"AKO OVO ZABORAVIMO, NIŠTA NISMO NAUČILI" Šta je pokazalo suđenje Kecmanovićima: "Postojao je čitav lanac odgovornosti"
Tri godine nakon nezapamćene tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", Viši sud u Beogradu doneo je novu prvostepenu presudu kojom je Vladimir Kecmanović osuđen na 14 i po godina zatvora, dok je Miljana Kecmanović osuđena na kaznu od dve godine i 11 meseci.
Nakon izricanja presude, tužilaštvo je najavilo žalbe sa zahtevom za maksimalne kazne, dok je odbrana istakla da su ključni uzroci tragedije i dalje nedovoljno razjašnjeni, a javnost ostala podeljena između pravnih tumačenja i teškog emotivnog tereta porodica stradale dece.Otvorena su pitanja da li ova presuda predstavlja presedan u pogledu roditeljske odgovornosti u Srbiji, kako se u pravnom smislu procenjuje krivica za "zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica" u slučaju sa ovako teškim posledicama, kao i gde prestaje pravna, a počinje moralna odgovornost sistema.
O tome da li ova odluka predstavlja presedan u domaćem pravosuđu, gde se završava pravna, a počinje moralna odgovornost roditelja i institucija, kao i šta je ovaj slučaj pokazao o savremenom društvu, govorili su u emisiji "Puls Srbije vikend" na Kurir televiziji urednik Kurira Rajko Nedić, psihoterapeut Sandra Bjelac, penzionisani pripadnik MUP-a Miloje Ćirović i advokat Kristina Pavlović.
Rajko Nedić ocenio je da je, uprkos tome što je veći deo postupka bio zatvoren za javnost, bilo važno da građani dobiju odgovore o tome šta je dovelo do tragedije.
- Mislim da je trebalo i više da bude otvoreno za javnost. Zbog nesagledivih posledica koje je izazvao taj zločin trebalo je da saznamo šta se zapravo dogodilo i da kroz dokaze pokušamo da dođemo do odgovora. Maloletnom počiniocu nije moglo da bude suđeno, pa je upravo ovaj postupak bio prilika da se sagleda cela pozadina slučaja - rekao je Nedić.
On je naglasio da su mediji tokom celog postupka pokušavali da pronađu ravnotežu između prava javnosti da zna i zaštite porodica stradalih.
- Vodili smo računa da roditeljima i deci koja su preživela ne nanesemo dodatni bol. Poslednjih dana, kroz više od 140 izvedenih dokaza i svedočenja, javnost je konačno mogla da dobije širu sliku o tome šta se dešavalo u toj porodici i šta je prethodilo tragediji - istakao je.
"Nije bilo vršnjačkog nasilja"
Govoreći o periodu pre masakra, Nedić je rekao da je razgovarao sa roditeljima učenika koji su sa dečakom pohađali školu pre promene smene i da njihovi iskazi ne potvrđuju tvrdnje o vršnjačkom nasilju.
- Roditelji iz njegovog prethodnog odeljenja kategorički tvrde da nije bilo nikakvog nasilja. Bio je odličan đak, izuzetno inteligentan i želeo je da bude najbolji u svemu. Otac ga je vodio na različite sportove, a kasnije i u streljanu, želeći da mu podigne samopouzdanje. Moguće je da je dolazak u novu sredinu bio trenutak kada je doživeo neuspeh koji nije mogao da prihvati - rekao je Nedić.
Dodao je da je prema iskazima roditelja otac insistirao na postizanju vrhunskih rezultata, dok je majka, kako su navodili, bila izrazito ambiciozna.
Sandra Bjelac: Finansijski uspešna porodica ne znači i zdrava porodica
Psihoterapeut Sandra Bjelac ocenila je da ovaj slučaj prevazilazi pojedinačnu tragediju i otvara pitanje funkcionisanja porodice.
- Možemo govoriti o patologiji porodičnih odnosa. Nemam uvid u kompletnu dokumentaciju da bih postavljala dijagnoze, ali ono što je javnost mogla da vidi ukazuje na specifičan odnos unutar porodice, na koji dete očigledno nije moglo adekvatno da odgovori - rekla je ona.
Prema njenim rečima, najveća pouka ovog slučaja jeste odgovornost roditelja.
- Mi roditelji deci dajemo predispozicije za razvoj određenih obrazaca ponašanja. To ne znači da će se patologija razviti, ali način na koji ih vaspitavamo direktno utiče na njihov razvoj i ponašanje u društvu. Zato je važno da ovaj slučaj ostane opomena svima nama - navela je Bjelac.
"Najopasnije je emocionalno zlostavljanje"
Ona je posebno ukazala na činjenicu da mnogi oblici zanemarivanja ostaju neprimećeni.
- Fizičko zlostavljanje je vidljivo, ali emocionalno nije. Deca često ni sama ne znaju da prepoznaju da su emocionalno zanemarena ili zlostavljana. Upravo zato stručne službe u školama moraju mnogo više pažnje da posvete tim nevidljivim signalima - upozorila je.
Dodala je da uspešna karijera i materijalno stanje roditelja ne znače da dete odrasta u zdravom porodičnom okruženju.
- To što je neka porodica uspešna, obrazovana i finansijski stabilna ne znači da su njeni odnosi zdravi niti da su roditelji dobri roditelji - rekla je.
Ćirović: Ne sme da se zaboravi ko je detetu omogućio pristup oružju
Penzionisani pripadnik MUP-a Miloje Ćirović smatra da odgovornost ne može da se završi samo na roditeljima.
- Otac je u stanu držao arsenal oružja i više od hiljadu komada municije. Mora da se utvrdi kako je dobio dozvole, ko je radio bezbednosne provere i kako je procenjeno da ispunjava uslove za posedovanje tolikog broja komada oružja - rekao je Ćirović.
On je podsetio da je maloletni ubica godinama odlazio u streljanu sa ocem.
- Takvu preciznost i hladnokrvnost ne može da pokaže neko ko prvi put uzme pištolj u ruke. Bio je naviknut na pucanj i rukovanje oružjem. Sve to mora biti deo odgovora na pitanje kako je došlo do tragedije - naveo je.
Ćirović smatra da čitav slučaj ne sme da bude zaboravljen.
- Ako ovo zaboravimo, nismo ništa naučili. Moraju se ispitati svi propusti, od porodice do institucija koje su možda mogle ranije da primete upozoravajuće znakove - poručio je.
Pavlović: Presuda je presedan za roditeljsku odgovornost
Advokat Kristina Pavlović istakla je da presuda još nije konačna i da predstoji odlučivanje Apelacionog suda po žalbama.
- I odbrana i tužilaštvo najavili su žalbe, što je potpuno očekivano. Postupak nije završen, ali ova presuda već sada predstavlja važan presedan kada je reč o roditeljskoj odgovornosti - rekla je Pavlović.
Ona smatra da je interesovanje javnosti za ovaj slučaj opravdano.
- Važno je da se o ovom predmetu govori jer tera svakog roditelja da se zapita da li dobro vaspitava svoje dete i da li dovoljno obraća pažnju na njegovo ponašanje. Upravo zato ova presuda ima mnogo širi društveni značaj od samog sudskog postupka - ocenila je.
Pavlović je podsetila i da je tokom suđenja javnost prvi put saznala veliki broj detalja koji ranije nisu bili poznati.
- Tek sada smo dobili potpuniju sliku o tome šta se dešavalo u porodici i okolnostima koje su prethodile tragediji. Ovaj predmet pokazao je i jednu ozbiljnu društvenu anomaliju, da spolja uspešna, obrazovana i materijalno obezbeđena porodica ne mora nužno biti funkcionalna. Upravo zato je važno da se o ovom slučaju govori, kako bi društvo izvuklo pouke i učinilo sve da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi - zaključila je Pavlović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
