Posle 15 godina borbe za sina koji je ostao invalid, porodicu Adamović zadesila nova tragedija: Požar progutao radionicu i pomoćne objekte
U nedelju, 17. maja, nevreme praćeno jakim vetrom izazvalo je požar i nanelo katastrofalnu štetu porodici Adamović iz Gajdobre. U vatrenoj stihiji potpuno su izgoreli pomoćni objekat i radionica, koja je bila jedini izvor egzistencije za ovu porodicu i njihovog sina Sašu, koji je nakon saobraćajne nesreće ostao invalid.
O pomoći koja im je preko potrebna i borbi za dostojanstven život za emisiju "Crna hronika" na Kurir televiziji govorila je Tatjana Adamović.
Gde se Tatjana zatekla u trenutku požara
Tatjana Adamović započela je svoju ispovest prisećajući se gde se zatekla u trenutku požara:
- Tog dana smo Saša i ja ostali u Novom Sadu, pošto smo nas dvoje ovde podstanari, jer zbog Saše ovde ima više mogućnosti. On je nepokretan, pa ide u školu i u dnevni boravak. Ide na rehabilitaciju, dolaze nam terapeuti kući, tako da smo nas dvoje ovde. Ja sam se tog dana loše osećala zbog hemoterapije, a padala je i kiša, pa sam rekla da ne vučem Sašu po tom vremenu i prosto smo taj vikend ostali ovde. Tada su mi javili za požar - kaže Tatjana i dodaje:
- Suprug je bio ovde i otišao je kući. U tom trenutku jedan dečko je bio u radionici i sreća pa je uspeo da istera auto. Suprug je otišao gore i čuo da nešto pucketa, ali je pričao telefonom i nije reagovao jer je pomislio da je nešto napolju. Nismo previše ni detaljisali sve to. Znam samo da se onda sjurio dole kada je video dim i vatru. Sišao je u radionicu gde je peć za centralno grejanje. Verovatno se nešto zapušilo i izbacilo vatru ili žar, a tamo su svi materijali zapaljivi - farbe, lakovi, razređivači, ulja - i sve je planulo. Pokušao je da otvori vrata, ali nije bilo šanse da uđe. Izašao je na ulicu, a plamen je već bio i sa te strane. Goreo je prozor od dnevne sobe, prozor od sobe. Ne znam, verovatno je neko od ljudi pozvao vatrogasce i uspeli su da ugase požar. Radionica je totalno uništena, bukvalno je ostala samo metalna konstrukcija krova. Letnju kuhinju su morali sve do ploče da skinu, sve je izgorelo. Dok su utovarali stvari u kamion, odjednom je opet buknula vatra. U nedelju se sve gasilo, a sve je plivalo od vode.
Sin Saša preživeo tešku saobraćajnu nesreću
Nažalost, ovo nije jedina nesreća koja je zadesila porodicu Adamović. Pre 15 godina njihov sin Saša preživeo je stravičnu saobraćajnu nesreću i ostao invalid.
- Saša je pre 15 godina imao saobraćajnu nesreću. Završavao je srednju elektrotehničku školu, pred maturu se to desilo. Ceo mozak mu je bio smrskan, bio je u komi i prognoze nisu bile da će preživeti, ali, Bogu hvala, uspeo je. Bilo je nekoliko godina veoma teško. Ne mogu da kažem da je bio biljka, ali smo znali da nas razume po njegovom pogledu. Imali smo neku komunikaciju - ako je odgovor "da", zažmuri skroz, a ako je "ne", tada je mogao samo da otvori oči. Sada može da sedi u kolicima, slab mu je balans, ali razume sve. Očima pokazuje odgovore - ako je "da", pogleda gore, a ako je "ne", pomera glavu levo-desno. Intelektualno je očuvan. U školi gde ide u dnevni boravak imaju komunikator preko kog komunicira, piše čak i rečenice. Ide i na rehabilitacije, stalno smo negde. Više ni ne znam gde nas nije bilo. Dubrovnik, Banja Koviljača, Beograd, Moskva na terapijama matičnim ćelijama sedam-osam puta, Austrija nekoliko puta, Zagreb, sada Novi Sad, plus privatni terapeut koji nam dolazi kući. I tako... borba - priča Tatjana.
Humanost ljudi porodici daje snagu
Radionica koja je izgorela predstavljala je jedini siguran izvor prihoda porodice Adamović. Tatjanin suprug radio je u toj radionici, dok je ona, kako bi obezbedila dodatnu zaradu, držala frizerski salon u Novom Sadu, radila i od kuće, spremala stanove i bavila se poslovima sa nekretninama za procenat.
Porodica se godinama snalazila na različite načine kako bi pokrila ogromne troškove lečenja i rehabilitacije svog sina Saše. Kako ističu, veliki deo te borbe bio je moguć zahvaljujući humanim ljudima koji su pomagali slanjem SMS poruka i organizovanjem humanitarnih akcija.
Na kraju razgovora, Tatjana je uputila emotivnu poruku svima koji žele da pomognu njenoj porodici:
- Toliko je ljudi već priskočilo da pomogne da doslovno nisu mogli da uđu u dvorište koliko je ljudi bilo. Ljudi uplaćuju novac na račun, nemam reči, ne znam kako da im se zahvalim. Neka im Bog dragi da svu sreću ovoga sveta, svakome ko je poslao koliko je mogao, nije ni važno koliko.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
