Balkancu preminuo otac, a onda saznao šta mu je ostavio u nasledstvo: "Imam ih stotinu, a neke vredi i po 120.000€! Već me kontaktirao kabinet predsednika"
Ljudi sa Balkana su veoma skloni nasleđivanju. Od nekretnina i novca, do predmeta koji imaju sentimentalnu vrednost, mnogo toga se generacijama prenosi u okviru porodice.
Mnogi tako, na primer, žive u nekretninama čiji su vlasnici bili njihovi roditelji ili čak bake i deke.
Osim stanova i kuća, neretko se nasleđuju i druge materijalne stvari koje na prvi pogled ne deluju posebno vredno - ali samo na prvi pogled.
Takvo nasledstvo dobio je i jedan Hrvat nakon smrti oca. Detaljno objasnivši o čemu se radi, ostavio je na Reditu pitanje: "Koje vredne stvari/dragocenosti se isplati skupljati?".
A onda dodao:
"Moj tata je ceo život skupljao umetničke slike i skulpture", napisao je.
Dodaje da se radi o oko stotinu slika, a da mu je procenitelj rekao da tri dela vrede između 100 i 120 hiljada evra po komadu.
"Od Bukovca su, iz Ureda predsednika su mi već slali ponude", naveo je, uz napomenu da su za preostalih devedesetak slika procene od deset do dvadeset hiljada evra po slici, ali da u takve procene sumnja.
Zaključuje da se jasno vidi kako je većinu umetničkih dela "pojelo vreme", osim samog vrha kolekcije, i postavlja pitanje:
"Postoji li danas nešto u šta se isplati ulagati, a da nisu fondovi ili ETF-ovi?. Da li su to možda NFT-jevi?".
"Lik samo došao da se pohvali"
Na njegovu objavu se brzo javio jedan forumaš koji je napisao:
"Lik je došao da se pohvali da ima Bukovca. Koja njegova dela imaš?"
Drugi komentator se nadovezuje čistim humorom:
"Posrnula devica sa velikim si*ama".
Treći kratko ubacuje:
"Lehman Brothers - Risk Management."
Autor objave odgovara da ni sam ne zna nazive slika.
"Ne znam imena. Sve slike su u ateljeu u Đakovu, u sredu idem tamo pa ću ih objaviti na nekom drugom subreditu."
"A, kakva legenda od starog"
Jedan redditor mu tada poručuje:
"A, kakva legenda od starog."
U raspravu se uključuje i jedna devojka sa sasvim konkretnim savetom:
"Ja bih to odmah prodala predsedniku i kupila kuću."
Na to drugi korisnik odgovara:
"Ako ima tri Bukovca, ima i kuću već."
"Vreme takvog skupljanja je prošlo"
Neki korisnici Redita smatraju da je vreme takvog skupljanja prošlo:
"Nekad je to imalo smisla jer su ljudi radili iz zadovoljstva i nije se znalo da će vredeti. Danas za sve što ima ikakvu šansu rasta imaš profesionalne skupljače. Skuplja se sve, od patika do Pokemon kartica."
Autor objave se s tim delom slaže:
"Mislim da je kultura vrednosti pojela umetnost."
Na samom kraju rasprave pojavljuje se i klasičan savet:
"Nekretnine. Poljoprivredno zemljište za koje znaš da će postati građevinsko."
Cela rasprava završava bez jasnog odgovora, ali sa jasnim utiskom da današnje skupljanje vrednosti retko ima romantiku kakvu je imalo nekada, a sve češće izgleda kao kombinacija kalkulacije, špekulacije i dobre doze sarkazma.
Ko je Vlaho Bukovac
Vlaho Bukovac (1855 - 1922) bio je jedan od najznačajnijih slikara na prelazu iz akademizma u modernu u jugoistočnoj Evropi.
Rođen u Cavtatu u Hrvatskoj kao Biagio Faggioni, Bukovac je tokom života izgradio zavidnu međunarodnu karijeru, izlažući u najvažnijim umetničkim centrima svog vremena, među kojima se izdvajaju Pariz, Beč i Prag.
Nakon detinjstva provedenog van rodnog kraja, školovao se na prestižnoj pariskoj École des Beaux-Arts, gde je stekao temeljno akademsko obrazovanje.
Boravak u Parizu snažno je uticao na njegov umetnički razvoj - realistički crtež, izražajan kolorit i interesovanje za svetlo postali su ključne odlike njegovog slikarskog izraza. Njegovi portreti i žanr-scene doneli su mu priznanja i ugled u umetničkim krugovima.
Po povratku u srednjoevropski prostor krajem 19. veka, Bukovac se aktivno uključio u umetnički život i zalagao za modernizaciju likovnog izraza.
Bio je pokretačka snaga okupljanja mladih umetnika i zalagao se za slobodniji pristup slikarstvu, oslobođen strogih akademskih pravila. Njegov uticaj vidljiv je u jačanju kolorita i individualnog izraza čitave jedne generacije.
Njegov opus obuhvata portrete, istorijske kompozicije, aktove i pejzaže. Posebno mesto zauzimaju prizori mediteranskog pejzaža i svetla, inspirisani rodnim Cavtatom, motivom kome se vraćao tokom celog života.
Poslednje godine proveo je u Pragu, gde je delovao kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti i ostvario snažan pedagoški uticaj. Vlaho Bukovac danas se smatra jednim od ključnih slikara evropske moderne na prelazu vekova, a njegova dela nalaze se u brojnim muzejima i galerijama.
(Kurir.rs/Dnevno.hr)