SKUPŠTINA ZA DANAS ZAVRŠILA RAD: Polemika o odredbi prema kojoj jedan birač može da podrži više lista- Brnabić: Nije mi jasno zbog čega je opozicija protiv toga
Dodajte Kurir u vaš Google izborPoslanici Skupštine Srbije, u okviru treće sednice redovnog prolećnog zasedanja, raspravljali o izmenama četiri izborna zakona.
Na sednici, koja je počela juče, poslanici su najpre utvrdili dnevni red u koji su, pored izmena seta izbornih zakona, uvrštene još dve tačke.
Završeno za danas, sutra nastavak
Poslanici Skupštine Srbije završili su današnji rad, a raspravu o setu izbornih zakona nastaviće sutra u 10 časova.
Polemika vlasti i opozicije ko je uveo jedinstveni birački spisak
Poslanik Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović se tokom diskusije osvrnuo na izjave poslanika vladajuće koalicije da je njih po dolasku na vlast čekao posao uvođenja jedinstvenog biračkog spiska navodeći da je taj spisak uveden 2011. godine, pre dolaska SNS-a na vlast.
Na to mu je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić odgovorila da je zakon o jedinstvenom biračkom spisku usvojen još 2000. godine, ali da spisak nije formiran za vreme bivše vlasti.
Mitrović je odgovorio da su po izveštajima ODIHR-a izbori pre 2012. godine bili ocenjeni kao slobodni, na šta je Brnabićeva odgovorila da je "normalno da su bili slobodni kada nije bilo biračkog spiska".
"Ma slobodni su bili izbori. Kako nisu bili slobodni? Nije bilo biračkog spiska, normalno. Glasa svako kako vi kažete da glasa", rekla je Brnabićeva.
Potpredsednica parlamenta iz redova SNS-a Marina Raguš je navela da se u vreme bivše vlasti nije moglo doći do prostora za oglašavanje na nacionalnom servisu u vreme kampanje.
"U izbornoj kampanji niste mogli da ostvarite prostor, na šta imate prava, na nacionalnom servisu, niste mogli da kupite ako ste hteli, jer je neko otkupio celokupan reklamni prostor", rekla je Raguš.
Poslanik SSP-a Branko Miljuš se osvrnuo na to što je set izbornih zakona predložio pojedinac, odnosno poslanik Petrašinović, a ne Vlada i rekao da to jeste u skladu sa zakonom, ali ne i sa političkom praksom.
"Pre svega zbog važnosti teme, pa se može reći da Vlada u ovoj situaciji postupa neodgovorno", rekao je Miljuš.
Poslanica SNS-a Tatjana Nikolić je ocenila da je predloženi set zakona proevropski i da služi na dobrobit građana.
"Sve izmene i dopune zakona koje je predlagač predvideo i koje su sastavni deo ovog dokumenata koji je danas pred nama, predstavljaju puni ostanak Srbije na evropskom putu i usklađivanje sa evropskim propisima, a sve u skladu sa interesima Republike Srbije, našim Ustavom i zakonodavstvom", rekla je Nikolićeva.
Radović: SPS smatra da nema manje važnih i kozmetičkih promena
Poslanica Socijalističke partije Srbije Dijana Radović rekla je da SPS smatra da nema manje važnih i nesuštinskih, kako su neki opozicioni poslanici govorili, kozmetičkih promena, dodajući da je svaka promena važna, jer se direktno odražava na poverenje građana u izborni proces.
"Smatramo da će ove izmene i dopune doprineti onome čemu svi težimo, a to je većoj demokratičnosti našeg izbornog procesa, da će doprineti većoj pravnoj sigurnosti, ali i sveukupnoj relaksaciji u društvu", rekla je Radovićeva.
Istakla je da je SPS sugerisala da je pored normativnog uređenja izbornih zakona važna atmosfera u kojoj će se izbori održavati.
Mirković: Ceo dan pokušavam da shvatim da li opozicija želi da se preporuke usvoje
Poslanik SNS Aleksandar Mirković rekao je da pokušava ceo dan da shvati da li opozicija, koja je tražila izmene i insistirala na primeni ODIHR preporuka, želi ili ne želi da se te preporuke usvoje.
"Vi ste ti koji ste insistirali da jedan glasač može da potpiše više lista. To je bio vaš zahtev i vaša želja. Šta se sad promenilo da ste protiv toga", upitao je Mirković obraćajući se opoziciji.
Brnabić: Nije mi jasno zbog čega je opozicija protiv toga da jedan birač može da potpiše više izbornih lista
Poslanici su nastavili raspravu o izmenama seta izbornih zakona, a predsednica parlamenta Ana Brnabić rekla je da joj nije jasno zašto je opozicija protiv toga da jedan birač može da podrži više izbornih lista, jer kada se pogleda izveštaj ODIHR-a iz 2008. godine, kako je navela, to se događalo, ali nije bilo u skladu sa zakonom.
Brnabićeva je ukazala da je SNS krenula još 2012. godine da radi na preporukama ODIHR-a i da se ona kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu svojski potrudila da radi na tome, jer je u interesu građana bilo da postoji trasnparentna javna uprava.
"Srpska napredna stranka je tako formirala jedinstveni birački spisak", rekla je Brnabićeva.
Dodala je da je kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu obezbedila da se zahvaljujući eUpravi taj jedinstveni birački spisak objavi na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
"Svaka lokalna samouprava ima objavljen broj birača u toj lokalnoj samoupravi. Onda, da bismo dodatno povećali transparentnost, odlučili smo da na mesečnom nivou ažuriramo broj birača po lokalnoj samoupravi, a upravo kako ne bi moglo da dođe do fantomskih birača i kako ne bi moglo da dolazi do prelivanja iz jedne lokalne samouprave u drugu", objasnila je Brnabićeva.
Pored toga, radilo se, kako je dodala, i na mnogo boljoj kontroli na biračkim mestima.
"Pre Srpske napredne stranke nije bilo zapisnika koji svako potpisuje, i onda svako iz svake liste koja učestvuje na izborima dobije taj potpisani zapisnik da može da proveri onda kada se taj zapisnik odnese u lokalnu, odnosno Republičku izbornu komisiju, da li je to upravo taj zapisnik, da li su to upravo ti brojevi. A dodatno, da bi imali i kontrolu građana, jedan primerak zapisnika se nalepi i na biračko mesto", rekla je Brnabićeva.
Kako je istakla, ničega od toga nije bilo pre Srpske napredne stranke.
"E sada smo došli i do ovih preporuka. Ono što mi nije jasno je zbog čega ste vi svi protiv toga da jedan birač može da potpiše više izbornih lista", pitala je Brnabićeva opoziciju.
Istakla je da se može primetiti, kada se pogleda ODIHR-ov izveštaj iz 2008. godine, da je toga bilo.
"Kod postupka provere potpisa podrške birača pronađen je ograničen broj potpisa preminulih i maloletnih lica, to je 2008. godine. To je kada ste vi svi blokaderi iz bivše vlasti vodili ovu državu i to su bili takvi izborni uslovi. Ili lica koja su podršku dala za više od jedne izborne liste, prisustvo potpisa preminulih i maloletnih lica je bilo iznenađujuće, pošto je celokupni postupak potpisivanja lista bio pod direktnim nadzorom sudskih službenika. Takvi su bili i sudski službenici", prokomentarisala je Brnabićeva.
Kako je zaključila, pošto su već tada, a bilo je protiv zakona, davali da jedan glasač podrži više izbornih lista, upitala je što sada ne žele da to omogućimo zakonima.
Posle pauze nastavljena sednica Skupštine Srbije
Poslanici Skupštine Srbije nastavili su posle jednočasovne pauze raspravu o setu izbornih zakona koje je u skupštinsku proceduru uputio poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović.
Na dnevnom redu sednice su predlozi za dopunu Zakona o izboru predsednika, izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima i izmene i dopune Zakona o ustavnom sudu.
Ključna novina u ovim zakonima je to što će jedan birač moći da podrži više od jedne izborne liste i što će članovi biračkih odbora, opštinskih i izbornih komisija morati da prođu obuku koju organizuje Republička izborna komisija, a nakon obuke dobijaće sertfikate koji će važiti tri godine.
Pauza u Skupštini Srbije, nastavak sednice u 15 časova
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić proglasila je jednočasovnu pauzu u radu sednice Skupštine, a poslanici će se u klupe vratiti u 15 časova.
SDPS podneo dva amandmana kako grupe građana ne bi učestvovale kao nacionalne manjine
Poslanik SDPS-a Muamer Bačevac rekao je da je poverenje u izborni proces verovatno najbolji marker stanja demokratije u jednoj zemlji i dodao da se u toj stranci raduju kad se popravlja izborni sistem i izborno zakonodavstvo.
Što se tiče predloga da se biračima omogući da podrže više lista prilikom prikupljanja potpisa, Bačevac smatra da tu nema ničeg spornog i da je to po najvišim standardima demokratije i političkog pluralizma.
- Naravno da se i ovo može zloupotrebiti i da od toga se treba čuvati i voditi računa da se ne javljaju fantomske liste i da se ovo ne iskoristi za nekakav politički izborni inženjering. I kada je reč o izmenama koje se odnose na izborne liste nacionalnih manjina, mi smo stanovišta da je ovo pitanje ekstremno kompleksno i da zahteva koordinisanu reformu i preispitivanje većeg broja propisa, kao i registra političkih stranaka - rekao je on.
Kako je kazao, predloženo rešenje je dobro u kontekstu da će svaka lista nacionalne manjine morati jasno da bude označena, i to će svakako sprečiti dovođenje birača u zabunu, čega je, kako je rekao, nažalost, bilo.
- Međutim, insistiranje ODIHR-a na omogućavanju i grupama građana da u izbornom procesu učestvuju kao liste nacionalnih manjina ne vidimo kao napredak ili poboljšanje izbornog procesa, već kao mogućnost za zloupotrebe - rekao je on i dodao da su podneli dva amandmana kojima žele da isključe ovu mogućnost.
Paunović: U Srbiji 1.343 osobe starije od 100 godina u biračkom spisku
Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Snežana Paunović rekla je tokom rasprave o izmenama izbornih zakona u Skupštini Srbije da su u biračkom spisku u Srbiji upisane 1.343 osobe starije od 100 godina i da najstariji birač živi u Zemunu i ima 113 godine, odbacujući tako tvrdnje opozicije da se na spisku nalazi više stotina hiljada preminulih glasača.
Ona je tako odgovorila poslaniku "Mi - snaga naroda" Slobodanu Iliću, a na njegov navod da se u spisku nalaze stotine hiljade ljudi koji žive u inostranstvu, Paunovićeva je rekla da se oni ne mogu brisati iz spiska.
- Kada govorite o jedinstvenom biračkom spisku i o hiljadama, stotinama hiljada, kako ste rekli, upisanih birača bez osnova, to je jako teška kvalifikacija, koja pritom apsolutno ne stoji. Kada govorite o biračima koji se nalaze u jedinstvenom biračkom spisku, a žive i rade negde u inostranstvu, to opet nije nikakav jeres. Jedinstveni birački spisak je skup nekih podataka i okolnosti koje su uređene i nekim drugim zakonima. Može biti da se vama ne dopadaju ljudi koji ne žive u Srbiji, ali ne može biti da na bazi vaše emocije prema njima mi sada te ljude brišemo iz biračkog spiska - rekla je Paunović.
Detaljnije pročitajte KLIKOM OVDE.
Aleksić: Kozmetičke promene; Jovanov: Osmislite neku politiku
Poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić rekao je da se u izveštaju ODIHR-a posle izbora u decembru 2023. godine nalaze 25 preporuka kako bi se u Srbiji otklonili nedostaci vezani za izborni proces i izneo tvrdnju da vlast ispunjava samo pet preporuka i da je reč o, kako je naveo, "kozmetičkim promenama".
Govoreći o predstojećim izborima, Aleksić je rekao da će na izbore u Srbiji izaći i opozicija i studenti u blokadi, kakvi god budu bili izborni uslovi i ocenio da će oni pobediti.
Aleksiću je odgovorio šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov, koji je istakao da je rezultat na prethodnih 15 lokalnih izbora bio 15:0 u korist vlasti, da ni na jednim opozicija nije pobedila i poručio opoziciji da se uozbilje i da osmisle neku politiku.
Odgovarajući na optužbe poslanika opozicije o navodnoj korumpiranosti vlasti, poslanik SNS-a Uglješa Mrdić je rekao da o kriminalu i korupciji govore "oni koji su sprovodili kriminal i korupciju iz bivšeg režima do 2012. godine u Srbiji, do 2014. godine u Beogradu i do 2016. godine u AP Vojvodini".
- Pošto nisu više pokrajinski sekretari, gradonačelnici i ministri, sada su nervozni zato što im treba još novca, još im treba novca od građana i zato gledaju da dođu na vlast ne bi li i dalje nastavili sa onom njihovom politikom, politikom bivšeg režima, da oni žive dobro na štetu građana - rekao je Mrdić.
Poslanik SNS-a i predlagač zakona Miroslav Petrašinović je odbacio tvrdnje opozicionih poslanika da će izmenama izbornih zakona RIK moći da diskriminiše bilo koga ko nije predložen od strane poslaničke grupe SNS-a ili od podnosioca liste SNS-a kada je obuka posmatrača u pitanju.
- Bukvalno sva lica, bez obzira na njihova politička uverenja i stavove, imaće pravo da prođu obuku. Ukoliko uspešno prođu obuku, da dobiju potvrdu i na taj način participirati kako u gradskim i opštinskim izbornim komisijama, tako i u biračkim odborima - rekao je Petrašinović.
On je dodao da poslanici opozicije dve godine govore da treba da se prihvate sve preporuke ODIHR-a i da se implementiraju, a onda kada vlast reši da to implementira, govore da ne treba da se prihvate preporuke.
Odgovor Jovanova Janjiću
Šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov tražio je repliku na govor Stefana Janjića, poslanika iz stranke Zdravka Ponoša Srbije Centar (SRCE).
- Ne mogu da zanemarim ove pokušaje duhovitosti, pa priča o pokradenim izborima... Evo samo građani da čuju kako to izgleda u brojevima. Dakle, na izborim gde njegov lider učestvuje na predsedničkim izborima ukupne ujedinjene opozicije, Aleksandar Vučić osvoji dva miliona i 224 hiljade 914 glasa, a kompletna opozicija stane iza tog kandidata koji dobije 698.538 glasova, odnosno Aleksandar Vučić osvoji 60,01 procenata, a on 18,84 procenta. Pa koliko smo mi to pokrali? Dakle, uz sve njihove kontrolore oko biračkih mesta, uz članove biračkih odbora, uz izborne komisije, mi smo ovde ukrali otprilike milion i 400 hiljada glasova. Pa jeste li vi idioti, ili ste nesposobni? Na to pitanje nikako da mi odgovorite, ako neko tolike glasove ukrade pored vas. Ovde se radi o nečemu drugom - o njihovom licemerju koje sada i blokaderi prepoznaju kod njih. Kad vam nije bitno da li ćete sedeti ovde, što ne podržite tu "studentsku" listu? Što idete na televiziju i pričate sve najgore o onima koje ste u nebesa dizali do juče? Grebete i rukama i nogama da ostanete ovde.
Opširnije čitajte u POSEBNOJ VESTI.
Polemika i o manjinskim listama
Poslanica Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač odgovorila je Stefanu Janjiću povodom izjave da i grupa građana može da osnuje manjinsku listu. Istakla je da je stav te stranke da je u Srbiji način zastupanja nacionalnih manjina dobar, ali i da treba razmišljati o tome zašto je mnogo stranaka registrovano kao stranka nacionalne manjine i da li je reč o zloupotrebama. Dodala je da je u prošlosti bilo više takvih zloupotreba.
Kovač je istakla da SVM preporuke ODIHR-a smatra značajnim i dodala i da će uvek ukazivati na to ukoliko se neke stranke ponašaju tako da žele da na lakši način dođu do mandata.
Poslanik SNS-a i predlagač zakona Miroslav Petrašinović je, odgovarajući na Janjićeve kritike izmene zakona koje se tiču manjinskih lista, odgovorio da ukoliko je u pitanju grupa građana koja želi da stekne status manjinske liste, u nazivu liste mora da stoji interes koje nacionalne manjine zastupa ta grupa građana.
- To je bila jedna od preporuka ODIHR-a na koju su oni insistirali. Mi isprva nismo bili za to, da ne bi došlo do zloupotreba. Na kraju smo ih ipak prihvatili, ali sa napomenom, odnosno sa decidirano stavljeno kroz odredbu zakona, da u nazivu te liste koju predstavlja grupa građana mora da stoji interes koje nacionalne manjine zastupa ta grupa građana - rekao je Petrašinović.
Stefan Janjić i Brnabić o odredbi da jedan birač može da podrži više lista
Poslanik poslaničke grupe Srbija centra Stefan Janjić naveo je da je Miroslav Petrašinović 2021. godine imao jednu objavu na svom Fejsbuk nalogu "jedna stranka, jedna zemlja, jedan predsednik", što je bio moto nacističke stranke". On je rekao da "ima sličnosti između SNS i nacističke stranke".
Janjić je rekao da su od svih ODIHR preporuka izabrane one koje najviše omogućavaju manipulaciju SNS-a. On je kao primer naveo odredbu da jedan birač može da podrži više lista.
- Onda su se setili da manjinsku listu može da osnuje i grupa građana. Kako ćemo znati da grupa građana zastupa manjinske interese? - upitao je on.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je navela da je u trenutku kada je Janjić rekao da "ima sličnosti između SNS-a i nacističke stranke muva sletela na njega i rekla sve što svako normalan misli".
Ona je rekla da je i SNS bio protiv toga da jedna osoba može da podrži više lista, ali je ta preporuka ODIHR-a morala da se sprovede.
- Hoćete da sprovodimo preporuke ODIHR-a ili nećete – ili neke hoćete, a neke nećete? - upitala je Brnabić opoziciju.
Na Janjićevu tvrdnju da izmenama zakona nisu u obzir uzete preporuke koje se tiču pritiska na birače, Brnabić je odgovorila da je vlast pitala ODIHR kako da primeni ovu preporuku.
- Oni su rekli "da vam iskreno kažemo, ne znamo ni mi, zato što ne postoji dokaz o pritisku na birače. Postoji samo narativ. Nismo videli nijedan jedini dokaz, niko nije pokazao nijednu jedinu osobu, te smo morali da stavimo u izveštaj, ali pritisak na birače nismo videli u Srbiji" - navela je Brnabić.
Poslanici Skupštine Srbije nastavili raspravu
Poslanici Skupštine Srbije nastavili su nešto posle 10.00 časova raspravu o setu izbornih zakona koje je u skupštinsku proceduru uputio poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović.
Sednici prisustvuje 128 narodnih poslanika.
Tokom rasprave o predlozima za proširenje dnevnog reda prihvaćeno je da se u njega uvrsti Predlog odluke o izmenama Odluke o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim parlamentarnim institucijama, kao i Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Poslanici objedinjeno raspravljaju o setu izbornih zakona čije izmene je predložio poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović. On je u parlamentu obrazložio izmene izbornih zakona.
Pred poslanicima su predlozi za izmenu Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao je predložena zakonska rešenja, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio je da su predlozi za izmenu četiri izborna zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Srbije.
O ovim zakonskim predlozima održana su četiri javna slušanja koja je organizovao Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu.
Šta se menja izmenama zakona
Govoreći o izmenama i dopunama Zakona o izboru za narodne poslanike, Petrašinović je istakao da se uvodi veći kapacitet organa za sprovođenje izbora, kako onih koji su srednjeg nivoa, tako i onih koji su nižeg nivoa, pri tome se misli na gradske i opštinske izborne komisije, kao i na biračke odbore.
Petrašinović je istakao da je jedna od preporuka ODIHR-a bila da se radi na tome da se uvede standardizovani tip obuke za sve članove biračkih odbora.
- U skladu sa tim, rešenje koje sada predviđa izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika predviđa standardizovani tip obuke za sve članove biračkih odbora, kako one u stalnom sastavu, tako i one u proširenom sastavu - rekao je Petrašinović.
Kako je naveo, obuku će organizovati RIK koji kao organ za sprovođenje izbora ima obavezu da u roku od tri meseca od stupanja zakona na snagu, propiše način kako će se izvoditi obuka i kako će obuka biti organizovana.
Dodao je da će RIK biti zadužen da vodi registar svih lica koja su prošla obuku i koja imaju potvrdu da su prošla obuku, a potvrda će važiti tri godine.
- Izmenama i dopunama ovog zakonskog rešenja predviđeni su slučajevi u kojima lica gube ovu potvrdu. Jedan od tih slučajeva je ukoliko lice bude pravosnažno osuđeno za krivično delo protiv izbornog prava i ukoliko izbori budu poništeni na odgovarajućem biračkom mestu - rekao je Petrašinović.
Potpis podrške za više izbornih lista
Izmenama i dopunama ovog zakona predviđeno je i da jedna osoba može dati potpis podrške za više izbornih lista.
Kako je naveo, to je jedna od preporuka ODHIR-a koja se javljala i u ranijim njihovim izveštajima nakon održanih parlamentarnih izbora.
Petrašinović je rekao i da je predviđeno da Republička izborna komisija, gradska ili opštinska izborna komisija budu zadužene da podnesu krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu ukoliko dođe do zloupotrebe podataka ličnosti prilikom prikupljanja potpisa podrške za izborne liste.
Izmene i za manjinske liste
Prema njegovim rečima, predviđene su i izmene kada su u pitanju manjinske liste.
Objasnio je da novo zakonsko rešenje predviđa da naziv liste koja želi da dobije status liste nacionalne manjine mora sadržati pun ili skraćen naziv liste nacionalne manjine.
Kada je u pitanju koalicija političkih stranaka, sve stranke moraju biti stranke nacionalnih manjina, upisane u registar političkih stranaka kao stranke nacionalnih manjina, i u nazivu izborne liste mora biti sadržan pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine.
Dodao je da, kada je u pitanju grupa građana koja želi da stekne status stranke nacionalne manjine, u nazivu liste mora da stoji naziv nacionalne manjine čije interese zastupa ta grupa građana.
Govoreći o Predlogu dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Petrašinović je naveo da se predloženim zakonskim rešenjem definiše da članovi biračkog odbora, koji će biti zaduženi na dan glasanja kada se bude birao predsednik, moraju, takođe, da prođu obuku.
O lokalnim izborima
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, takođe se propisuje da lica koja su kako u stalnom, tako i u proširenom sastavu biračkih odbora, moraju imati i potvrdu da su prošla obuku za rad u biračkom odboru.
Odredbe koje se tiču obuke koju sprovodi i organizuje RIK odnose se i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima.
Izmene koje se tiču Ustavnog suda
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, izmene se, kako je naveo, odnose na skraćivanje roka u kom organ za sprovođenje izbora dostavlja sudu potrebne dokaze. On je objasnio da je rok ranije bio osam dana, a predloženo je da bude skraćen na tri.
Dodao je i da Ustavni sud trenutno ima rok od 30 dana da donese odluku o poništavanju izbora na određenom biračkom mestu, a predloženo je da taj rok bude skraćen na 20 dana.
Prema njegovim rečima, predloženo je i da rok za ponavljanje izbora, koji je trenutno 10 dana, treba da bude produžen do 30 dana.