POSLE 17 MESECI KONAČNO POČINJE SUĐENJE ZA SMRT MARKA KRALJEVIĆ: Otac za Kurir otkriva nove detalje, pojavio se ključni dokaz

Posle gotovo godinu i po dana čekanja, porodica Marka Kraljevića (19), koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Leskovcu, konačno je dočekala da bude zakazan početak glavnog pretresa protiv D. D. (53). Prvo ročište zakazano je za danas, 7. septembar, a neutešni otac Saša Kraljević u ispovesti za Kurir kaže da ni posle 17 meseci nema poverenja da će pravda biti u potpunosti zadovoljena.

Marko Kraljević (19) iz Leskovca, podsetimo, nastradao je u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 9. aprila 2025. godine. Kako je Kurir ranije pisao, sumnja se da D. D., upravljajući automobilom marke "pasat", nije ustupio prvenstvo prolaza Marku, koji se nalazio na motociklu. Mladić je u nesreći zadobio teške telesne povrede opasne po život, od kojih je, uprkos naporima lekara, preminuo u Kliničkom centru u Nišu.

Za porodicu Kraljević, međutim, od tog dana borba za pravdu nije prestala. Gotovo godinu i po dana čekali su da glavni pretres uopšte bude zakazan.

Čekanje

Saša kaže da do poslednjeg trenutka praktično nije znao šta se dešava sa predmetom.

- Nikakve informacije nisam imao. Ni moj advokat, ni ja. Samo smo čekali da se zakaže glavni pretres. Oni su nešto odugovlačili, ne znam zbog čega. Tek sada je zakazano prvo ročište - priča neutešni otac. Posebno ga, kaže, boli činjenica da se okrivljeni sve vreme nalazi na slobodi.

- On je uhapšen posle nesreće, ali je u pritvoru proveo samo 12 dana. Posle je pušten jer su, kako je objašnjeno, svi svedoci bili ispitani, pa više nije postojao razlog zbog kog je bio zadržan, odnosno mogućnost uticaja na svedoke - kaže Saša.

Dodaje da je osumnjičenog za smrt njegovog sina u početku često viđao u gradu.

- Poslednjih desetak meseci ga nisam video, ali sam ga u početku sretao. I ono što me je najviše bolelo jeste što se smejao. Kao da nema nikakvu emociju zbog svega što se dogodilo, zbog toga što je uradio. Nikada mi nije izjavio saučešće. Nikada! Nema savesti, nema empatije, nema ništa - kaže otac poginulog Marka.

Saša tvrdi da se ponašanje porodice okrivljenog nakon tragedije posebno teško odrazilo na njega i njegovu porodicu.

- Kada je izašao iz pritvora, posle možda mesec dana slavili su rođendan mlađem sinu u dvorištu, sa muzikom. Mislim, bio si učesnik u nečijoj smrti, pa zar možeš tako da se ponašaš? I da si zgazio nečije kuče, opet ne možeš tako da se ponašaš, a kamoli kada je jedan mladi život ugašen - priča Saša.

Priznao, pa promenio iskaz

Kako kaže otac poginulog mladića, dodatno ga zabrinjava odbrana koju je okrivljeni izneo na saslušanju. Prema njegovim rečima, D. D. je u početku priznao krivicu, a potom promenio izjavu i delimično priznao odgovornost.

- Prvo je priznao krivicu kada mu je dodeljen advokat po službenoj dužnosti. Prva dva dana nije hteo advokata, pa mu je sud dodelio branioca. Međutim, posle toga je promenio izjavu i rekao da je delimično kriv - navodi Saša.

Kako tvrdi, okrivljeni sada iznosi tvrdnju da Marka navodno nije video.

- Kaže da je video da je udario neki predmet, ali da nije video da je udario čoveka. Kako možeš da kažeš da nisi znao šta si udario kada se sve vidi na snimku? - pita se Saša. Upravo snimak sa sigurnosnih kamera, koji je, kako tvrdi Markov otac, lično pribavio nakon nesreće, mogao bi da bude jedan od ključnih dokaza u postupku.

"Vidi se ceo udes"

Saša za Kurir otkriva da je nakon tragedije sam počeo da traži video-snimke sa okolnih kamera.

- Bukvalno sam sve radio sam. Sedam, deset, petnaest dana nakon udesa išao sam i tražio snimke sa lokalnih objekata i privatnih kuća. Bilo je četiri ili pet kamera koje su snimile udes, a javni tužilac, koliko ja znam, nije naložio da se svi ti snimci odmah pribave - tvrdi Saša. Na pojedinim mestima, kako kaže, nije uspeo da dobije snimke.

- Na tri mesta nisam dobio dozvolu da uđem i uzmem snimke. Osumnjičeni živi svega tridesetak metara od mesta gde se dogodio udes i tu su njegove komšije i prijatelji. Naravno da meni nisu dali. Ali da je javni tužilac naložio, sve kamere bi morale da budu skinute - kaže naš sagovornik.

Ipak, snimke do kojih je došao dostavio je nadležnima. A ono što se, prema njegovim rečima, vidi na snimku, za njega je posebno potresno.

- Vidi se ceo udes. Vidi se kako udara mog sina i kako odlazi. Posle otprilike minut vraća se pešaka do njega i stoji pored njega. Ne prilazi mu da mu pruži pomoć, ne pokušava ništa, samo stoji i gleda ga. Kao da je udario mače ili kuče, pa gleda šta je udario. A onda sada kaže da nije znao šta je udario - kaže potreseni otac.

Saša tvrdi da se na snimku ne poklapaju ni pojedine izjave koje su tokom postupka date o okolnostima same nesreće. 

- Osumnjičeni navodi neke dve žene koje su navodno videle udes, a na snimku nema nijednog svedoka van automobila. Kaže da su bile na autobuskoj stanici, a na snimku se vidi da tamo nema nikoga. Po meni, snimak demantuje tu njegovu priču - navodi Saša i posebno se osvrće na tvrdnje u vezi sa položajem vozila nakon sudara.

- Jedna od osoba je, koliko sam upoznat, navela da je motor odbacio automobil u drugu ulicu, nekih tridesetak metara. A motor je, prema zvaničnom veštačenju, od mesta udesa bio udaljen svega metar i osamdeset centimetara. Automobil je otišao oko trideset metara. To su stvari koje meni jednostavno nisu jasne i zbog kojih očekujem da se sve detaljno razjasni na sudu - kaže on. Saša dodaje da mu nije jasno ni objašnjenje okrivljenog zbog čega je nakon udara nastavio da se kreće.

- Rekao je da je pokušao da zaustavi automobil, da mu se automobil ugasio i da se zbog toga udaljio. Međutim, prema onome što sam ja dobio kao informaciju, na tehničkom pregledu je utvrđeno da je automobil ispravan - kaže otac stradalog mladića.

"Poštenije bi bilo da je priznao i odslužio kaznu"

Saša kaže da bi mu, koliko god bolno bilo, lakše palo da je okrivljeni od samog početka priznao ono za šta se tereti.

- Poštenije bi bilo sa njegove strane da prizna ono što je uradio. Sud neka ga osudi koliko ga osudi i neka odsluži kaznu koliko treba. Ja bih bio smireniji nego sada, dok gledam šta sve pokušava i šta sve radi da bi se izvukao ili dobio što manju kaznu - kaže Saša. Međutim, njegov najveći strah je da bi kazna, ukoliko do nje dođe, mogla da bude mala.

- Od samog starta je tako krenulo i ja sam skeptičan. Plašim se da će možda dobiti i dve godine. Ne znam više šta da očekujem. Prošlo je toliko vremena, a ništa se nije dešavalo - kaže naš sagovornik.

Sećanje na Marka živi kroz mural

Dok porodica čeka početak suđenja, Markovi prijatelji pobrinuli su se da uspomena na prerano ugašen život njihovog druga nikada ne nestane. Tačno godinu dana nakon Markove pogibije, u Leskovcu je otkriven mural posvećen devetnaestogodišnjaku.

- To su uglavnom organizovali njegovi drugovi iz kraja. Oni su najviše učestvovali u tome. Bilo je potrebno da se završe papiri u opštini, da se prikupe potpisi stanara i dobiju potrebne dozvole. Mural nije na našoj zgradi, već u blizini, i sve smo to završili da bi ostala uspomena na Marka - kaže Saša.

Za porodicu i prijatelje, mural je postao mesto sećanja na mladića čiji je život prekinut sa samo 19 godina. Ali dok Markovi najbliži pokušavaju da sačuvaju uspomenu na njega, njegov otac kaže da ne može da pronađe mir dok ne dobije odgovor na pitanje - kada će i da li će pravda biti zadovoljena?

- Ja sada samo čekam da vidim šta će biti 7. septembra. Posle toliko vremena, konačno počinje nešto da se dešava. Ali ne mogu da kažem da sam optimista. Sve ovo traje predugo. Izgubio sam sina, a onda još godinu i po dana moram da se borim da postupak uopšte počne. To je ono što najviše boli - zaključuje Saša Kraljević za Kurir.