OD BINE DO HEMOTERAPIJE! Potresna borba pevačice Naide Bešlagić: „Ćutala sam i plakala noćima“
Naida Bešlagić bilo je ime koje je publika izgovarala sa velikim očekivanjima. Kao finalistkinja Zvezde Granda, gradila je siguran put ka ozbiljnoj karijeri, a duet „Premija“ sa Buba Corelli dodatno joj je otvorio vrata estrade. Sve je ukazivalo na blistavu budućnost — dok se nije pojavila dijagnoza koja je promenila sve.
Umesto bine i reflektora, došli su bolnički hodnici i hemoterapije. Naida se 2023. godine suočila sa karcinomom jajnika i najtežim rečima: „Imam karcinom.“
Uz podršku supruga i dva sina, kao i veru koja joj je davala snagu, iz ove borbe izašla je kao pobednica. Danas svoju priču deli kako bi ohrabrila i pomogla drugim ženama.
- Prvi put sam to izgovorila u sebi. Naglas nisam mogla. Ta rečenica je imala težinu planine. U meni je odzvanjala, ali nisam htela da joj dam glas dok nisam skupila snage da je prihvatim.
U toj tišini dogodio se i prvi lom. Nije to bio krik, bio je to muk.
- Sećam se sekunde. Sve je utihnulo. Slomila se iluzija da se “takve stvari dešavaju nekome drugom”. Ali istovremeno, probudila se borba. Instinkt. Majka u meni. Žena koja ne odustaje - priča Naida, otkrivajući čemu je sve takav patološki nalaz doprineo.
- Taj papir mi je oduzeo bezbrižnost, ali mi je dao svesnost. Stvorio je novu Naidu, hrabriju, dublju, zahvalniju. Naučio me je da ništa ne odlažem i da živim punim plućima.
Gledala sopstveni strah u oči
Nakon dijagnoze usledili su dani bolnice, terapija i neizvesnosti. Prva hemoterapija nije bila samo medicinski početak lečenja, već trenutak u kojem je morala da pogleda sopstveni strah pravo u oči.
- Prva hemoterapija bila je moj prvi konkretan korak u borbi. Nije to bio samo medicinski tretman, to je bio susret sa sopstvenim strahom. I trenutak kada sam rekla: Idemo. Borimo se. Tada više nije bilo prostora za povlačenje. Samo za izdržati - prisetila se pevačica.
Kako su terapije odmicale, telo je počelo da se menja. Za ženu koja je deo javnog sveta, ogledalo postaje još surovije. Gubitak kose bio je više od estetske promene. Bio je to trenutak u kojem je ponovo morala da upozna sebe.
- Nije to bila samo kosa. To je bio simbol ženstvenosti, identiteta, ogledala. Bilo mi je teško jer sam gledala kako fizički nestaje ono po čemu sam se prepoznavala. Ali sam tada naučila da ženstvenost ne živi u kosi, nego u stavu - hrabro ističe ona, iako priznaje da je imala teške psihičke trenutke kada joj nimalo nije bilo lako.
- Bilo je noći kada sam bila na ivici suza, na ivici straha, na ivici pitanja “Zašto ja?”. Ali nisam želela da budem slika slabosti za svoju decu i porodicu. Plakala sam tiho. Učila sam da se sastavljam sama - poručuje Naida.
"Porodica je bila moj temelj"
Pevačica otkriva da je kroz svoju borbu sa karcinomom otkrila koliko su ljubav i podrška porodice neprocenjivi. Dok je svet spolja očekivao njenu snagu, unutra je nalazila oslonac u svom domu, među svojima koji su joj davali razlog da ne posustane.
- Porodica je bila moj temelj. Moji sinovi, suprug, moj razlog. Njihov pogled mi je davao snagu. A kada bih ostajala sama, moja tiha snaga bila je vera i razgovor sa sobom. Govorila sam sebi: “Izdržaćeš.”
Borba sa bolešću otkrila joj je i ko je stao uz nju, te Naida otvoreno govori da neki ljudi nisu mogli da podnesu stvarnost njene bolesti, dok su drugi ostali i postali pravi prijatelji i oslonac.
- Bolest je filtrirala ljude. Neki su se povukli jer nisu znali kako da se nose s tim. U početku je bolelo. Danas sam zahvalna. Ostali su oni pravi - objašnjava pevačica za domaće medije, koja je kroz društvene mreže pružala i primala podršku, ali je istovremeno morala da sačuva deo svoje privatnosti. Neki trenuci su ostali samo njeni, što je bilo ključno za unutrašnje isceljenje.
- Podrška mi je značila mnogo. Ljudi koje ne poznajem lično slali su energiju i molitve. Ali sam pažljivo birala šta delim. Neke bitke sam vodila u tišini. To je bio moj prostor za isceljenje.
Tiha zahvalnost posle pobede bolesti
Reakcije estradnog sveta bile su različite.
- Bilo je iskrenih poruka, podrške koja me dirnula. Bilo je i tišine tamo gde sam možda očekivala glas. Ali naučila sam da očekivanja treba smanjiti, a zahvalnost povećati - kaže Naida.
Kada je prebrodila bolest, osećaj trijumfa bio je miran i tih. Naida je shvatila da izlečenje nije samo završetak, već i početak novog života, sa novim telom, novim strahovima i prioritetima.
- Nije to bio vatromet. Bila je tiha zahvalnost. Olakšanje. A posle pobede došlo je suočavanje s novim telom, novim strahovima, novim prioritetima. Pobeda nije kraj priče, nego početak nove.
Nakon svega, vraćanje u svakodnevni život donelo je strahove koje nije mogla odmah da savlada.
- Paradoksalno, normalnost zna da plaši. Pitala sam se hoću li znati opet da živim bez stalnog opreza. Trebalo je vremena da se opustim
- priznala je Bešlagićeva, pa odgovorila na pitanje kako danas vidi sebe.
- Vidim ženu koja je preživela. Majku. Ratnicu. I ženu koja zna svoju vrednost.
Dijagnoza nema pol
- Period dijagnoze bio je prekretnica. Nije me slomio, oblikovao me je i promenio prioritete. Iz tog iskustva nastao je projekat "Ja to mogu", kao poruka podrške svima koji prolaze kroz najteže borbe. Sa doktorkom Unom Delić pokrenula sam Udruženje "Wings of Hope", koje se bavi prevencijom karcinoma i podseća da dijagnoza nema pol. U protekloj godini omogućili smo više od 360 besplatnih pregleda. Danas svoj glas koristim za ohrabrivanje obolelih. To je moja najvažnija uloga.
Estrada se promenila, ali i ona. Pevačica kaže da bi danas birala drugačiji tempo i drugačije kriterijume.
- Danas bih birala sporije, ali sigurnije. Ne bih jurila trendove, već istinu. Ne bih pristajala na kompromise koji brišu ličnost. Estradu danas doživljavam kao prostor gde moraš imati kičmu jaču od ega. Da se vratim, vratila bih se kao žena koja zna da je scena prolazna, ali karakter ostaje.
Na kraju razgovora osvrnula se na povratak na scenu, jasno stavljajući do znanja da je tu odluku već donela.
- Ako me pitate da li bih se sutra vratila muzici i reflektorima, odgovor je ne. Ne zato što ne volim muziku. Nego zato što sam donela svesnu, mirnu odluku i stavila tačku na taj deo svog života - naglašava ona i dodaje da muziku ne odbacuje, već joj menja mesto u sopstvenom životu, iz profesije u lični prostor, bez pritiska i očekivanja.
- Muzika će uvek biti deo mene. Ona je moj glas i moja emocija. Pevaću u autu, kod kuće, prijateljima i porodici, na sceni humanitarnih događaja, kad mi srce zatreperi. Ali kao posao nikada više.
Ne okreće leđa muzici
Iskreno priznaje da je prošla fazu u kojoj su ambicija i dokazivanje bili pokretači, ali da danas vrednosti vidi drugačije.
- Prošla sam period u kojem sam jurila uspeh i dokazivanje. Danas nemam potrebu da budem pod reflektorima da bih znala ko sam. Život me je naučio da postoje važnije stvari od aplauza – vreme, zdravlje i mir.
Njena odluka, kaže, nije poraz već lični izbor koji donosi mir.
- Ne okrećem leđa muzici, samo je vraćam tamo gde joj je mesto, u srce, a ne u obavezu. To je moja odluka. I moja sloboda - rekla je za kraj.
Kurir.rs/24sedam