Srbi preko groba stavljaju stolnjake, donose pečenje i tanjir za pokojnika, a onda... Jedna stvar je baš bizarna: Sveštenik otkrio šta treba doneti na grob
Zimske zadušnice padaju u subotu 14. februara kada vernici obeležavaju i Svetog Trifuna. Zadušnice su u Srpskoj pravoslavnoj crkvi dani posvećeni molitvenom sećanju na upokojene i uvek se obeležavaju subotom, koja u pravoslavnoj tradiciji ima posebno mesto kao dan pomena mrtvih. Njihov datum je pokretan i zavisi od liturgijskog ciklusa, zbog čega se povremeno dešava da se poklope sa praznicima koji imaju fiksni datum u crkvenom kalendaru.
U pojedinim ruralnim sredinama neki meštani i dalje na groblje iznose hranu i piće jer praktikuju običaje koji postoje od davnina. Međutim, sveštenici savetuju da je na grob dovoljno doći sa pšenicom, cvećem i svećom jer se smatra da plamen sveće osvetljava put pokojnima do narednih Zadušnica, dok molitva isceljuje njihovu dušu.
I pored toga domaćice na jugu i ostalim manjim sredinama dan pre Zadušnica pripremaju brdo hrane koju nose na grob predaka.
- Priprema se maltene sve od sitnih kolača ili torte do pečenja, roštilja, predjela, sarmi, punjenih paprika, pita i kiflica, rakije, vina, sokova i kafe. Kako ljudi imaju sve manje vremena za spremanje hrane mnogi od njih poruče spremljeno, ali sve to donesu na grob. U nekim krajevima običaj je i da se celo pečeno pile iznese na grob - priča nam Vlasotinčanka D. Đ i dodaje:
- Preko groba se stavi stolnjak, neki donose i čaše i tanjire da bi se jelo. Hrana ne sme da se odbije, jer se veruje da će se pokojnik naljutiti. Jedan tanjir sa priborom se stavlja i za pokojnika. Sveštenik preko groba prosipa crno vino, pročita molitvu za pokojnika, a za uzvrat mnogi domaćini mu daju novac. Ko koliko ima, to bude od sto do 1.000 dinara. Mnogi sveštenici odbijaju da uzmu, ali im ljudi silom stave u džep. Nude im čak i hranu pa im upakuju u kese da ponese kući. Mislim da ovo ima samo ovde u našim krajevima na jugu.
Šta kažu sveštenici
Sveštenici su u više navrata upozoravali da iznošenje hrane na grob pokojnika nikako nije hrišćanski, već da je to narodni običaj koji se utemeljio kod nas.
Sveštenik Bogdan Milovanović je jednom prilikom rekao da se na ovaj način kvare hrišćanski običaji, jer bi hrana trebalo da se deli onima koji nemaju, a da je na nama samo da se molimo za pokoj duše.
- Mrtvima hrana ne treba. Naša vera nas uči da je Hristos dao žrtvu za nas, tako što je dao svoj život i od tada se žrtve više ne prinose, jer veće od njegove nema. Običaj da se hrana iznosi i jede na groblju je pagnstvo i na tu priču treba staviti tačku - istakao je Milovanović.
Šta treba nositi na grob
Sveštenik je objasnio i šta treba odneti na grob.
- Na pomene, parastose, godišnjice i Zadušnice treba da se iznese pšenica koja mora da bude obarena i zaslađena medom. Žito je Simvol vaskrsenja, te je njegova simbolika veoma jaka. Pored žita, odnosno "koljiva", treba poneti i crno vino koje je simbol Hristove krvi koju je prolio za nas.