"Da sednu pored nas, većina bi se sklonila, a oni bi i poslednje podelili s nama": Merima i Milan beskućnicima vraćaju dostojanstvo i osmeh na lice FOTO
Vreme praznika je vreme darivanja i davanja, koji obogaćuju dušu. Ipak, postoje oni koji to čine tokom cele godine - tiho i bez pompe. U Verskom dobrotvornom starateljstvu (VDS), volonteri nesebično pomažu svakog dana sa željom da beskućnicima vrate dostojanstvo i pokažu plemenitost, ali i da im daju osećaj da nisu zaboravljeni!
Njihova humanost ne poznaje praznike, ona traje u svakom susretu, osmehu i ispričanoj priči. Dok se mnogi često okreću sebi, volonteri VDS Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke biraju da se okrenu drugima.
Zahvaljujući VDS i njihovim brojnim volonterima, svakog dana i do 2.000 gladnih usta bude nahranjeno. Tu dolaze po čistu odeću, novu frizuru, da se okupaju. Oni koji su silom prilika ostali na ulici, ali i najugroženiji siromašni, ovde mogu obaviti lekarski pregled, pregled kod zubara, razgovarati sa psiholozima, psihijatrima i pravnicima, i sve to besplatno.
Humanost na delu
Volonteri ove crkvene organizacije poklanjaju ono najvrednije što imaju, svoje vreme, znanje i pažnju, verujući da humanost počinje tamo gde drugi odustaju.
Stomatološkinja dr Merima Popović već godinu dana volontira u VDS u Francuskoj ulici u Beogradu. Došla je da donese peškire, posteljinu i garderobu za ugrožene, a kada su u VDS čuli da je stomatolog, pitali su je da li bi se pridružila njihovom radu.
- Pre toga je usledio emotivni šok. Pogrešila sam vrata i naletela na gomilu ljudi koji čekaju ručak. Jedan se nudio da pomogne sa kesama, drugi je govorio da sam pogrešila vrata. To su ljudi koje je život gurnuo na samu ivicu, beskućnici, višedetne porodice, ljudi lošeg materijalnog stanja - priča nam dr Popović i nastavlja:
- Taj stomatološki pregled nije samo pregled usta i zuba nego je susret sa jednom teškom životnom pričom, ali ujedno i ogromnom snagom da se krene iz početka. Iza svake životne priče stoji čovek, a ne problem. Zato sam tu, da budem svedok na njihovom putu borbe i mala podrška da ne ostanu sami.
Kaže da kući nikada nije otišla totalno rasterećena.
- Svaka priča koju sretnem u VDS jeste posebna i često teška, od ljudi pogođenih ratom, gubitkom porodice ili životom u dezintegrisanim porodicama, do onih koji odrastaju u siromaštvu, sa drogom ili nasiljem oko sebe. Ipak, uprkos svemu, mnogi pokazuju volju za životom i nastoje koliko mogu da pomognu sebi i drugima, a naš zadatak je da im pružimo podršku kroz hranu, odeću, lekarsku pomoć i sve što je u našoj moći. Oni su ovde uvek dobrodošli - naglasila je ona.
Tragične priče
Tu je i frizer Milan Petrić iz Novog Sada, koji već četiri godine svakog petka dolazi da beskućnicima i najugroženijima pokloni urednu frizuru i trenutke pažnje.
- U početku su ti kontakti bili pomalo teški i iscrpljujući dok se prosto čovek ne navikne - kaže nam Milan i seća se priča koje su ga najviše dotakle:
- Sin je zvao oca i samo rekao da želi da se oprosti, njegov otac mi je rekao da je znao da će sin da izvrši samoubistvo, a sledeće što je čuo bio je jak udarac... Ta priča i priča čoveka kojeg je sin izbacio iz kuće. Pričao mi je kako svaki dan sedi na ulici i prosi, a njegov sin sa druge strane prolazi i prosto se ne javi. Te dve priče su baš tragične.
General
Bio je životinja, a sada duša od čoveka
Prisetio se Milan i jednog čoveka koji je za sebe govorio da je general. Upoznao ga je kada je tek počeo da dolazi, kada je bio u paklu alkoholizma, a susretao se sa njim i kada se rešio tog demona.
- To je preobraženje. Njegovo ponašanje bilo je ravno životinjskom, a sada je duša od čoveka. Neverovatno do koje granice čovek može da postane "nakazan" i do koje granice može da zasija.
Milan, koji iz Novog Sada dolazi svakog petka vozom, a potom i biciklom do VDS, kaže da primećuje koliko je muškarcima koji su ostali bez krova nad glavom važno da im brada bude uredna. Znači im i razgovor.
- Čini mi se nekad da im je više stalo da budu obrijani nego da li će pojesti obrok. To je moj doživljaj. Mislim da im znači i taj osećaj da nisu apsolutno zaboravljeni. Kada bi oni seli pored nas na klupu, većina nas bi se skonila, a mi da sednemo pored njih, oni bi to poslednje njihovo podelili s nama. Mi smo ti koji bi trebalo da se preispitamo - naglasio je nasmejani Milan.
Dok sređuje bradu jednom korisniku, kaže nam da ga je volonitranje u VDS preobrazilo.