GDE SU BARBARA, BILJANA, ĐORĐE I ELEONORA? Srpska deca nestala bez traga i glasa - godine prolaze, misterija i dalje traje (FOTO)
Danas, 25. maja 2026. godine, kada se širom sveta obeležava Međunarodni dan nestale dece, Srbija se ponovo suočava sa bolnim sećanjima na one koji nikada nisu vraćeni svojim kućama. Iako se godišnje prijavi više od 1.500 nestanaka, a velika većina dece bude uspešno pronađena, u zemlji i dalje postoje sudbine koje godinama izmiču istražnim organima. Za ovu decu, čiji su nestanci pretvoreni u najveće srpske misterije, veruje se da su oteta ili ubijena, ali bez konkretnih dokaza istrage prećutno miruju, dok još samo roditelji odbijaju da prihvate najgori ishod.
Đorđe Andrejić
Za dečakom se tragalo gotovo četiri meseca nakon nestanka 2010. godine u selu Majilovac, ali on nikada nije pronađen. Lovci su 7. novembra iste godine pronašli jednu lobanju, za koju je Biološki fakultet u Beogradu DNK analizom najpre utvrdio da je pripadala nestalom dečaku. Ipak, usledio je preokret kada je druga grupa veštaka ustanovila da je lobanja bila oprana u izbeljivaču, što se radi kada se želi uništenje DNK tragova. Slučaj je do danas ostao bez pravosudnog i faktičkog epiloga.
Barbara Vitez
Srednjoškolka iz Sente nestala je 25. novembra 2016. godine sa 15 godina. Prema zvaničnoj verziji, ona je tokom dečije igre pala sa mosta na Tisi u reku i utopila se. Međutim, uprkos višemesečnom češljanju rečnog korita, njeno telo nikada nije pronađeno. Njeni drugovi, koji su te večeri bili sa njom, više puta su menjali iskaze, što kod roditelja održava uverenje da je Barbara živa. Iako su stizale dojave da je viđena u Mađarskoj, Grčkoj ili Rumuniji, nijedan od tih navoda do danas nije dokazan.
Eleonora Arežina
Subotičanka Miroslava Babić je svoju ćerku Eleonoru Arežinu (9) poslednji put videla 20. novembra 2017. godine u privatnoj francuskoj školi u Beču. Od tog momenta, o devojčici nema nikakvih zvaničnih informacija. Prema tvrdnjama majke, otac deteta odgovoran je za njen nestanak, a Miroslava je medijima ranije iznosila detalje o porodičnom nasilju i maltretiranju koje su godinama trpele. Kako Eleonora poseduje nemačko državljanstvo, ocu nije bila potrebna viza za njeno izmeštanje po Evropi i većini svetskih država, što je dodatno otežalo proces lociranja.
Biljana Đorić
Nestala je 2. decembra 2015. godine u Kraljevu. Te večeri je doputovala vozom iz Kosovske Mitrovice, otišla do kioska-menjačnice i ostavila pasoš i mobilni telefon uz reči: "Doći će neko ovo da uzme". Taksista ju je odvezao do "Zadužbine", i to je poslednji trag. Ronioci Žandarmerije su pretraživali Ibar, a roditelji su je tražili po manastirima i pisali Patrijaršiji, ali odgovora i dalje nema. Biljanina sudbina i dalje je potpuna nepoznanica.
Tokom 2025. godine na svakih 5 sati u Srbiji je prijavljen nestanak jednog deteta - ukupno 1686 od 1. januara do 31. decembra 2025. godine. Sva deca su pronađena, većina vrlo brzo po samoj prijavi, dok je sistem “Pronađi me” aktiviran samo jedanput. Zvanična statistika potvrđuje da se u Srbiji najveći broj nestanaka dece reši u prvih 48 sati, ali slučajevi koji godinama ostaju otvoreni ukazuju na ozbiljne sistemske izazove. Činjenica da sudbine Đorđa, Barbare, Eleonore i Biljane ni u 2026. godini nemaju sudski ili policijski epilog, opominje da protok vremena ne sme biti razlog za obustavljanje potrage. Danas, 25. maja, fokus javnosti ostaje na potrebi za efikasnijom prekograničnom saradnjom i doslednom primenom protokola za hitne slučajeve, kako bi se broj nerešenih nestanaka u budućnosti sveo na minimum.
Kurir.rs
