ZAPREPAŠĆUJUĆA SITUACIJA U IZRAELU ZBOG BARAŽA IRANSKIH RAKETA: Prelaze na "slabije" sisteme, zalihe se istanjile - Umesto "Strele" radi "Gvozdena kupola"
To je primoralo izraelsku vojsku da se sve više oslanja na nadograđene, ali sisteme sa ograničenim sposobnostima.
Ova promena dolazi dok rat ulazi u četvrtu nedelju, a Iran gotovo svakodnevno lansira balističke rakete i dronove. Poslednjih dana, dve iranske rakete pogodile su južne gradove Dimonu i Arad nakon što su pokušaji presretanja modifikovanim sistemima nižeg nivoa propali.
Izraelska protivvazdušna odbrana, koja se dugo smatrala jednom od najsofisticiranijih na svetu, do sada se u velikoj meri oslanjala na sistem "Strela" kako bi se suprotstavila balističkim pretnjama dugog dometa. Međutim, zvaničnici sada čuvaju ove presretače, okrećući se umesto toga poboljšanim verzijama "Davidove praćke" i čak "Gvozdene kupole" za pretnje za koje prvobitno nisu bili dizajnirani.
Ovaj potez odražava rastući pritisak na vojne zalihe, jer se i Izrael i saveznici bore sa visokim troškovima i sporim tempom proizvodnje naprednih presretača u poređenju sa iranskim masovno proizvedenim raketama i dronovima.
- Broj presretača svakog tipa je konačan - rekao je Tal Inbar iz Alijanse za zagovaranje protivraketne odbrane, napominjući da dugotrajni sukob nameće sve teže odluke o tome kada i kako rasporediti odbrambene sisteme.
Od početka rata, Iran je lansirao više od 400 raketa zajedno sa stotinama dronova. Iako je intenzitet napada smanjen u odnosu na početnu fazu, stalan tempo, u kombinaciji sa svakodnevnom vatrom Hezbolaha, nastavlja da rasteže izraelsku slojevitu mrežu protivvazdušne odbrane.
Vojni planeri moraju pažljivo da procene svaku dolazeću pretnju, odlučujući da li je presretanje neophodno i koji sistem rasporediti, uz očuvanje kapaciteta za buduće scenarije.
Izraelska višeslojna odbrambena struktura, od Gvozdene kupole za pretnje kratkog dometa do Strele 3 za egzoatmosferska presretanja, dizajnirana je za fleksibilnost, ali ne i za kontinuirano ratovanje velikog obima tokom dužeg perioda.
Nedavni napori da se prilagode sistemi nižeg nivoa uključivali su nadogradnje softvera i proširene operativne parametre. Na primer, Davidova praćka je primenjena za presretanje balističkih pretnji većeg dometa, sa neujednačenim uspehom. Gvozdena kupola je takođe prilagođena za suzbijanje dronova i projektila većeg dometa.
Ipak, ograničenja ovih prilagođavanja su naglašena direktnim pogodcima u Dimoni, domu glavnog izraelskog nuklearnog postrojenja, i Aradu, incidentima koji su povećali zabrinutost javnosti i naveli neke stanovnike da se presele u ojačana skloništa.