"Kažu mi da mi se u očima vidi da sam zlobna žena" Ovo su najbizarniji natpisi na nadgrobnim spomenicima u Srbiji! Ima i pesme iz čuvenog filma, ljudi ne veruju
Iako se od nadgrobnih spomenika očekuju tišina, pijetet i kratke poruke tuge, mnogi grobovi širom Srbije svedoče o sasvim drugačijem fenomenu.
Na njima se mogu pročitati neobični, potresni, ali i duhoviti natpisi - ispovesti, optužbe, ironija i gorak humor uklesani u kamen kao poslednji pokušaj da se ispriča sopstvena istina.
Jedna od fotografija koja se godinama širi društvenim mrežama prikazuje grob na kojem je, umesto klasičnog epitafa, uklesana duga i mučna životna ispovest.
Pokojnik navodi da bi, kako piše, "bolje prošao da je odgajio dva kera", jer bi ga, za razliku od sinova, "branili kuću i njega celog života".
"Da sam odgajio dva kera branili bi kuću i mene celog života. Sina Janka školovao sam na fakultetu. Sina Jovana za TV tehničara. Placeve i zgrade sam im sredio. U sudu me osudili da sam poludeo i da se lišavam svih prava i prava glasanja. U bolnici su tražili da me pošalju u ludnicu u Padinsku Skelu. Traže moju razrušenu i nedorađenu kuću. Mene izgone iz kuće u starački dom u Šabac, 48 puta dovodili su miliciju sa komšijama. Napadali me sikirom, nožem, lopatom i pesnicama. Trovali me 10 puta", piše na ovom neobičnom nadgrobnom spomeniku.
Sličnu gorčinu nosi i jednostavan, ali snažan natpis na drugom spomeniku:
"Izneveren
Prevaren
Opljačkan
Ostavljen".
Posebno emotivan primer je ispovest žene koja je decenijama živela i radila u Nemačkoj, tugujući za domovinom i porodicom.
Na svom spomeniku ona piše da je, po povratku u Srbiju, doživela da je najbliži optuže da ih mrzi i da je "zlobna žena", te da zbog toga sama podiže sebi spomenik.
"36 godina u Nemačkoj puno radila, tugovala, plakala za domovinu, familiju, za svoje koje sam više volela od sebe. Danas 3 godine u domovinu, ti za koje sam živela kažu da ih mrzim, da sam zlobna žena, to se vidi po mojim očima. Zato dižem sada spomenik, jer oni nisu dužni da takvoj ženi prave spomenik koja im nanela toliko zla i pored svega voleću ih i kad budem umrla. Goca".
Ima i natpisa koji, uprkos smrti, nose notu humora i ironije. Na jednom spomeniku piše:
Spomen podižu:
"Sinovi Drago i Pero - sa njenim parama".
Kratko, duhovito i bez zadrške, ovaj epitaf nasmeje prolaznika, ali i otkriva porodične odnose kojima ni smrt nije bila prepreka za šalu na sopstveni račun.
Ima i onih romantičnih.
Tako se na jednom grobu može pročitati fonetski ispisan tekst čuvene pesme "My Heart Will Go On" iz filma "Titanik" uklesan na srpsko-slavenski način, red po red, kao večni dokaz ljubavi, ali i želje da se emocija izrazi onako kako se zna i ume.
Tu je i citat starog hita "Nisam te se nagledao".
"Nisam te se nagledao,
Nisam te se naljubio,
Tako brzo sve je prošlo,
Ja sam tebe izgubio".
Među najšokantnijim primerima su i oni koji otvoreno imenuju krivca za smrt. Na spomeniku jednog Milosava precizno je navedeno ime čoveka koji ga je, kako piše, usmrtio automobilom, uz dodatak psovke i kletve - nešto što se retko viđa na mestu koje bi trebalo da simbolizuje mir.
Ovi natpisi, koliko god bili neobični ili neprimereni, svedoče o potrebi ljudi da ostave trag, da se čuje njihova verzija priče i da se ne ode u tišini. Groblja tako postaju ne samo mesta tuge, već i svojevrsne hronike života, odnosa, razočaranja i humora - uklesane u kamen, zauvek.