"Ovo je odlična preporuka ljubiteljima krimića" Nikola Popević o novoj seriji "Detektiv Hule" baziranoj na najpoznatijem muškom protagonisti skandi-noara
Skandinavski krimići, književni, filmski i serijski, popularni su godinama - kod nas je serija "Most" svojevremeno imala veliku gledanost. Sada je Netfliks ponudio seriju baziranu na najpoznatijem muškom protagonisti skandi-noara, detektivu Hariju Huleu (ženski je Lizbet Salander iz serijala "Milenijum"), maštovito nazvanu "Detektiv Hule".
Harija Hulea osmislio je norveški pisac krimi romana Ju Nesbe. Većina Nesbeovih romana svetski su bestseleri i ove godine trebalo bi da izađe četrnaesti roman o problematičnom detektivu. Lik Harija Hulea oslanja se na neke stare detektive, genijalne i hrabre, ali nesavršene, poput Filipa Marloua ili Šerloka Holmsa. Hule je baš to, ali u moderno doba. Nije privatni detektiv jer to zanimanje danas ima neka drugačija značenja, već je policijski, ali svojeglav kakav jeste, često radi na svoju ruku i ta mu se nezavisnost toleriše.
U tom smislu je blizak starim detektivima jer su i oni bili slobodnjaci, a pored posla, u kom su briljirali, imali su i brojne mane i poroke. Ima ih i Hule, pregršt, kao i mnogo demona iz prošlosti pride, jer su raspojasani život i ozbiljna sklonost ka alkoholu vodili ka brojnim tragičnim greškama. Za policiju je dovoljno koristan da mu se za ispade gleda kroz prste, a sposobnost da sagledava zločine razmišljajući izvan okvira, kao i velika hrabrost, spasavaju mu posao čak i kada za pojmove liberalne Skandinavije pređe sve granice.
Znajući da je Hari Hule poznat kao lik i već definisan mnoštvom romana i jednim filmom, Ju Nesbe doneo je ispravnu odluku da za prvu ekranizaciju za televiziju odabere peti roman, kod nas preveden kao "Solomonovo slovo". Ali da bi Hulea približio gledaocima koji nisu čitali knjige, u seriji ima detalja uzetih iz prethodnih romana. Ne samo što je serija verna književnom izvorniku već je Ju Nesbe i njen autor. Ukoliko neke stvari deluju zbrzano, trebalo bi imati na umu da je Huleov glavni neprijatelj, kolega Tom Voler, lik koji se takođe razvijao kroz nekoliko romana. Ovde su njihov nevoljni kolegijalni odnos, lično neprijateljstvo i Volerova opsesija Huleom morali biti sažeti.
Jedan od najuspešnijih skandinavskih glumaca van Skandinavije Džoel Kinaman u ulozi je korumpiranog policajca Volera, uprkos glasinama da će upravo on biti Hule. S druge strane, glavnog junaka glumi genijalni Tobijas Santelman, mnogo bolji izbor nego što je to u filmu "Sneško" bio Majkl Fasbender kao Hari Hule. Tobijas ovde pleni svojom pojavom; nije potrebno biti mnogo maštovit pa zamisliti da je to lice mnogo puta bilo udareno pesnicom, a fanatično je predan radu kada ne pije i mentalno luta po traumama iz prošlosti i prečesto trapavo pokušava da izgradi bliske odnose sa osobama do kojih mu je stalo.
Oslo je prikazano kao sumoran grad, gde su kriminalci svih fela prožeti sa uličarima, policijom i običnim svetom. Hule i Voler se savršeno uklapaju u takvo okruženje, a niti ga Hule čini mnogo boljim, niti Voler mnogo lošijim. Oni su samo deo nekog davno uspostavljenog procesa propadanja i svi daju svoj doprinos tome da Oslo ne bude ništa manje mračno. Iako je serija uživanje za gledanje i nema baš preteranih lutanja u svih svojih devet epizoda (nije da nema uopšte, prosto ne koče toliko radnju), nije uspela da me kupi drugim glavnim negativcem, serijskim ubicom povezanim s naslovom.
Ukratko, uz trud da ne odam previše jer otkrivenje jeste iznenađujuće, ubica narodski rečeno i uz svesnu igru reči "kolje vola za kilo mesa", osmišljava preterano komplikovan plan da sakrije svoje istinske namere. Toliko komplikovan da je moguće čitav tekst posvetiti tome koliko je sve to moglo jednostavnije i uz mnogo manje pompe, pa čak da privuče manju pažnju policije. Ima sve odlike metodičnog serijskog ubice, ne uklapa se to u... pa, suštinski, ubistvo iz osvete.
Ali da ne cepidlačim mnogo, serija je za preporuku ljubiteljima krimića i nadam se da će ova ekipa ekranizovati još neku od Huleovih istraga.