DVA RAFALA ZA SRPSKOG GENERALA: Zašto je Boško Buha morao da bude sklonjen i da li je OVIM REČIMA sebi potpisao smrtnu presudu?

Na današnji dan pre 24 godine, 10. juna 2002. godine, na parkingu ispred hotela "Jugoslavija" u Beogradu ubijen je general policije Boško Buha, tadašnji pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije. Skoro četvrt veka kasnije, ovaj slučaj i dalje nema pravosnažan sudski epilog, a jedno od najpoznatijih ubistava visokih policijskih funkcionera u novijoj istoriji Srbije ostalo je nerešeno.

Boško Buha rođen je 1959. godine u Virovitici. Završio je Fakultet narodne odbrane u Zagrebu, a profesionalnu karijeru započeo je u organima unutrašnjih poslova u Hrvatskoj. Početkom devedesetih godina preselio se u Srbiju, gde je nastavio službu u policiji.

Obavljao je više odgovornih dužnosti, a široj javnosti postao je poznat kao komandant Policijske brigade SUP-a Beograd. Tokom službe na Kosovu i Metohiji bio je ranjen, a među kolegama je važio za iskusnog operativca i komandanta sa izuzetnim autoritetom.

Za jedan od ključnih trenutaka njegove karijere smatraju se događaji koji su prethodili 5. oktobru 2000. godine. Prema svedočenjima iz tog perioda, Buha je odbio da angažuje policijske snage protiv rudara Kolubare, a potom i protiv demonstranata tokom smene vlasti. Nakon promena, postavljen je za načelnika SUP-a Beograd, a ubrzo je unapređen i u čin general-majora policije. Sredinom decembra 2001. godine imenovan je za pomoćnika načelnika Resora javne bezbednosti.

Noć atentata na zemunskom keju

U noći između 9. i 10. juna 2002. godine, Buha je boravio sa društvom na splavu-restoranu "Žabar", koji se nalazio na zemunskom keju, u neposrednoj blizini hotela "Jugoslavija".

Prema podacima iz istrage, oko 2.40 časova posle ponoći, general je prišao svom službenom vozilu "Nisan patrol", koje je bilo parkirano preko puta hotela. U trenutku kada je pokušao da otključa automobil, iz mraka je na njega otvorena vatra iz automatskog oružja.

Očevici su kasnije svedočili da su se čula dva rafala. Teško ranjeni general pao je pored vozila, a ekipa Hitne pomoći ga je prevezla u bolnicu, gde je nekoliko sati kasnije podlegao povredama. Napadači su uspeli neopaženo da pobegnu sa mesta zločina.

Posebnu pažnju javnosti i medija izazvala je činjenica da se nedaleko od mesta likvidacije nalazila policijska patrola, ali ni to nije sprečilo izvršenje atentata, niti je dovelo do trenutnog hapšenja počinilaca. Istraga sprovedena neposredno nakon ubistva tapkala je u mestu. Na samom terenu pronađen je minimalan broj materijalnih tragova, a opsežna potraga nije dala rezultate.

Potraga za motivom: Borba protiv klanova i šverca

Od samog početka nametalo se pitanje zbog čega je i po čijem nalogu ubijen jedan od najviših funkcionera srpske policije. U javnosti su se pominjale različite teorije, a kao najverovatniji motiv navođena je Buhina beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala, posebno protiv grupa koje su se bavile međunarodnom krađom i švercom automobila.

Neposredno pre ubistva, general je javno govorio o postojanju više od deset organizovanih kriminalnih grupa koje deluju u Beogradu i otvoreno je upozoravao na pokušaje mafijaških struktura da ostvare uticaj u politici i pojedinim delovima državnog aparata. Pominjali su se i njegovi angažmani u suzbijanju šverca nafte, duvana i narkotika. Ipak, nijedna od ovih pretpostavki nikada nije dobila zvaničnu sudsku potvrdu.

- Nuđeni su mi kontakti s ljudima iz podzemlja, a mafija je pokušala da se dodvori i nekim političarima DOS nudeći im razne usluge, novac, čak i dosijee kojima bi kompromitovali svoje političke protivnike - govorio je on pre nego što je ubijen.

Hapšenja i misterija oko "Makine grupe"

Značajniji pomak u istrazi usledio je tek nekoliko meseci nakon zločina. Analizom komunikacije mobilnih telefona i baznih stanica, istražitelji su došli do osoba za koje se sumnjalo da su povezane sa atentatom. U oktobru 2002. godine usledila je velika policijska akcija u kojoj je uhapšeno više osumnjičenih, među kojima su bili Nikola Maljković, Vladimir Jakšić, Dragan Ilić zvani Limar, kao i dvojica aktivnih policajaca.

Za organizatora zločina označen je Željko Maksimović Maka, čovek koji se u tom trenutku već nalazio van domašaja srpskih pravosudnih organa i policije. Tadašnje rukovodstvo policije saopštilo je da iza ubistva stoji takozvana "Makina grupa", za koju se tvrdilo da je planirala seriju političkih i bezbednosnih likvidacija sa jasnim ciljem destabilizacije države. Međutim, ono što je delovalo kao konačno razrešenje slučaja, doživelo je fijasko pred sudom.

Sudski postupak bez konačnog epiloga

Suđenje optuženima završeno je 2004. godine šokantnom oslobađajućom presudom. Sudsko veće nije prihvatilo ključne dokaze tužilaštva, među kojima su bili određeni prisluškivani razgovori i iskazi svedoka na kojima se zasnivao najveći deo optužnice.

Iako je Vrhovni sud Srbije 2005. godine ukinuo ovu oslobađajuću presudu i naložio hitno ponavljanje suđenja, postupak nikada nije dobio svoj epilog. U međuvremenu, većina optuženih je napustila zemlju i postala nedostupna pravosudnim organima. Za njima su raspisane crvene Interpolove poternice, ali do danas nije došlo do njihovog izručenja niti ponovnog pokretanja procesa. Slučaj je tako trajno ostao zaglavljen u pravnom vakuumu.

Slučaj koji i dalje čeka odgovore

Ubistvo generala Boška Buhe predstavljalo je snažan udarac tadašnjim pokušajima korenite reforme bezbednosnog sistema u zemlji. Bio je to drugi slučaj ubistva visokog policijskog funkcionera (nakon likvidacije Radovana Stojčića Badže 1997. godine), ali i brutalno upozorenje da je organizovani kriminal u državi i dalje jači od sistema.

Više od dve decenije kasnije, javnost u Srbiji i dalje postavlja ista pitanja koja su odjeknula te junske noći 2002. godine: ko je naručio ubistvo, ko je povukao obarač i zbog čega je general policije morao da bude "uklonjen" na ovaj način? 

Kurir.rs