HRANIM SE U CRKVENOJ KUHINJI, A DA NIJE BILO ŠABANA ŽIVEO BIH NA ULICI! Bivši bubnjar legendarnog pevača otvorio dušu za Kurir!

Svirao sam osam godina bubnjeve po kafanama s legendarnim Šabanom Šaulićem, a sada sam tu gde jesam, imao sam povredu oka i sprečen sam da radim. Da nemam obrok u crkvenoj kuhinji, bio bih gladan, priča za Kurir Saša Imerović, zvani Bata (54)!

Ekipa Kurira ga je zatekla u crkvenoj kuhinji pri Verskom dobrotvornom starateljstvu, čiji je koordinator episkop toplički Petar Bogdanović, gde bude podeljeno čak 2.000 obroka dnevno (nije broj korisnika, već obroka prim. aut.). Jedan od korisnika crkvene kuhinje je i nekadašnji bubnjar, kolega pokojnog pevača Šabana Šaulića,

Inače, tamo po obrok ne dolaze samo beskućnici, dolaze i ljudi koji su stambeno obezbeđeni, ali imaju mala primanja i nemaju za hranu. Dolaze i oni koji su se zadužili kreditima i ne ostaje im za obrok, dolaze i oni koji plaćaju kiriju, a nemaju dovoljno novca da sebi nešto skuvaju. U prostorijama narodne kuhinje oni su svi jednaki, a ono što je najbitnije, dočekani su toplom dobrodošlicom.

Saša Imerović, zvani Bata, kaže nam da je korisnik crkvene kuhinje oko pet godina.

- Radio sam i u "Obući Beograd" 22 godine i četiri meseca, međutim, imao sam povredu oka na radnom mestu i dobijam novčanu pomoć od države za telesno oštećenje. Oko sam operisao u KBC "Zvezdara" 2009. godine. Ranije sam kao pomoć dobijao 15.000, a sada imam 22.000 dinara. Osam godina sam svirao sa Šabanom po kafanama, a da nisam poslušao njegov savet, možda sada ne bih imao ni krov nad glavom - priča nam Imerović.

Dodaje da je stambeno obezbeđen i to samo zato što mu je pevač dao savet zlata vredan.

- Šaban mi je rekao: "Sine, nemoj da dozvoliš da budeš na ulici, imaš pare, kupi stan". Tako sam kupio jednu garsonjeru kod Kalenić pijace. Lepo sam zarađivao, lepo sam živeo od muzike, ali to je bilo drugo vreme. Da sam znao da ću da padnem, ja bih seo. Bubnjeve više ne sviram, nemam dovoljno novca i hranim se ovde, hvala bogu, nikome nisam dužan. Zahvalan sam volonterima Verskog dobrotvornog starateljstva i da zahvalim ocu Vladi i Vasi, koji se bore za nas. Da nema crkvene kuhinje, mnogi bi ostali gladni, pa i ja - zahvalan je Imerović.

Brojka

2.000 obroka dnevno podeli Versko dobrotvorno starateljstvo

Crkvena kuhinja je okrenuta svima onima koji su ugroženi, bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo kakvu drugu pripadnost, jedino što je potrebno da ljudi urade kako bi ostvarili pravo na obrok jeste da dođu, da kažu da su gladni, da žele da ručaju, dakle ne postoji uslov, a nije potrebna ni lična karta.

Opsežna pomoć crkve

Od doma zdravlja, preko frizera do besplatnog letovanja

Sveštenik Branislav Jocić, službenik Verskog dobrotvornog starateljstva, kaže za Kurir da VDS ima i brojne druge aktivnosti.

- Pomažemo porodicama koje imaju četvoro dece i više, ta pomoć nije sistematizovana nego se prilagođava potrebi porodice - ako je potreban školski pribor, pomažemo u školskom priboru, ako treba obuća, onda obuća, hrana, higijenski paketi, besplatno letovanje. Na spisku imamo 120 porodica koje imaju četvoro dece i više. Pomažemo i samohrane roditelje. VDS ima i crkveni dom zdravlja, gde korisnici imaju brojne zdravstvene usluge, tu su razne specijalnosti, od lekara opšte prakse, interniste, stomatologa, neuropsihijatra... Potrebno je samo da zakažu pregled. Isto tako imamo i pravno savetovalište, gde pravnici i advokati pružaju besplatno pravne savete. Korisnici se svakog petka ovde mogu okupati, promeniti garderobu i ošišati se i obrijati, a utorkom imamo i apoteku gde obezbeđujemo lekove za korisnike koji imaju lekarski izveštaj i sve je besplatno - priča Jocić.

Pitali smo ga da izdvoji nešto što pamti tokom rada u VDS:

- Pre dve godine je čovek koji se godinama hranio kod nas došao da časti. Dobio je prvu penziju. On je pre tri-četiri godine dobio otkaz, pre penzije nije mogao da se zaposli i došlo je do toga da mora da se hrani u crkvenoj kuhinji. Kad je dobio prvu penziju, častio je sve ove.

Ovde smo zatekli i Tomislava Gajića, penzionera s Voždovca.

- Korisnik crkvene kuhinje sam nepunih godinu dana, imam gde da živim, imam garsonjeru od moje pokojne supruge. Ona se mlada upokojila, imam penziju koja iznosi 21.000 dinara. Nemam dovoljno novca za sve i ovo mi mnogo znači, ovo je velika pomoć! - rekao nam je Gajić.

Akcija

Nahrani gladnog

Nedavno je VDS pokrenuo kampanju "Nahrani gladnog - pošalji poruku" pomoću koje možete da donirate jednokratnu pomoć korisnicima tako što ćete ukucati broj 200 i poslati na 2844, čime ćete donirati 200 dinara, odnosno jedan obrok za korisnike. Pored toga, možete da postanete i mesečni dobrotvori tako što ćete poruku sa sadrajem 500 poslati na 2844, cena poruke je 500 dinara (samo za mts mrežu). Više informacija građani mogu naći na sajtu www.starateljstvo.rs, kao i na društvenim mrežama vds_beograd.

Kurir.rs/ Mina Branković