ŠOK STUDIJA: Ova kafa smanjuje rizik od demencije - naučnici pratili 130.000 ljudi 43 godine!
Redovno ispijanje kafe sa kofeinom moglo bi biti povezano sa manjim rizikom od demencije i boljim kognitivnim funkcijama, pokazuje veliko dugogodišnje istraživanje sprovedeno u SAD na više od 131.000 ispitanika.
U prospektivnoj kohortnoj studiji, koja je obuhvatila učesnike iz dve velike baze podataka – Nurses’ Health Study (NHS) i Health Professionals Follow-up Study (HPFS) – naučnici su pratili navike u ishrani i zdravstveno stanje ispitanika u periodu do 43 godine. Tokom praćenja zabeleženo je 11.033 slučaja demencije.
Manji rizik uz veću konzumaciju kafe sa kofeinom
Rezultati pokazuju da je veći unos kafe sa kofeinom značajno povezan sa nižim rizikom od demencije. U poređenju sa osobama koje su pile najmanje kafe, oni u grupi sa najvišim unosom imali su 141 slučaj demencije na 100.000 osoba-godina, naspram 330 u grupi sa najnižim unosom.
Statistička analiza pokazala je da je rizik od demencije u grupi sa najvećim unosom bio manji za 18 odsto.
Istovremeno, ispitanici koji su pili više kafe sa kofeinom ređe su prijavljivali subjektivni kognitivni pad – odnosno sopstveni osećaj pogoršanja pamćenja i koncentracije (7,8% u odnosu na 9,5%).
U okviru NHS kohorte, gde su rađeni i objektivni kognitivni testovi telefonskim putem, veći unos kofeinske kafe bio je povezan i sa nešto boljim rezultatima na testu kognitivnog statusa (TICS). Iako su razlike bile statistički male, trend je išao u korist onih koji su pili više kafe.
Bez značajne veze sa bezkofeinskom kafom
Za razliku od kafe sa kofeinom, bezkofeinska kafa nije pokazala značajnu povezanost sa manjim rizikom od demencije niti sa boljim kognitivnim performansama.
Sličan zaštitni obrazac kao kod kofeinske kafe uočen je i kod konzumacije čaja.
Najizraženiji efekat pri umerenoj konzumaciji
Analiza odnosa doze i efekta pokazala je nelinearnu povezanost – najveća korist primećena je kod umerenog unosa, odnosno oko dve do tri šolje kafe sa kofeinom dnevno ili jedne do dve šolje čaja.
Veći unos od toga nije donosio proporcionalno veću korist, što ukazuje na mogućnost postojanja optimalnog nivoa konzumacije.
Zašto bi kofein mogao da štiti mozak?
Autori podsećaju da kafa sadrži bioaktivna jedinjenja poput kofeina i polifenola, koja mogu imati neuroprotektivno dejstvo kroz smanjenje oksidativnog stresa i neuroinflamacije. Eksperimentalne studije sugerišu da hronična izloženost kofeinu može uticati na procese povezane sa Alchajmerovom bolešću, uključujući taloženje amiloida i tau proteina.
Kofein se takođe dovodi u vezu sa boljom osetljivošću na insulin i boljom funkcijom krvnih sudova, što su faktori koji mogu doprineti očuvanju kognitivnih funkcija.
Ograničenja i značaj nalaza
Iako je reč o opservacionoj studiji, sa dugim periodom praćenja i višestrukim merenjima unosa hrane, autori naglašavaju da se ne može govoriti o uzročno-posledičnoj vezi. Takođe, ispitanici su uglavnom bili zdravstveni radnici, što može ograničiti primenu rezultata na širu populaciju.
Ipak, s obzirom na to da Alchajmerova bolest trenutno pogađa više od šest miliona ljudi u SAD, a očekuje se da će se taj broj do 2050. gotovo udvostručiti, rezultati ukazuju na potencijalnu ulogu ishrane kao modifikabilnog faktora rizika.
Zaključak istraživača je jasan: veća konzumacija kafe sa kofeinom i čaja povezana je sa manjim rizikom od demencije i nešto boljim kognitivnim funkcijama, pri čemu se najveća korist beleži kod umerenog unosa, necedeno je u studiji objavljenoj na naučnom portalu JAMA.