BOLJE DA BUDEM U ZATVORU NEGO U SANDUKU Tragedija hrvatske influenserke digla čitav region na noge, brutalni komentari ponovo u centru pažnje!

Društvene mreže sve češće postaju prostor za uvrede i mržnju, dok posledice takvog ponašanja mogu biti daleko ozbiljnije nego što smo spremni da priznamo. Danas se u emisiji "Puls"  razgovaralo o tome kakav uticaj reči sa ekrana mogu imati na nečiji život, kako se izboriti sa sajber nasiljem i šta moramo da promenimo kako bismo sprečili da se ovakve tragedije ponove.

Samo mesec dana pre tragedije, njih dve provele su sedam dana zajedno na moru, a Helena danas ističe da tokom tog druženja nije primetila ništa što bi ukazivalo na ono što će se dogoditi.

- Ja sam sa Kristinom, mesec dana pre tragedije, provela sedam dana na moru. Bile smo same, nas dve sa svojom decom. Pričale smo o svemu. O porodici, muževima, ali onako klasično, kao što pričaju dve prijateljice kada se nađu, uz kafu ili čašu vina, sednu i daju sebi oduška. Zašto je to uradila ne znam, može biti da je postojao neki okidač. Ona se porodila pre pet meseci, sigurna sam da je bila prisutna i postporođajna depresija. Njoj je to šesto dete po redu... Kod nas u Hrvatskoj komentari idu do te mere da vam se mešaju u privatni život koliko god mogu. Za Kristinu vam ne mogu reći da sam primetila bilo šta, jer, da jesam, dala bih sve od sebe da to sprečim.

Govoreći o negativnim komentarima koje je Kristina dobijala na društvenim mrežama, Helena ističe da ih je bilo mnogo, ali i da su često dolazili od žena.

- Tu ima svega. Kristina je imala šestoro dece, dva puta se razvodila, a ovo joj je bio treći brak. Imala je 30 miliona pregleda na svojoj Fejsbuk stranici, što je zaista ogroman broj. Ispod njenih objava ostavljali su komentare, većinom žene. To su bile poruke poput: "Nemajka si", "Ne vodiš brigu o svom detetu", "Kakva si ti to žena", "Ti si zlo" - dodala je njena prijateljica.

Helena je otkrila i kako je kroz Kristinin humanitarni rad nastao "Mamin blog", ali i koliko je bila spremna da pomogne drugima.

- Ona je bila jako pristupačna i pomagala je apsolutno svima oko sebe. Ko god da se Kristini javio, dobio je odgovor na poruku. Kroz taj humanitarni rad zapravo je i nastala je njena stranica "Mamin blog". Kroz sve to povezala se sa hrvatskim medijima i stekla mnoge prijatelje. Meni nikada nije govorila da je imala neki takav problem. Ali to ne znači da se nije poveravala nekim drugim ljudima, možda su oni to shvatili olako. Jednostavno, imam osećaj da se ljudima koji su je istinski voleli nije toliko otvarala koliko ljudima sa kojima je bila u nekoj bazičnoj komunikaciji. 

Stručnjaci upozoravaju: Spoljašnja funkcionalnost ne znači da je osoba dobro

O mogućim uzrocima i okolnostima koje mogu dovesti do ovakvih tragedija govorila je i doktorka Milena Milanović, koja upozorava da se ne mogu donositi zaključci o nečijem psihičkom stanju bez stručne procene.

- Pre svega, moram da kažem nekoliko jako važnih stvari. Mi ne možemo posthumno da govorimo o pravim i jasnim uzrocima, pogotovo ne o dijagnostici. Čula sam da se sada govori o potencijalnoj visokofunkcionalnoj, odnosno skrivenoj depresiji. Da, to može biti jedan od uzroka, ali ne možemo reći da je to bio okidač ovakvog nemilog događaja. Na ranjivu psihu mogu delovati određeni precipitirajući događaji, odnosno oni koji su neposredno doveli do pogoršanja, a među njima može biti i vređanje na internetu. 

Posebno upozorava na opasnost od pogrešne procene nečijeg psihičkog stanja, naglašavajući da spoljašnja funkcionalnost ne mora da znači da je osoba zaista dobro.

- Jedna ista situacija vređanja jednu osobu može dovesti do ideje i planiranja suicida, dok će druga osoba reći: "Oni me vređaju, ali to nisam ja". Zato je veoma opasno kada neprepoznatu krizu ili određeno psihološko stanje tumačimo kao znak da je neko dobro samo zato što je visokofunkcionalan, ustaje ujutru, brine o deci, radi i poklanja osmehe drugima. Skloni smo da kažemo: "Vidiš kako si funkcionalna", čak i kada nam se osoba požali da joj je teško.

Otvoren razgovor i pravovremena reakcija, kako ističe, mogu biti ključni u pružanju pomoći osobi koja pati.

- Uvek postoje signali i znaci koje čovek daje. Čak i kada pomislimo da je smrt jedini izlaz iz patnje i bola, postoji ambivalencija - jedan deo ličnosti vidi smrt kao izlaz, dok drugi želi da živi. Zato je važno reagovati kada neko kaže: "Umorna sam", "Ne vidim više izlaz", "Ne mogu više ovako", "Teret sam svima' ili 'Moram da se oslobodim svega". Tada treba otvoreno pitati: "Da li ti se u poslednje vreme dešavalo da razmišljaš o tome da oduzmeš sebi život?" Takvo pitanje neće nekome stvoriti suicidalne ideje, već može pomoći da prepoznamo rizik. Najvažnije je da osobi kažemo: "Hvala ti što si mi rekla da ti je loše. Hajde da ostanemo zajedno i potražimo pomoć" - objasnila je doktorka Milena Milanović.

Takođe ističe da uvrede same po sebi ne dovode kod svakoga do suicidalnog rizika, već da je važno sagledati širi kontekst i psihičko stanje osobe.

- Ne bih se baš potpuno složila sa tim da nismo prešli sve nivoe pristojnosti i da smo postali jako surovi i u realnom životu. Važno je razumeti da samo vređanje neće kod svakoga dovesti do suicidalnog rizika, a potom i do planiranja i izvršenja takvog čina. Uvek postoje uzroci, a jedan od njih može biti određeno psihičko stanje osobe. Svi ti negativni komentari mogu napraviti dodatnu psihološku podlogu, posebno ukoliko je neko stanje već postojalo, a bilo je neprepoznato.To su mogle biti depresivne epizode, anksioznost ili jednostavno osećaj beznađa u odnosu na ono što o sebi doživljavamo kroz kontakt sa drugima. Mi svi formiramo sliku o sebi i kroz to kako nas drugi vide. Ako me gledaš sa vrednošću, ja ću kontinuirano graditi takvu sliku o sebi. 

"Bolje da budem u zatvoru nego u sanduku"

O tome koliko negativni komentari mogu da pogode ljude koji su svakodnevno izloženi javnosti govorio je i influenser Ivan Panić, koji kaže da je nakon vesti o Kristininoj smrti osetio veliki bes prema ljudima koji su ostavljali uvredljive poruke.

- U prvom konkretnom slučaju, osetio sam jako veliki bes prema ljudima koji su pisali te komentare. Svi imamo svoje profesije. Ja sam laik i čovek, da objasnim ovako. Ljudi govore: "Zašto se baviš tim poslom?" Svi smo mi na društvenim mrežama i svi smo javne ličnosti koje smo same napravile svoje profile. Ja trenutno prolazim kroz isto to što je ona prolazila, samo zato što je nekome palo na pamet da uzme moje snimke i napravi objavu u kojoj me vređa.

Kako kaže, dodatni problem vidi u ljudima koji takve komentare podržavaju i opravdavaju.

- Nije problem samo u osobi koja je to objavila, problem je u ljudima koji su to podržali i rekli: "Ali ti moraš to da trpiš, ti si javna ličnost." Razumem da imamo zakon i sve to, ali kome god da se žalim, šta će da se desi? Na kraju ću opet ja da završim. Znači, bolje mi je da budem u zatvoru nego da budem u sanduku.

Panić smatra da niko, bez obzira na to da li je javna ličnost ili ne, ne bi trebalo da bude primoran da trpi uvrede.

- Ne treba nijedna osoba sebi da dopusti da samo zato što je na društvenim mrežama trpi bilo šta. Niko nikome nije dužan da dođe i kaže bilo šta. Ja imam svoj profil, živim svoj život. Ne sviđa ti se - postoji blok, prebaci. Jednostavno je. Došlo je do te mere da ljudi preteruju, jer su nestali poštovanje i empatija. Ova deca će se kasnije vratiti i čitati sve te komentare. Mislim da svako ko je napisao takav komentar treba javno da odgovara za ono što je napisao.

Ko stoji iza anonimnih profila?

Na pitanje koliko ljudi zaboravljaju da se sa druge strane ekrana takođe nalazi čovek, sa svojim slabostima, traumama i granicama, IT stručnjak Vladan Nenadić kaže da mnogi o tome uopšte ne razmišljaju.

- Mislim da oni ne razmišljaju o tome na taj način. Tu se razmišlja: "Hajde ja nešto da kažem, a da to bude viđeno i da kažem nešto što je negativno." Trenutno živimo u takvom svetu da, kada je neko nezadovoljan svojim životom, on to reflektuje na svoje ponašanje, a samim tim i na druge. Uvek su mu drugi krivi za nešto. 

Nenadić smatra da postoji problem i u načinu na koji se prijavljuju i procesuiraju ovakvi slučajevi.

- Meni je jasno zašto niko to ne blokira, to je jedna stvar. Druga stvar je - ako ne može da se blokira, a mi smo se hvalili kako imamo - visokotehnološki kriminal, onda moramo da vidimo kako taj sistem funkcioniše. 

Na problem odgovornosti na internetu ukazao je i Miloš Andrić, stručnjak za sajber bezbednost koji smatra da društvene mreže imaju ogromnu moć upravo zbog broja ljudi do kojih dopiru.

- Mi imamo ozbiljan problem. Niko ne mrda, svi čekaju da se nešto desi i da to prođe. Visokotehnološki kriminal reaguje kada postoji određeni element kriminalne aktivnosti, uključujući i pretnju smrću. Međutim, moramo da razumemo da društvene mreže obuhvataju mnogo veći auditorijum nego fizički prisutan prostor. 

On podseća i da društvene mreže funkcionišu po principu privlačenja pažnje korisnika.

- Društvene mreže se bave senzacionalizmom. To nije javno dobro, to je korporacija koja služi prvenstveno da prikupi novac tako što će korisnici što duže biti na toj platformi. Ali osnovna stvar jeste ljudskost - rekao je Andrić.

Apsolutno svaki komentar utiče

Arsić je govorio i o tome koliko je zapravo teško pronaći autora komentara koji se krije iza lažnog profila.

- Apsolutno svaki komentar utiče. I uopšte ne mora da znači da utiče samo na poznate ljude. Ovo su ozbiljni ljudi, influenseri sa vrlo uspešnim karijerama, ali to utiče i na obične građane. Što se tiče tehničkih stvari, vrlo lako je ući u trag lažnom profilu.

Ipak, sa druge strane Nenadić upozorava da javno objavljivanje podataka o osobama koje ostavljaju uvredljive komentare nije nešto što treba raditi bez prethodnog stručnog saveta.

- U svojoj karijeri imao sam prilike da mi dosta poznatih ličnosti i influensera prilazi sa idejom: "Molim te, da li možeš da pronađeš tu i tu osobu?“ Jer su ljudi zaista u problemu. Jedan način jeste da se, kako ste vi rekli, javno objave te osobe. Međutim, ja bih vas upozorio da to ipak pogledate i da se savetujete sa nekim ko je stručniji. 

Posebno je bilo reči o tome zašto negativan sadržaj na društvenim mrežama često dobija veću vidljivost od pozitivnog.

- Mi ne pokušavamo ništa pozitivno da damo ovom svetu. Mi stalno pričamo o negativnim stvarima. Ako je neko umro, hajde da mu uđemo u grob, da tako kažem. Tako se plasira u medijima. Trebalo bi da budemo racionalni, ali i da pogledamo pozitivnu stranu koja postoji. Poenta je da kažemo: ova čaša je polupuna, a ne poluprazna.

Odgovornost ne sme da nestane iza ekrana

U razgovoru je posebno naglašeno da anonimnost ne bi smela da bude opravdanje za vređanje, pretnje i druge oblike nasilja. Andrić smatra da društvene mreže danas imaju istu društvenu težinu koju su nekada imali javni prostori, pa bi samim tim trebalo da postoji i odgovornost za izgovorenu ili napisanu reč.

- Sistemsko rešenje upravo bi trebalo da podrazumeva ličnu identifikaciju prilikom bilo kakvog operisanja na društvenoj mreži, zato što su danas društvene mreže ono što je nekada davno bila ulica ili kafana. I tada ste snosili odgovornost. Ne možete da ne snosite odgovornost za teške komentare koji mogu da ugroze bilo koga i mogu, na kraju krajeva, da izazovu i opštu paniku ili bilo šta drugo, a da ne stojite iza toga.

Ipak, Nenadić upozorava da bi eventualna regulacija morala da bude pažljivo osmišljena, jer će broj korisnika i dostupnost tehnologije nastaviti da rastu.

- Ovoga će biti sve više i više. Biće teže i teže, zato što su računari sada dostupni svima, društvene mreže su dostupne svima i biće ih sve više. Zato treba neko sistemsko rešenje, a koje, iskreno, trenutno ne znam. Treba sesti i napraviti vagu svega toga.

"Kristinu ćemo pamtiti po onome lepom"

Za Helenu, međutim, najvažnije je da se nakon tragedije ne ostane samo na rečima, već da se pronađe način da se slične situacije spreče. Kao neko ko se bavi vršnjačkim nasiljem, ona posebno upozorava na uticaj koji komentari na internetu imaju na decu i mlade.

- Ova tragedija je pogodila sve nas u Republici Hrvatskoj, sve koji smo poznavali Kristinu, sarađivali sa njom i radili sa njom. Ono što bih dodala i što je moj zaključak jeste da bi bilo lepo kada bismo uspeli da uvedemo zakon po kojem osoba može da ostavlja komentare ili otvara profile samo sa ličnom kartom, odnosno svojim imenom i prezimenom, i da onda može i krivično da odgovara za sve što napiše u komentarima.

Kako kaže, deca sve češće odrastaju u prostoru u kojem se uvrede i ponižavanje predstavljaju kao nešto normalno.

- Ja se bavim vršnjačkim nasiljem i nasiljem među decom. Deca su nam, nažalost, gotovo operisana od empatije. Empatije više nemaju, ohrabruju se kroz komentare i pišu zaista svakakve stvari ljudima. Jednostavno, ovakve stvari se, po meni, zaista mogu izbeći. Kristinu ćemo pamtiti svi samo po onome lepom što je napravila.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

 BONUS VIDEO: