emotivnom govoru istakao koliko mu je značila uloga na početku karijere koju mu je poverio Šotra.
- Upoznao sam ga kao mlad glumac. Bilo je malo drugačije vreme, a svaka velika uloga bila je dragocena. Šotra je radio brzo i intenzivno — to je bio pravi dril za mladog glumca. I nikada me nije zaboravio. Kada je trebalo da igram u ‘Aleksandru od Jugoslavije’, sedam dana pre snimanja me zove i kaže – ti igraš. To su trenuci koje ne zaboravljaš - rekao je glumac.
Pogledajte u galeriji ko je sve prisustvovao komemoraciji:
Pored Bulajića govorili su i rediteljka Ana Marija Rossi, dramska umetnica Svetlana Bojković, kao i reditelj Goran Marković.
Velikani u ostvarenjima koje je režirao
Da bi trajno zabeležio svoj uticaj, Šotra je za života objavio knjigu „Mojih 500 glumaca“ u izdanju „Službenog glasnika“ i RTS-a. U ovom luksuznom izdanju reditelj je evocirao sećanja na glumce koji su učinili njegov život i karijeru živopisnim, od velikana prošlih generacija do mladih talenata koje je sam stvorio.
"Glumci… glumci… Bože, šta ih je… Na ovim slikama nije ni trećina onih koji su ispunjavali moj život. Za ovih šezdesetak godina prošle su kraj mene, smenjujući se, mnoge generacije glumaca, jedne umirale, a rađale se nove. Čete glumaca… Od tih 500 pobrojanih u knjizi, stigao sam da napišem sećanje za njih stotinak. Za samo sećanje na te glumce, sa kojima sam radio u prvih 65 godina mog rediteljskog rada, nije mi trebala nikakva pomoć“, piše Šotra.
Velimir Subotić, Jelena Trajković, Danica Stojković, Žiža Mažar, Franjo Majetić, Mija Aleksić, Tomo Kuruzović, Vlasta Velisavljević, Ružica Sokić, Olivera (Katarina) Petrović, Ljuba Tadić, Zoran Radmilović… samo su neki od velikana koji su zasijali u filmskim ostvarenjima koje je režirao.
Slavni reditelj u svojoj biografiji nije izostavio ni glumce mlađe generacije koji su posle njegovih filmova stekli veliku popularnost. Među onima koje je Šotra stvorio se izdvajaju Katarina Radivojević, Ivan Bosiljčić, Vojin Ćetković, Sloboda Mićalović, Nataša Ninković, Marija Vicković, Ljubomir Bulajić, Miloš Biković, Tamara Aleksić, Nataša Tapušković, Dragan Mićanović, Aleksandar Radojičić i mnogi drugi.
Međutim, glumci mlađe generacije ipak nisu došli da ispoštuju reditelja na njegovoj komemoraciji.
U galeriji ispod pogledajte ko je sve prisustvovao njegovom ispraćaju za kremaciju.
Sećanje
Zdravko Šotra preminuo je 8. oktobra u 93. godini života. Ispraćaj za kremaciju održan je 11. oktobra na Novom groblju u Beogradu.
Rođen 14. februara 1933. godine u hercegovačkom selu Kozice kod Stoca, Šotra je već kao mladić pokazao interesovanje za umetnost. Diplomirao je režiju 1954. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Vjekoslava Afrića.
Profesionalni put započeo je na Televiziji Beograd, gde je radio od samog osnivanja 1958. pa sve do 2001. godine. Upravo tamo potpisao je kultni šou program Obraz uz obraz, koji su , a koji je tokom sedamdesetih godina bio jedan od najgledanijih televizijskih formata u tadašnjoj Jugoslaviji.
Tokom decenija stvaralaštva Šotra je snimio niz žanrovski raznovrsnih filmova. Izdvajaju se ratna drama Igmanski marš (1983), politički nabijen film Braća po materi (1988), istorijski spektakl Boj na Kosovu (1989), tinejdžerski klasik Lajanje na zvezde (1998) i krimi-komedija Pljačka trećeg rajha (2004).
Pogledajte u galeriji fotografije iz kultnih ostvarenja Zdravka Šotre:
Među njegovim najvećim ostvarenjima posebno mesto zauzima književna adaptacija dela Stevana Sremca Zona Zamfirova (2002), koja je postala najgledaniji domaći film svih vremena, sa čak 1.200.000 gledalaca u bioskopima. Ovaj rekord i dalje predstavlja značajnu prekretnicu u istoriji srpske kinematografije.
Video: In memoriam Zdravko Šotra