UHAPŠEN I DRUGI OSUMNJIČENI IZ BEOGRADSKE FIRME "SORTESH DOO" ZA NESTANAK 150 MILIONA! Direktor Uprave o detaljima istrage: Ovo je tipičan način izvršenja dela
Nakon višemesečne istrage uhapšen je i drugi osumnjičeni u slučaju nestanka oko 150 miliona dinara iz beogradske firme "SORTESH DOO".
Prema sumnjama tužilaštva, novac je preko elektronskog bankarstva prebacivan na privatne račune, a zatim podizan u gotovini na više lokacija u Beogradu. Istraga sada ispituje tok novca, eventualnu umešanost drugih osoba, ali i da li je bilo propusta u bankarskim kontrolama.
Koliko je izvodljivo da se transakcije ovakvog obima izvedu bez ozbiljnog planiranja i eventualne logističke podrške, za emisiju "Redakcija", govorio je Željko Radovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca u Ministarstvu finansija.
- Nažalost, moram da kažem da je ovo jedan od tipičnih načina izvršenja ovog krivičnog dela. U prethodnim godinama imali smo nekoliko sličnih slučajeva u kojima su računopolagači, zaposleni u računovodstvu ili šefovi računovodstva u okviru firmi, na gotovo identičan način proneveravali novac.
Imali smo i slučaj zaposlenog u računovodstvu jednog suda koja je manje iznose novca mesečno prebacivala na svoju kreditnu karticu - između 10.000 i 20.000 dinara. To je radila neprimetno, tokom dužeg vremenskog perioda, ali je za dve godine uspela da proneveri više od 30.000 evra - rekao je Radovanović.
Kontrola kao ključna zaštita
Ukazao je na važnost internih mehanizama kontrole koji mogu da otkriju nepravilnosti i spreče veće gubitke u poslovanju.
- Ovakav slučaj mogao je da bude sprečen postojanjem interne kontrole u okviru privrednog društva. Kada govorimo o velikim iznosima, kao što je ovde slučaj sa oko 150 miliona dinara proneverenih sredstava, jedna ili dve osobe u internoj kontroli mogle su na vreme da uoče nepravilnosti i spreče štetu. Naš zakon predviđa obavezu srednjih i velikih preduzeća da imaju funkciju interne kontrole, dok mala preduzeća tu mogućnost imaju ukoliko žele. Međutim, ovakvi sistemi postoje upravo da bi se sprečile i namerne zloupotrebe i eventualne greške - kaže on.
Radovanović se osvrnuo na okolnosti koje su prethodile slučaju i na pitanje odgovornosti prilikom angažovanja osobe pod ranijim sumnjama.
- Dodatni problem u ovom slučaju jeste činjenica da se protiv osobe za koju se sumnja da je izvršila ovo delo već vodi postupak za pranje novca. Ona je bila deo grupe protiv koje je 2023. godine pokrenut postupak. Prema zakonu, takva osoba ne može da radi u računovodstvenim kućama, niti može da bude osnivač ili vlasnik takve firme. Međutim, u ovom slučaju reč je o zaposlenju u računovodstvu privrednog društva, što je zakonski moguće. Ipak, onaj ko je zaposlio tu osobu ukazao joj je veliko poverenje, iako su već postojale sumnje u vezi sa izvršenjem sličnih krivičnih dela - naveo je Radovanović.
- Ovo jeste jedan od čestih načina izvršenja ovog krivičnog dela i banke su sa tim upoznate. One nam vrlo često prijavljuju ovakve situacije. Svaka transakcija u kojoj fizičko lice prima novac od pravnog lica, odnosno firme, a pritom nije reč o zaradi, posebno kada se radi o velikim iznosima nakon kojih novac bude odmah podignut u gotovini, predstavlja signal za proveru i prijavu Upravi za sprečavanje pranja novca.
Ovakav način izvršenja dela prepoznat je u našim tipologijama. Bankarski službenik koji vidi da je fizičko lice dobilo značajna sredstva od pravnog lica i potom ih odmah podiglo u gotovini, morao bi da prepozna takvu transakciju kao sumnjivu i da pokrene odgovarajuću proceduru - za emisiju "Redakcija", objasnio je Radovanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
