"ČIKA VUČKO, NEMOJTE ME UBITI, BRATA STE MI UBILI" Jezivo sećanje na masakr koji je zavio Cetinje u crno: Ona sigurna zna zašto mi je pobio ženu, decu i kuma...
Četiri godine prošle su od jednog od najtežih zločina koji je potresao Crnu Goru.Cetinje se 12. avgusta 2022. godine suočilo sa nezapamćenim zločinom kada je Vuk Borilović ubio desetoro ljudi, među kojima i dvoje dece, a šest osoba ranio.
U krvavom piru stradali su ljudi koje su žrtve poznavale - članovi porodice, prijatelji i komšije. Za njihove najbliže, međutim, vreme nije donelo zaborav. Četiri godine kasnije, pitanja, bol i sećanja ostaju.
Kobno popodne u Medovini
Borilović je tog dana u naselju Medovina otvorio vatru iz puške. Prema navodima iz istrage i svedočenjima koja su kasnije iznošena u javnosti, među prvim žrtvama bili su njegovi podstanari Nataša Martinović Pejović i njeni sinovi Mašan i Marko.
Neutešna Vesna Pejović, inače majka i baka Nataše, Mašana i Marka Martinovića, ispričala je ranije za medije da je Marko, jedno neustrašivo dete stao pred ubicu, koji ga nemilosrdno upucao.
Jedanaestogodišnjak je u vešu i mokar nakon tuširanja istrčao iz kuće, a za njim je izašao Borilović, dečak nažalost nije imao kud da pobegne, stao je ispred monstruma i molio ga rečima: ,"Čiko Vučko, nemojte me ubiti, brata ste mi ubili".
Svemu ovome prisustvovala je komšinica koja je takođe bila na meti Vuka Borilovića, ali je preživela krvavi pir.
Borilović je zgrabio Mašana i ubacio ga u kuću preko mrtvog brata. Natašini pokušaji da otme pušku ubici i spasi bar starijeg sina bili su bezuspešni. Ubio je Mašana, a potom Nataši pucao u glavu.
Stradali su i njihov kum Milan Mitrović, Goran Đurišić, koji je pokušao da zaustavi napadača, kao i komšije Rajka, Dimitrije i Danica Drecun, te Danijela i Mila Radunović.
Još šest osoba je ranjeno, a krvavi pohod okončan je kada je policija pucala na Borilovića.
Za porodice žrtava, tog dana nije izgubljeno samo deset života. Nestale su čitave porodice, planovi, svakodnevica i osećaj sigurnosti.
"Ona zna šta se desilo"
O pojedinim detaljima tragedije govorilo se i u dokumentarnom serijalu "Masakr odgovornosti", čije su autorke crnogorske novinarke Svetlana Đokić i Milica Babić.
U emisijama su svoje viđenje događaja izneli članovi porodica stradalih, među njima i Miloš Martinović, koji je u masakru izgubio suprugu Natašu, sinove Mašana i Marka, kao i kuma i prijatelja Milana Mitrovića.
Martinović je govorio o potrebi da dobije odgovore o događajima koji su prethodili masakru, navodeći da je želeo da razgovara sa suprugom Vuka Borilovića, verujući da bi ona mogla da zna više o njegovom ponašanju i stanju pre zločina.
- Tražio sam da vidim ženu Vuka Borilovića. Ona sigurno ima odgovore i zna više detalja šta se desilo njenom mužu pre nego što mi je ubio ženu, decu, i kuma i prijatelja Mitra. Ona zna šta se desilo, s obzirom da je uzela četvoro dece, ostavila sve i otišla od Borilovića nekoliko dana pre masakra - rekao je između ostalog Miloš Martinović u emisiji:
- Kad smo pričali nas dvojica na telefon, kada je to počinio, pominjao mi je neki manastir. Često ga je pominjao. Ja sam nekada bio vernik, ne znam. Samo molim da se neke stvari reše. Imam osećaj da svi igraju na kartu da ja nešto napravim, pa da se taj slučaj zatvori. Miloš ode u zatvor i to je to. Možda bi meni i bilo bolje u tom zatvoru, uveče bi makar imao sa kim da pričam, ovako nemam...
Za porodice Martinović i Pejović posebno bolno ostaju pitanja o postupanju nadležnih nakon tragedije. Martinović je ranije govorio i o tome da je, kada se nekoliko dana kasnije vratio u kuću, pronašao tragove i delove koji su, prema njegovim navodima, ostali nakon zločina.
Osumnjičeni za požar kuće ubice
U aprilu 2023. godine izbio je požar u kući Vuka Borilovića. Članovi porodice Martinović-Pejović tada su, prema sopstvenim rečima, bili pozvani u policiju na razgovor.
Vesna Pejović, majka ubijene Nataše i baka stradalih dečaka, ispričala je da je u policiji provela nekoliko sati i da su joj uzeti određeni predmeti radi provere.
- Ja sam i u sred bela dala išla gore da vidim kuću. Nikad se nisam krila. Mnogi su me pitali zašto idem gore. To je grobnica nije kuća. Kada se desio požar cetinjska policija nam je došla na vrata. Ne mogu da kažem, bili su fini, izvinjavali su se, ali morali su da me pozovu na razgovor povodom tog događaja. Sećam se, moj sin Nebojša nije dao da idem, ali sam ja rekla da hoću, kako bi spustila strasti - navodi u prilogu Vesna Pejović, majka ubijene Nataše i babe dečice.
- Bila sam u policiji neka dva, tri sata. Uzimali su mi dokaze, parafinske rukavice, dve jakne koje do sada nisu vratili. Pošla sam u pratnji, sina, Miloša i muža. Ispitivali su me, moraju da rade svoj posao. A ja sam im rekla kada se utvrdi da nisam mi nismo krivi za to, uslediće tužba protiv njih.
Vezano na ovu temu pričao je i neutešni Miloš Martinović.
- Pozvala me je policija kada se sve to desilo. Nisam bio tu, ali sam došao. Toliko su se angažovali oko paljenja kuće više nego oko zločina koji se tada desio deset meseci pre toga. Radili su uviđaj tri dana, forenzičara je bilo više nego kad se desio zločin u kom sam ostao bez porodice. Možda nisu mogli ništa da učine za moju ženu, decu i kuma Mitra tog dana... Niko nije mogao da ih spasi, ali mogli su da spasu neku babu od 80 godina ili makar nekoga, ali nisu - rekao je između ostalog u prilogu Martinović i nastavio:
- Uzeli su mi otiske, kao i dve dukserice tražio sam im posle da mi vrate, međutim nisu. Više bi ispitali da sam kriv. Rekao sam im evo vam i moj automobil, pregledajte, vidite.
Brat ubice: "Za zlodelo nema opravdanja"
Nekoliko dana nakon masakra oglasio se i Boško Borilović, brat Vuka Borilovića. U pismu koje je uputio porodicama stradalih izrazio je saučešće i naveo da nijedna reč ne može ublažiti njihov bol.
Posebno potresno zvuče njegove reči da ne želi da zna gde se nalazi grob njegovog brata i da za zločin koji je počinio ne vidi nikakvo opravdanje.
- Ovim putem želim da se obratim i izjavim saučešće porodicama i komšijama nastradalih, a ni sam ne znam kako. To su bili sve dobri i pošteni ljudi i znam da nijedna moja reč ne može ublažiti tugu i patnju za njihovim najmilijima. Žao mi je što nijesmo ja i moja porodica na mestu njihovih najvoljenijih, da ne nose ovu muku i patnju. Čitav život sam se borio za neki životni mir i sreću svih, ali mi ih više nemamo, niti ćemo ih više ikada imati, ni oni što izgubiše svoje najmilije koji su stradali ni krivi ni dužni od našeg nesretnika sa kojim sam se podigao. Da mi je jedna dlaka na glavi u životu pomislila da je za takvo zlodelo rođen moja bi mu ruka sudila. Niti mu groba znam, niti želim da znam, jer za zlodjelo koje je napravio nema nijedne riječi opravdanja i utehe. Samo ne želim da iko doživi sudbinu njihovih porodica i moje, koja je sada beznačajna i uništena - navodi se u pismu brata masovnog ubice.
Cetinje ponovo zavijeno u crno
Posebnu težinu tragediji daje činjenica da Cetinje ni dve i po godine kasnije nije uspelo da se potpuno oporavi od posledica masakra. Nakon dočeka Nove 2025. godine, Cetinje je ponovo bilo poprište masovnog ubistva.Aco Martinović tada je ubio 13 ljudi, među kojima i decu, dok je još troje teško ranio, nakon čega je izvršio samoubistvo.
Dva masakra u istom gradu stanovnike ovog dela potpuno su zavila u crno, a četiri godine nakon krvavog 12. avgusta 2022, porodice desetoro stradalih i dalje nose svoje gubitke. Za njih godišnjica nije samo datum u kalendaru, već podsećanje na dan kada su im, kako kažu, životi zauvek promenjeni.
Iza brojeva ostaju imena, porodice i ljudi čiji se životi više nikada nisu vratili u normalu.
