"NE DAJ BOŽE NIKOME DA SAHRANI DETE" Dve godine od ubistva policajca Nikole Krsmanovića kod Loznice, albanski terorista ispalio u njega 4 hica

Nikola Krsmanović (34), mladi policajac iz Draginca, ubijen je pre tačno dve godine, 17. jula 2024. kod Loznice kada je na njega iz pištolja pucao Faton Hajrizi, osuđeni kriminalac sa Kosova i Metohije. Nikolini neutešni otac i majka govorili su za Kurir prošle godine, povodom godišnjice smrti naslednika, te opisali kako njihov život izgleda nakon strašne tragedije koja ih je zadesila.

U Nikolinoj sobi na zidu uramljen dres lokalnog fudbalskog kluba u kome je igrao, delovi uniforme, na radnom stolu fotografije, neke sitnice i mali policijski autić.

- Još nismo svesni šta nas je zadesilo. Kao juče da je bilo. Ne možemo da se pomirimo sa tim. Imam utisak da je tu, da će doći. Svaki dan idemo na groblje, popijemo kafu s njim, onda se vratimo i ćutimo. Gledamo fotografije, tuga i nije tačno da vreme leči sve. Ovo ne leči... Da mi samo još jednom da ga zagrlim, da mu kažem koliko mi nedostaje. Molim se da mi makar dođe u snu, da mi nešto kaže, da mu se glasa setim. Muž mi je jako loše, plače svaki dan i gleda Nikoline slike - ispričala je pre godinu dana majka Ljiljana ne dozvoljavajući suzama da poteku.

Ona ističe i posebnu zahvalnost Nikolinim kolegama policajcima.

 - Više od svega nas boli što nikada nećemo saznati pravu istinu o svemu što se dogodilo. Nikola je sa kolegom stajao na jednoj pumpi u Šoru, gde uvek stoji patrola. Potom su stajali u jednom sokaku i primetili taj automobil. Nikola je rekao kolegi: "Vide li ti ovog "mercedesa", tutinske tablice?". Potom su krenuli za njim i zaustavili ga. Nikola je rekao kolegi da pazi vozača, dok on proveri suvozača. Bilo mu je sumnjivo jer je vozač, taksista, drhtao sve vreme. Taksista je bio prestravljen. Kada je tražio od suvozača da izvadi sve iz džepova i torbice, ovaj ga je upucao tri puta. Potom je pucao na njegovog kolegu. Nikola je ležao na podu, ranjen, ali je uspeo da izvuče pištolj i da se suprotstavi. Međutim, tada je pogođen u glavu - ispričala je za medije jednom prilikom majka.

Identitet ubice se saznao jer je ostavio telefon i dokumenta u kolima, a preko telefona su locirani i njegovi saučesnici u Republici Srpskoj.

- Svakakve priče smo čuli. Navodno da je trebalo da idu drugom putanjom, pa su potom promenili rutu i naišli na Nikolu. Taksista je pozvao policiju i ostao na licu mesta. Nikola je još uvek davao znake života kada je stigla ekipa Hitne pomoći. Međutim, preminuo je kasnije. Sve njegove kolege su odmah došle, čak i oni koji su bili na odmorima. Počela je akcija traženja teroriste - priča majka.

Ljiljana i Milenko rekli su da je Faton Hajrizi, koji im je ubio sina, ubijen u trenutku kada su otišli da preuzmu telo svog sina iz mrtvačnice.

- Bili smo u bolnici, čuo se sanitet koji je odjurio prema Gučevu. Tada su došli i rekli nam da je ubijen.

Krsmanovići su rekli da ih kolege i prijatelji njihovog sina nisu zaboravile.

- Njima svaka čast, oni nas drže u životu. Da nije njih, ne znam šta bismo. Za sve što treba obraćamo se njima, a i sami zovu, posećuju nas. Sad sam im skoro rekla, kako da vam se odužim deco, znamo da oni imaju porodice, svoje živote, a oni kažu - ima ko je zadužio. Osećaju da tako treba. Ljudi obično kažu u sličnim situacijama da možeš računati na njih, biće tu i slično, pa se okrenu svojim obavezama, život ide dalje, ali Nikoline kolege i prijatelji su uvek tu! Čim ih nazovemo, pošaljemo poruku, eto ih. Država se baš pokazala, zovu nas i iz gradske uprave u Loznici. Stvarno smo svugde dobro dočekani gde god smo se obratili, ljudima svaka čast. Odmah ti bude nekako lakše jer znaš koliko su našeg Nikolu voleli i cenili, da nije zaboravljen, da je toliko bio poštovan, a to su pokazali ne samo na rečima, već i postupcima. Svi pomažu, lakše nam je kada znamo da nismo sami - priča majka Ljiljana, ne dajući suzama da krenu.

Milenko uglavnom ćuti, puši i kao da ponovo okreće film o toj užasnoj noći i svemu što se posle izdešavalo.

- Nikoline kolege su stvarno divni ljudi. Vode me na terapiju, pomažu, došlo je nedavno njih dvanaest da nam iseku drva, jedna devojka da pošiša Mališu, psa koga je Nikola pretprošle godine kupio majci za rođendan, to je jedino i što je od njega ostalo kao živa uspomena. Imamo i Malu, nju smo kao štene našli posle sahrane na Nikolinom grobu. Ležala je uz krst i cvilela pa smo je udomili. Naš sin je stvarno bio dobar dečko, da ostade nešto iza njega, ovako samo tuga. Otišao je kao i obično na posao i nije se više vratio - uz dubok uzdah govori otac mladog policajca.

Žrtva nije uzaludna

U dnevnoj sobi su Nikoline fotografije, kraj jedne maleni, stari gumeni konjić sa kojim se kao mali uspavljivao. Na zidu jedno do drugog uramljena posthumno dobijena priznanja. Povodom dana državnosti odlikovan je Zlatnom medaljom za hrabrost ''Miloš Obilić'', za ispoljenu izvanrednu hrabrost i delo ličnog herojstva, a posthumno je dobio Povelju Grada Loznice. Svedočanstva da njegova žrtva nije bila uzaludna.

- Da je sreće da mu svadbu spremamo, ili da on nama sprema ono što smo mi sada njemu. To ne mogu da oprostim nikako. Svoj posao je baš voleo i radio ga je pošteno, predano, odgovorno i profesionalno. Mnogo je poštovao uniformu, za njega je ona bila samo za posao, čim bi došao kući odmah bi se presvlačio u civilno odelo, ni u prodavnicu nije voleo u uniformi da ode. Nema kome Nikola nije pomogao ako je mogao - kaže Ljiljana.

Ljiljana i Milenko dane provode obilazeći Nikolinu večnu kuću. Nikola počiva na uzvišenju sa kojeg pogled puca na njegov zavičaj, kao da ga i sada čuva. Na poleđini spomenika, njegova fotografija u uniformi Žandarmerije i stihovi: "Sudbino prokleta, zašto si ohola, zašto nam uze našeg sokola? Crna se tmina nad nama nadnela, Bog je za sebe birao anđela".

Kobne hice ispalio terorista Hajrizi

Nikola Krsmanović je ubijen na ulazu u Loznicu, u blizini kafane ''Loznička noć'', prilikom rutinske kontrole automobila tutinskih registarskih oznaka, a tom prilikom je ranjen policajac Vjekoslav Ilić. Na njih je pucao Faton Hajrizi (38) koga je 40 sati kasnije eliminisala srpska policija na padinama planine Gučevo nakon što je pucao na pripadnike SAJ.

Nikola je bio policijski službenik Stanice granične policije Trbušnica. U MUP-u je radio od 2009, završio je SŠUP u Sremskoj Kamenici, a od 2012. do 2023. godine, bio pripadnik Beogradskog Odreda Žandarmerije. Iza njega su ostali roditelji i sestra.

Roditelji kažu da je ubica njihovog sina završio kako je zaslužio.

- Četiri puta je pucao u Nikolu, tri metka nisu oštelila organe, preživeo bi bez težih posledica samo da mu nije četvrtim pucao u glavu. Još ne mogu da verujem da se to Nikoli desilo. To je bila rutinska kontrola. Kolege iz Žandarmerije ne mogu da veruju da je poginuo praktično na kućnom pragu, a išao je na mnogo opasnija mesta. Ne daj Bože nikome da sahrani dete - kaže Ljiljana dok Milenko dodaje da se potrefilo da su Nikolu iz kapele povezli kući, a da se u tom momentu pronela vest da je Hajrizi ubijen na Gučevu.

Kurir.rs